Prodaja u bescenje

Suština privatizacije u zemljama u tranziciji jeste pokretanje privrede i ulazak stranih investicija u zemlju. Međutim, privatizacija na Kosovu i Metohiji, kako u razgovoru za "Politiku" kaže šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju dr Nenad Popović, koncepcijski je promašena. Sprovodi se po modifikovanom spin-of metodu, koji nije primenjen ni u jednoj zemlji srednje i istočne Evrope.

Privatizacija na Kosmetu se, naime, sprovodi tako što se iz matičnog preduzeća izdvaja "ćerka" preduzeće. Tom novom preduzeću daje se aktiva, a pasiva odnosno dugovi ostaju holdingu, to jest matičnom preduzeću. Potom se novo preduzeće privatizuje, odnosno prodaje.

Svi kupci – Albanci

Na Kosovu i Metohiji je do sada obavljena privatizacija oko tri stotine preduzeća i to u 23 "kruga" privatizacije. Sva ta preduzeća kupili su Albanci sa Kosmeta ili oni iz Albanije. Doduše, jedno preduzeće je, kako kaže naš sagovornik, kupio jedan Bugarin, koji je oženjen Albankom sa Kosmeta. Dakle, na Kosmetu je, po Unmikovoj uredbi, sprovedena monoetnička privatizacija.

U privatizacionom fondu na Kosmetu sakupljeno je samo 265 miliona evra, jer su preduzeća prodavana i po desetostruko nižoj ceni od realne, a neka čak i u bescenje. Tipičan primer je privatizacija "Pećke pivare". Ona je, naime, prodata za deset miliona evra biznismenu Ekremu Luki. Predstavnici pivara iz inostranstva i stručnjaci iz te oblasti tvrde, međutim, da "Pećka pivara" realno vredi – sto miliona evra!

"Feronikl" iz Glogovca je prodat za 37 miliona evra iako, po tvrdnjama stručnjaka, vredi bar pola milijardi dolara!

Po pravilima Kosovske poverilačke agencije 20 odsto od privatizacionog prihoda deli se radnicima zaposlenim u preduzećima koja se privatizuju. Tako su u "Pećkoj pivari" radnici podelili dva miliona evra, umesto dvadeset, koliko su mogli da dobiju da je pivara prodata po realnoj ceni.

I šta ekonomija Kosmeta dobija posle ovakve privatizacije?

– Ništa – izričit je dr Nenad Popović. – Kako se preduzeća prodaju u bescenje, nema novca za pokretanje privredne proizvodnje. S druge strane, radnici dobijaju "siću" umesto realnog obeštećenja. Uz to, nema ni ulaska investicionog kapitala iz inostranstva.

Ko ima koristi od ovakve privatizacije? Pojedinci, Albanci, tajkuni, koji privatizaciju koriste da "operu" novac od nelegalnih poslova.

Unmik, pri tom, nelegalno sprovodi privatizaciju na Kosmetu. Naime, civilna misija, po rečima Aleksandra Simića, člana Radne grupe za svojinska i ekonomska pitanja i Srpskog pregovaračkog tima, po Rezoluciji 1244,  može samo da upravlja, ali nema mandat da menja vlasničku strukturu imovine na Kosmetu. Prema tome, ne može da raspolaže imovinom, da je prodaje i privatizuje. Unmik je, dakle, nelegalno doneo Uredbu o transformaciji društvenih preduzeća, pod čijim se imenom krije nelegalna privatizacija.

U procesu privatizacije diskriminisani su Srbi, radnici, koji su bili zaposleni u preduzećima koja su privatizovana. Oni su izgubili posao u junu 1999. godine kad su na Kosmet došli Unmik i Kfor, dok po Unmikovoj uredbi pravo na odštetu odnosno učešće u raspodeli privatizacionog prihoda imaju samo radnici zaposleni u preduzeću u trenutku kad se ono privatizuje. Doduše, oni koji su izgubili posao mogu da se žale albanskom sindikatu "Nezavisnost", koji je ovlašćen da sačini liste ljudi koji imaju pravo na nadoknadu, ali se podrazumeva da nijedan Srbin nije član pomenutog (albanskog) sindikata i da stoga nije mogao ni da stekne pravo na nadoknadu. Radnici srpskog porekla su, dakle, diskriminisani po etničkom principu.

Klasična otimačina

U procesu privatizacije na Kosmetu oštećena su, kaže dr Popović, i preduzeća iz Srbije koja su osnivala društvena preduzeća na Kosmetu ili su, pak, ulagala finansijska sredstva u njihov razvoj. Osnivanjem, odnosno ulaganjem, preduzeća iz Srbije su stekla vlasnički udeo u imovini društvenih preduzeća na Kosmetu. Međutim, sada ta preduzeća nemaju pravo učešća u privatizaciji na Kosmetu. Tako se, kako tvrdi dr Popović, nelegalnom privatizacijom na Kosmetu  obavlja klasična otimačina srpske imovine.

