Poslednji dug iz Poljske

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul, 9. septembra – Eliminacija svetskog prvaka i plasman Srbije u polufinale košarkaškog mundijala u Turskoj i dan posle naše veličanstvene pobede su glavna tema u Istanbulu. Španci vidaju rane u neverici da je došao kraj njihove vladavine, Turcima nije baš prijatno što su za rivala dobili tako nezgodan i moćan tim, a naši još uživaju i lagano se okreću meču koji vodi do samog vrha.

Nema sumnje da je ovaj tim već sada spreman za velika dela. Sjano pripremljen i uigran, dominira snagom, svežinom, taktikom i neverovatnim igračkim izborom i odgovorom na sve situacije i opasnosti. Jer, ko je mogao i da pretpostavi da ćemo moćne Špance tući njihovim oružjem – jačim ritmom, boljim trčanjem, agresivnijom odbranom i šutom, pa čak „iz dvorišta”, kao što je bio onaj poslednji, Teodosićev. Međutim, do njega ne bi ni došlo da opet nismo pokazali snagu tima, igru koja se ne bazira na zvezdama i zvezdicama, u kojoj svaki pojedinac može da se izbori za ulogu važnog, lidera, onog koji rešava. Ako se i letimično baci pogled na do sada pređeni put od Angole do Španije, u toj ulozi videćemo gotovo sve reprezentativce, a Teodosićeva „bomba” bila je nagrada za svako bacanje na parket ili bodrenje drugova mahanjem peškira.

Iako u podmaklim stvaralačkim godinama, selektor Dušan Ivković je pokazao nepresušnu vizionarsku nit, stvorio model igre po meri talenta i senzibiliteta ovog mladog tima. Mogla je Srbija ponovo do svetskog vrha „oktroisanom” igrom, na 50 poena, ali ona ubija lepotu, dušu košarke. Zato se trenerski mag opredelio za napad kao najbolju odbranu, za košarku kao nepresušnu lepotu, rezultat na 90 poena u kojoj već danas uživa ceo svet. Ali, u njenoj pozadini su tri godine velikog rada, paklenih treninga, truda igrača i spremnosti da slušaju učitelja bez pogovora, ubijanja ega i svakog drugog zla koje može da nanese štetu timu. Jasno je da Ivkovićeva priča o vraćanju kulta reprezentacije nije bila isprazna, kao ni ona igrača o radosti kad se okupe i krenu ka novim pobedama.

Zato ni sada, kad su stigli na dva koraka od trona na kom će još tri dana stolovati Španci, oni nemaju nameru da stanu. Turska je prozor koji moraju da otvore da bi krenuli zvezdama u susret. Neće im biti lako, kao ni njihovim prethodnicima koji su na istom mestu 2001. preko domaćina u finalu stigli do evropske titule. I oni su utišali egzaltirane turske navijače, njihovu himnu o „dvanaest divova” i moćan tim koji je i tada predvodio Turkuoglu.

Sve to znaju ovi momci, poštuju protivnika, ali veruju u sebe, snagu tima i stručni štab koji je do sada taktički bio za koplje ispred rivala.

– Kvalitetna su ekipa, a njihova prednost je što igraju pred svojom publikom. Da nekim slučajem igramo u našoj „Areni”, bili bi smo jači bar za 30 odsto. U svakom slučaju imamo adute, snagu tima i veliku želju da dođemo do finala koje bi bilo kruna – rekao je junak meča sa Špancima Miloš Teodosić.

Radovali su se domaći navijači kad su Španci pognutih glava napuštali parket dvorane „Sinan Erdem”, verujući da će protiv Srbije lakše da dođu do Amerikanaca, koje već vide u finalu. Marku Kešelju je drago što je domaćin šampionata unapred podelio karte za gala košarkaški koncert na Bosvoru zakazan za nedelju, ali tamo kao izvođače ipak vidi srpski orkestar.

– Radovali su se i Španci, pa su prošli kako su zaslužili. Nema dileme da je turska ekipa odlična, ali i nama je ostala još jedna pobeda do sna, a to je finale svetskog prvenstva – ionako dobru atmosferu podgrejava Duško Svanović. Originalan u priči, kao i na terenu, najavljuje još jednu vrhunsku partiju i nove „fazone”.

– Turci žele medalju!? Pa to su i Španci hteli. Ima da prođu kao bosi po trnju. Ne zanima me protivnik. Razmišljamo samo o našoj igri.

Novica Veličković priču vraća na ozbiljan teren. Odmeren i oprezan, uz dužno poštovanje protivnika, realno prosuđuje:

– Turska je jaka na svim mestima, dobro pripremljena da ostvari istorijski uspeh na domaćem terenu. Očekuje nas možda i teži meč nego protiv Španije, ali verujem da možemo u finale. Pokazali smo i mi koliko vredimo, a ne verujem da mogu više od nas da žele pobedu.

Oba tima igraće sa po devet igrača koji su bili akteri meča u drugom grugu Evropskog prvenstva u Poljskoj. Poraženi smo 69:64 na produžetak, ali u regularnom delu imali smo loptu i ceo napad. U dodatnih pet minuta nismo postigli koš, ali bio je to poraz bez posledica. Grci su eliminisali Turke u četvrtfinalu i zauzeli osmo mesto, a naš mladi tim je došao do srebrne medalje. Jaranguma, Actura i Herseka su zamenili Akjol, Ermis i Gonlum. Naš tim je ovde bez Popovića, Raduljice i Tripkovića, ali učinak Kešelja, Savanovića i Rašića je ono što nas čini još jačim u odnosu na Poljsku. A, naši momci su pokazali da vole da vraćaju dugove. Slovenci su platili na licu mesta, u polufinalu, Španci ovde u Istanbulu. Neka se pripremi Turska...

Mirko Stojaković (/slika2)