Jugoslavija bila protiv osnivanja Len

Beograd je danas, kao domaćin 27. evropskog prvenstva (1-10. septembar), prestonica vaterpola na našem kontinentu, a bio je i biće jedna od njegovih metropola. Naša reprezentacija, od sada kao Srbija, važi za najozbiljnijeg kandidata za zlatnu medalju, a ovaj šampionat je i prilika da se naši vaterpolo poslenici pokažu i danas-sutra dobiju neka važna mesta u Evropskoj plivačkoj federaciji (Len). Uzgred, pre 16 godina, upravo u našem glavnom gradu je sadašnji predsednik Len Italijan Bartolo Konzolo izabran na to mesto.

Len računa da je rođena 1926. kada je održano i Prvo evropsko prvenstvo, mada naš očevidac u izveštaju sa Drugog šampionata (Bolonja, 1927), prvog na kome smo učestvovali (vaterpolisti su izgubili od Belgije sa 7:1 i Austrije sa 2:0) u beogradskom listu "Sportista" je opisao "kongres delegata sviju evropskih plivačkih saveza 30. avgusta po podne u sali palate bolonjskog Fašia":

" Kongres je otvorio, pred predstavnicima 16 evropskih naroda, predsednik Fine, Šveđanin g. Bergval... Prešlo se na glavnu tačku dnevnog reda, osnivanje Lige Evropskih Plivačkih Saveza.

Još odavno se govori da će V. Hern, Englez, dosadašnji sekretar Fine, podneti ostavku na svoje mesto na idućoj skupštini u Amsterdamu. Doktor Donat, iz Pešte, već duže vremena sprema teren da ga na tome položaju zameni. G. Donat je jedan veoma vredan i sposoban čovek, koji je do danas mnogo uradio za plivački sport i koji bi kao sekretar Fine verovatno doprineo još više širenju i napredovanju istog. Ali mi nismo skloni da verujemo u njegovu potpunu nepristrasnost koju to zvanje apsolutno zahteva, i mislimo da bi za nas Slovene uopšte bilo bolje da se on toga položaja ne dokopa.

Njegova je međutim ideja da se osnuje Liga Evropskih Plivačkih Saveza, čiji je sada on sekretar. On je dobro izračunao da će sa toga položaja dospeti lakše do zvanja sekretara Fine.

Protiv Lige govorio je jedino delegat Švedske, koji je u osnivanju iste dobro uvideo štetu koju će pretrpeti Fina i njen autoritet, a eventualno i docnije raspadanje međunarodnog foruma ako se drugi kontinenti, a naročito Amerika, ugledaju na Evropu. Protiv osnivanja Lige glasali su, pored Švedske, Jugoslavija, Čehoslovačka i Luksenburg, Engleska i Španija uzdržali su se od glasanja. Tako je sa malim brojem većine osnovana Liga u čijoj se upravi nalaze: g. Bergval, predsednik, g. Donat, sekretar, g. Drinji (Francuska), g. Kobari (Italija) i predstavnik Austrije kao članovi uprave. Mi bismo želeli da ova Liga bude manje štetna nego što je mi zamišljamo, kako ne bi štetila plivačkom sportu koji je sada u punom razvoju".

Beograd je kao domaćin skrenuo pažnju originalnim zamislima. Žrebanje je obavljeno u Knez-Mihailovoj ulici, a otvaranje kod kule Nebojše, takođe pod vedrim nebom, ali uz spoj klasične i savremene umetnosti. Obnovljeni su otvoreni i zatvoreni bazeni na Tašmajdanu i Banjici, učesnici su smešteni u novom hotelu "In" kod Beogradske arene, svaka ekipa ima na raspolaganju autobus, itd. A evo kakvu sliku je sliku dao "Sportista" o šampionatu u Bolonji:

"Mora se najpre istaći odlična organizacija koju je sproveo Italijanski Savez, potpomognut istina u velikoj meri od strana bolonjske opštine, t.j. tamošnje fašističke organizacije. Novopodignuti plivački stadion je izvanredan. Može se bez preterivanja reći da je skladniji i ukusniji od pariskog "Turela", za koji se mislilo da je nanadmašan. Pored stadiona, na nekoliko metara, nalazi se otkriven basen za plivanje sa četvorospratnim galerijama, gde se uvek mogu produžiti utakmice u slučaju rđavog vremena.

Plivačima sviju naroda bila su rezervisana mesta u najboljim hotelima, i to za dosta skromnu cenu. Svi su delegati imali na raspoloženju po jedan automobil, a ostali su imali besplatne tramvajske karte. Svako veče je priređena po jedna zabava u počast reprezentanata: ove su zabave istina bile uvek izmešane sa fašističkim demonstracijama o moći Italije, ali to je bilo neizbežno i moralo se trpeti.

Danas sve velike sportske događaje mediji budno prate. Televizija i radio prenose najvažnije utakmice, novine podrobno donose šta se dešava u bazenu i van njega. A evo kako je to bilo 1927, u zoru epohe evropskih prvenstava (od ekipnih sportova vaterpolisti su se prvi borili za to zvanje):

"Često se pri samom početku utakmica izjutra nije znao program ni za to pre podne. Sama štampa je bila dosta sporo obaveštavana, a često i pogrešno, o pojedinim rezultatima. Žalosno je takođe bilo videti kako pojedini članovi žiria na samom cilju navijaju bezobzirno svaki za svog plivača, kao i nejednako suđenje vaterpolo utakmica. Mislimo da je za ovo najodgovorniji g. Donat, delegat Madžarske", ostavio je svedočenje "Sportista".

Beograd i Srbija su kao domaćini svoj posao obavili. Sledeći su na ispitu Malaga i Španija kroz dve godine.