Suđenje sudijama

Kad nam je u osmini finala Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj sudija Aranda poklonio penal protiv Holandije doživeli smo to kao najveću „pravdu”, koja ipak nije „zadovoljena”, zato što je Mijatović s bele tačke, pri rezultatu 1:1, početkom drugog poluvremena, pogodio samo spoljni deo prečke. Onda je Davids, na isteku 90. minuta matirao Kralja (2:1) pa je tako onaj neočekivani poklon ostao „neotpakovan”…

Za razliku od Arande, ono što je prošle jeseni u Beogradu uradio arbitar Rozeti, imalo je težinu, jer nam je njegov dvostruki „poklon” (penal nad Žigićem i crveni karton golmanu Lorisu, zbog čega su Francuzi od 9. minuta igrali s desetoricom) doneo zlata vredan bod (1:1) na putu za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Da pomenemo, za ovu priliku, još gostovanje na Farskim Ostrvima prethodne nedelje, mada smo sigurni da je malo vas primetilo: Jovanović rukom dodaje loptu Žigiću, lopta nekako stiže do Lazovića i mi postižemo prvi gol u kvalifikacijama za „Evro 2012”. Ali, nema veze, to su ipak Farska Ostrva i koga briga što je nekom tamo timu „ribara” naneta nepravda, kad oni i onako nemaju šanse.

Sve ovo navodimo zbog onoga što se preksinoć zbilo na stadionu Zvezde, kada je, kako to reče igrač s najviše nastupa u našem državnom timu svih vremena – Savo Milošević, „sudija Bekerenze sa džukelama iz Uefe radio za italijansku reprezentaciju”. Čudi da igrač koji je iskusio džentlmenski fudbal na Ostrvu govori rečnikom ostrvskih tabloida, ali ne čudi da se po navici u javnosti stvara slika da smo pokradeni na pravdi boga i da je to jedini uzrok našeg neuspeha.

Međutim, niko da ozbiljnije prozbori o našim slabostima koje su mogle da se vide i iz aviona. Niko, pa će tako možda i selektor nastaviti da živi u uverenju da smo postigli još jedan uspeh. Čak i da se ne mešamo u njegov posao (tim pre što je zbog kazne bio na tribinama), mada on odgovara za igru koja je sada bila ispod svakog nivoa, ne možemo da se ne zapitamo zašto Lazović nije u gol šansi išao do kraja nego se ziheraški nameštao da ga Mavrič-Rožič dotakne s leđa i tako „zaradi” penal. Umesto da se kao orao obruši ka slovenačkom golu i svog čuvara ostavi u prašini – jer ovo je bila šansa tri puta idealnija od penala, iz koje je lakše zatresti mrežu nego s bele tačke – on je bez razmišljanja odlučio da prebaci odgovornost na izvođača penala koji, sudija, nije video.

Sad svi kažu da se sudija „pravio Englez”. Mada bi, u nečemu, mogli da se ugledamo na te Engleze ma koliko bili drugačiji od njih. Kad ih je sudija Larionda „pokrao” na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, protiv Nemaca (2:4), oni su samo konstatovali da im je naneta nepravda (čak su se i tabloidi obrušili na zvezde engleskog tima) a bavili su se svojim propustima.

Biće loše i za selektora Antića i za naše igrače ako ih ubedimo da je jedini krivac za bledu igru protiv Slovenije sudija Bekerenze.