Na Kosmetu je, navodi naš sagovornik, privatizovano i 14.000 hektara obradivog zemljišta poljoprivrednih kombinata čiji su vlasnici bila preduzeća iz Srbije. Pred sudovima na Kosmetu pokrenuto je mnogo sporova po ovom pitanju, ali dosad nije doneta – nijedna presuda.

Šef Ekonomskog tima za Kosmet kaže da je razgovarao sa Srbima čija je imovina uzurpirana, kao i onima koji su oštećeni u privatizaciji. Oni smatraju da je to svojevrsni pritisak Unmika i Albanaca ne bi li se i preostali Srbi na Kosmetu iselili u Srbiju. Da je to, zapravo, deo procesa etničkog čišćenja Kosova i Metohije, koje zajednički sprovode Unmik i kosmetski Albanci.

Borba sa Unmikom i Albancima na Kosmetu oko zaštite srpske imovine, kaže Aleksandar Simić, traje od početka privatizacije na Kosmetu. Srbi su se obratili Savetu bezbednosti UN čiji je Pravni komitet zatražio da se sa privatizacijom na Kosmetu prekine. To je i učinjeno, ali je posle izvesnog vremena privatizacija nastavljena.

Privatizacija se, ističe dr Popović, sprovodi i na "mala vrata". Naime, određeni objekti ili zemljišta se daju u zakup na 30, 40, pa i 50 godina. Stručnjaci smatraju da je to u stvari prodaja imovine.

U privatizaciji na Kosmetu bilo je i raznih skandala. Recimo, firma koja je kupila hotel "Grand" u Prištini odustala je od kupovine jer su joj kriminalci pretili da će uništiti i firmu i hotel! Privatizaciju na Kosmetu "obeležio" je i spor između Vlade Kosova, sa jedne, i Kosovske poverilačke agencije (KPA) i Unmika, sa druge strane. Naime, Vlada Kosova je htela, mimo KPA i Unmika, da sama izdaje u zakup određena "dobra" ili, pak, da daje koncesije nad njima i ubira prihod...

Srbi sa Kosmeta su uložili ogroman trud kako bi sprečili da se daju koncesije na korišćenje rudnika lignita. Uspelo im je da se ovo odloži do utvrđivanja statusa Kosmeta. Kosovska poverilačka agencija je, sem toga, htela da privatizuje i delove "Trepče", ali je i to sprečeno. Veliki napor uložen je i da se spreči privatizacija Ski-centra na Brezovici. Inače, ovaj centar gradilo je i finansiralo preduzeće "Ineks" iz Srbije. Vlasništvo nad Ski-centrom je nesporno. No, bez obzira na to, umalo da, kako kaže dr Popović, Brezovica ode "na doboš".

Problemi u svojinskoj i ekonomskoj oblasti su veliki. Radi se o velikim finansijskim sredstvima i velikim poslovima. Već sada su na Kosmetu počela sporenja oko toga ko će da raspisuje i vodi tendere oko proširenja i rekonstrukcije Termoelektrana "Kosovo A" i "Kosovo B", ali i oko izgradnje Termoelektrane "Kosovo C" i otvaranja površinskog kopa za lignit "Sibovac". Normalno bi bilo da u poslovima oko izgradnje navedenih investicionih projekata učestvuju Elektroprivreda Srbije, kao i druga srpska preduzeća, ali...

Valja napomenuti da je svojevremeno u "Elektrokosmetu" radilo osam hiljada Srba! I njihov problem treba da se reši. Moraju da se reše problemi oko njihovih stečenih prava po osnovu rada, kao i prava na obeštećenje u slučaju eventualne privatizacije Kosovske energetske korporacije.

Poznato je da su većinu društvenih preduzeća na Kosmetu osnovala preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine. Vlasnički deo u imovini srpskih i vojvođanskih preduzeća u preduzećima na Kosmetu mora se poštovati. To je, uostalom, određeno članom jedan Evropske konvencije o ljudskim pravima, koju je, inače, Kosovska poverilačka agencija u procesu privatizacije kršila.

Sada se predlaže da Kosovsku poverilačku agenciju nasledi nova institucija. U bordu direktora te institucije učešće bi moralo da uzmu i članovi Agencije za privatizaciju Srbije, kao i predstavnici međunarodne zajednice.

-----------------------------------------------------------

Na redu javna preduzeća

Već je najavljena privatizacija javnih preduzeća na Kosmetu i to opet po modelu spin-ofa. Tu spadaju, kako je najavljeno, javna preduzeća Pošte i telekomunikacije Kosova, zatim Međunarodni aerodrom "Priština", Kosovske železnice, Gradska toplana – Termokos, Gradska toplana – Đakovica, Operator prenosa i tržišta električne energije, Energetska korporacija Kosova – KEK i Kosovska kompanija za upravljanje deponijama.