„Gradić Pejton" – urbana legenda

Kada su se pre četiri decenije čuburski majstori „trbuhom za kruhom” slili u kompleks malih drvenih lokala raspoređenih u obliku pčelinjeg saća nisu ni slutili da će ovaj prostor između Mačvanske i Makenzijeve ulice postati kultno sastajalište i kolevka starih zanata u koju mušterije, osim zbog usluga, dolaze i da se, kako to vole da kažu, „site izdivane”.
„Zanatski centar Vračar” koji je neposredno posle nastanka prekršten u „Gradić Pejton” posle 40 godina postao je primer kako se jedan privremeno podignuti kompleks skučenih dućančića u duhu socrealističke arhitekture, pretvara u urbanu legendu na kojoj danas žiteljima ovog kraja zavidi čitava prestonica.
– Od ovih radnji danas preživljava druga, pa i treća generacija Čuburaca. Moj otac je na ovom mestu otvorio pečatorezačku radionicu, a ja sam nasledio njegovo zanimanje, što očekuje i moga sina. Ne možemo ni da zamislimo šta bi se dogodilo da su pre četiri godine porušili centar  – kaže Tomislav Stojanović, dok sa njim razgovaramo u centru „Gradića Pejton”, na mestu koje su njegovi „građani” prozvali Trg Ranka Radovića, arhitekte koji je projektovao ovaj kompleks.
U radnjama koje se ovde nalaze danas radi oko 40 zanatlija, koje kažu da posao baš i ne cveta, a za to najviše krive ekonomsku krizu. U uskim ulicama „Pejtona”, kao retko gde u Beogradu, osim pečatorezaca, još se mogu pronaći majstor za izradu kandila, obućar, pa čak i stakloduvač.
– Ne znam da li igde više postoji stakloduvač koji izrađuje predmete prema nacrtima mušterija. Tu su još i apoteka, staklorezac, električar i drugi koji se bave nešto „modernijim” zanatima. Odlučili smo da prolaze između radnji pretvorimo u ulice, koje smo nazvali Boemski sokak, Srdanov sokak, Trg umetnika i zanatlija, a velika „džada” pored banke dobila je ime po jednom od najpoznatijih žitelja ovog kraja – Bulevar Libera Markonija – dočarava Stojanović, dok iz kafane „Čubura” preko puta njegove radnje dopire miris roštilja i luka. (/slika2)
Osim tržnice, „Pejton” je, poput pravog grada postao i boemsko stecište, pa mnogi ovde dođu kako bi „ukrstili” čašice, ručali, ili popili kafu u bašti restorana. Na drugoj strani centralnog trga nalazi se i kafić „Rif”, gde se mahom uveče u ritmu džeza provode i mlađi gosti i oni koji još pamte dok su se na krovove „Gradića” tek „prišivali” limovi, a prvi „kolonizatori” poput starih Grka izvan matice tek smišljali kako će ovde započeti svoj biznis.
– Želimo da naš centrali trg liči na Monmartr – kaže Stojanović.
Bez obzira što su pred „talasom” modernih tržnih centara čiji su bleštavi izlozi „zbrisali” stare dućane sa mnogih atraktivnih lokacija u Beogradu, većina ovdašnjih majstora očekuje da će njihov porodični biznis opstati i da radionice ima ko da nasledi. Žale, doduše, za nekim kolegama koje su se iselile, a pamte momente kada su sa njima gledali čuvenu seriju po kojoj je „Gradić Pajton” i dobio ime.
– Ostali smo bez jednog proizvođača santimetara, papučara i još nekoliko komšija koje su ovde bile od osnivanja – navodi Stojanović.
Vlasnica obližnje antikvarnice Tamara Rumenović kaže da će „građani” insistirati da status „Pejtona” konačno reši i da će predložiti da se pored poslovnih „četvrti”, deo vračarske „metropole” preuredi u boemskom duhu, kao turistička atrakcija. Ona podseća da su se korisnici privremenih objekata pre četiri godine izborili da kompleks ne bude srušen i pretvoren u podzemnu garažu, vrtić i kulturni centar, ali da je i danas budućnost drvenih radnjica neizvesna. Jedan deo „teritorije” gde se nalazio stari parking je tada ipak izgubljen, a na tom mestu je nikla banka.  
– Zahtevaćemo da se napušteni lokali pretvore u galerije sa predmetima koje su proizvele stare zanatlije. Ni posao nam, bez obzira na ekonomsku krizu, ne ide toliko loše kao pre, na primer, 15 godina, pa ćemo svakako ostati ovde. Bilo bi šteta da posle svega što je ovo mesto „preživelo” na kraju zauvek nestane – zaključuje Tamara Rumenović.
N. Belić

-----------------------------------------

U sećanje na osnivača

Vlasnici lokala u „Gradiću Pejton” juče su, na 40. godišnjicu otvaranja zanatlijskog centra, otkrili spomen-ploču arhitekti Ranku Radoviću koji je preminuo 2005. godine. Na centralnom trgu nazvanom po osnivaču, ispred kluba „Rif” organizovan je džez koncert.
„Vreme koje sami stvorimo svojim smislenim i stvaralačkim životom trajno je i neiscrpno”, reči su projektanta Radovića koje su, između ostalog, ugravirane na ovom spomen-obeležju.