Sa samsom u svet

VRANjE – vranjska samsa (gibanica) čiju recepturu svaka porodica u gradu na svoj način čuva, trebalo bi uskoro da postane "vranjski brend" za svetsko tržište. Ovu inicijativu pokrenula je Izabela Savić, direktorica Turističke organizacije Vranja, a prezentacija je obavljena na manifestaciji "Dani Vranja".

– po kulinarskim specijalitetima Vranje zauzima veoma značajno mesto. O njima se dosad malo znalo, osim što se neka pominju u delima Borisava Stankovića. Zato smo odlučili da sa samsom krenemo u svet – kaže Izabela Savić i dodaje da je povod za ovo bilo veliko interesovanje domaćih i stranih gostiju koji su samsom bili posluženi na našem štandu na sajmovima u zemlji i inostranstvu. Ovaj specijalitet su već degustirali Kanađani, Australijanci, Švajcarci i Šveđani. Svi su u Vranju sa zadovoljstvom prihvatili ovu inicijativu i zato smo krenuli u proceduru registracije i promovisanja samse kao brenda iz Srbije i Vranja.

Divna Simonović, iz Vranjske banje, iskusna i dobra domaćica koja je išla na mnoga domaća i međunarodna takmičenja, kaže da su ova "sirotinjska jela" veoma zdrava zbog minerala i vitamina.

– Pored samse – kaže Divna – na ovo takmičenje i prezentaciju donela sam kavurmu na tafče, zatim đuveč sa banjskim povrćem, trljanicu, a od slatkiša vanilice (kako ih Vranjanci zovu – dva poljupca) i lenju pitu.

Među domaćicama koje su došle da predstave svoje umeće u pripremanju starih jela i specijaliteta iz vranjskog kraja je i Paraskeva Stevanović, iz Vranja. Ona ne krije zadovoljstvo što među posetiocima i publikom vidi mnogo mladih ljudi koji su došli da vide, da se raspitaju, pa i da pribeleže koji recept.

– Bila sam zauzeta spremanjem zimnice, ali sam ovde donela vranjsko ćufte sa lukom, samsu, ljutenicu, pripremljenu sa suvim crvenim paprikama, pasuljem, prazilukom, uz malo ulja, soli i sirćeta – kaže Paraskeva.

Sa specijalitetima i obaveznom samsom su se predstavile i Miroslava Tasić i Mirjana Marković. Tu je i vranjski slatkiš mafiš. Mnogi su po njemu dobili nadimak. Tako u Vranju sa ovim nadimkom možete sresti desetine Vranjanaca.

Prezadovoljan onim što vidi i, kako kaže, "oseća" nakon degustacije jela jeste i Tomas Hek, iz Nemačke, koji je sa Branislavom iz Vranja, čiji je gost, došao na prezentaciju starih jela.

– Mislam da samsa može da se jede uz pivo. Probao sam i baš odgovara – kaže Tomas Hek, koji će, kako kaže, zamoliti svoje domaćine da mu, dok je kod njih, pripreme više vranjskih specijaliteta.

Inače, neopisiva gužva bila je na stolovima gde je više tepsija sa samsom izložila pekara Aleksandra Jakovljevića iz Vranja, koja ima iskustvo u ovom poslu više od sto godina. Njihova samsa je bila pripremljena na poseban način i vrlo brzo je, prosto, bila razgrabljena.

Opšte mišljene svih na manifestaciji je da Vranje samsu registruje kao svoj brend.

-----------------------------------------------------------

Recept za samsu

Divna Simonović, koja je mirisom i ukusom svoje samse privukla najviše degustatora i oduševila ih, dala nam je "osnovni" recept za pripremanje ovog specijaliteta Vranjanaca koji oni zovu "sirotinjska banica" (pita).

– Ručno isukane, pa razvučene kore (mogu i kupljene) bez ikakvog dodatka uviju se ili poređaju u malu ili veliku (kalajisanu) ili porcelansku tepsiju. Po volji, prilikom ređanja premazuju se ili se stavlja neka mirođija. Kad se tako prazna pita ispeče odmah se iseče na komade, a zatim se prelije kiselim mlekom ili kajmakom u koji je dodat tucani beli luk. Kad odstoji petnaestak minuta samsa može da se služi – kaže Divna.

Tajna je, kaže ova domaćica, u pripremi kore, sušene ili pečene, "valjane" ili ne, kao i u dodacima i ostalim đakonijama.