Kadibogazom u slavu i svet

Knjaževac – Za sve žitelje knjaževačkog Novog Korita, na Staroj planini, za one još preostale u selu i one znatno brojnije u „rasejanju“, svaki septembar je mesec radosti i druženja. Ove godine okupiće se, dvadeset i osmi put, da obeleže dan naselja. Između dva druženja zapušteni dom kulture dobio je novo ruho, seoskoj školi popravljen je krov, obnovljen je zvonik stare crkve, počeće gradnja vodovoda...

Jednogodišnji izveštaj o radu podneće aktivisti zavičajnog Udruženja Novokorićana Krunoslav Jovanović, predsednik mesne zajednice sela, i Dragoslav Jovanović, potpredsednik Udruženja. U njihovom izveštaju piše da je u akcije Udruženja uloženo 300.000 dinara i da je za nove uloge, desetak puta veće, spreman zaječarski Fakultet za menadžment, čiji je vlasnik Mića Jovanović, poreklom iz ovog sela, a na spisku donatora je i Miodrag – Mile Petrović, bivši dugogodišnji direktor stadiona Crvene zvezde, i još nekoliko drugih bivših direktora i nekoliko stranih ambasadora. Nekima su preci rođeni u Novom Koritu, a neki su ovde dolazili u lov.

A pomenuti Jovanovići kažu za „Politiku“ da su zavičajci Novog Korita baš svojski zapeli da zaustave iseljavanje i podsećaju da je ovo selo na završetku Drugog svetskog rata, udaljeno 20 kilometara od Knjaževca i 40 kilometara od Zaječara, imalo nešto više od hiljadu stanovnika, gotovo sedam puta više nego sada, da su u posleratnoj obnovi složni Korićani sagradili prvi zadružni dom u knjaževačkoj opštini, i uselili se u njega 20. septembra 1948. godine.

Na okolnim brdima Golašu, Ornici, Kitki, Rasovatom kamenu i drugim napasana je rasna stoka. Do 50.000 ovaca i gotovo tri hiljade goveda. A selo je prednjačilo u knjaževačkom kraju i po broju traktora, kombajna i drugih poljoprivrednih mašina, zatim električnih šporeta i televizora.

Sada je neuporedivo manje svega toga. Mnogi domovi su pusti i zamandaljeni. Ipak, Novo Korito je manje pusto od drugih sela Zaglavka i Budžaka, na Staroj planini. A Korićana je manje u selu nego u okolini i svetu. Iz zvanične evidencije Udruženja vidi se da se u Zaječaru skrasilo 160 domaćinstava Novokorićana, u Knjaževcu 30, u Boru i Beogradu po 20, a ima njihovih potomaka i u Novom Sadu, Ljubljani, Kladovu, Americi, Nemačkoj... Svima se uredno upućuju pozivi na druženje i svake godine sve je veći odziv.

– Osećam kako je svima ovde laknulo otkako smo proterali memlu iz zadružnog doma – kaže neumorni Krunoslav Jovanović, krepki šezdesetogodišnjak, uvek oran za šalu i razgovor. – Ne prokišnjava više ni u staroj školi, koja odavno ne radi, ali verujem da će raditi. Iz našeg udruženja stalno pristižu nove ideje, da se ne zaboravi kako smo nekada bili složni i moćni.

Na prošle dane i borbeni duh Korićana podseća i spomenik palim borcima na platou ispred velikog doma kulture. U ratovima u prošlom veku Novokorićani su dali 133 boračke žrtve. Na tom spomeniku je posebnim bareljefom istaknut lik vojvode Živojina Mišića. Stoji i upisano: „Proslavljeni srpski vojvoda Živojin Mišić na svoje dugo i slavno ratno putovanje krenuo je iz Novog Korita, jula 1876. godine, kao đak-narednik, u borbu protiv Turaka“.

Mnoštvo detalja o tome kako je mladi Mišić, budući slavni vojvoda, boravio među Korićanima opisao je u svojoj knjizi Korićanin Božin Jovanović, dugogodišnji direktor Borskog kombinata, sa svojim ispisnicima (koautorima) Korićanima Petrom Krstićem i Ilijom Petkovićem. Knjiga je objavljena 2003. godine, uz pomoć Udruženja Novokorićana, a recenzenti su zapisali da je to jedna od najzanimljivijih i najkompletnijih hronika 250 sela u Srbiji.

Mladi ratnik Mišić je u svoju prvu bitku, kod bugarskog grada Belogradčika, krenuo preko planinskog prevoja Kadibogaz, udaljenog samo četiri kilometra od spomenika, koji su mu 1989. godine podigli zahvalni Novokorićani. Na tom prevoju se već 80 godina održava čuveni međunarodni vašar na kome se svake godine, sa obe strane granice, bez pasoša, okuplja i do deset hiljada ljudi. Uspomena na slavnog srpskog vojvodu i zajedničku borbu protiv neprijatelja odavno je zbratimila Knjaževac i Belogradčik i sela Novo Korito i Salaš.

S velikim nestrpljenjem očekuje se da na Kadibogazu bude izgrađen novi granični prelaz između Srbije i Bugarske. O tome je nedavno potpisan i protokol između dve zemlje, a Knjaževčani i Novokorićani očekuju da će baš tom prečicom krenuti u svet i bržu obnovu

Stojan Todorović