Američka drama zbog Kurana

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 10. septembra – Sutrašnja deveta godišnjica terorističkog napada Al Kaide na Njujork i Vašington u Americi se očekuje u znaku kontroverzi oko verskih tolerancija, granice slobode izražavanja i porasta antimuslimanskog raspoloženja.

Sticajem nekoliko okolnosti, redovna godišnja komemoracija na „nultoj tački”, mestu u Njujorku gde su nekada stajale dve kule Svetskog trgovinskog centra, neće, kao i prethodnih godina, biti dan tihog odavanja pošte blizu 3.000 žrtava najveće terorističke diverzije u istoriji, već po svemu sudeći povod za seriju protestnih mitinga sa izgledima da se još više raspale već probuđene sektaške strasti, koje inače američkom društvu nisu baš svojstvene.

Te okolnosti su prvo sporenja oko podobnosti izgradnje jedne džamije, odnosno neke vrste islamskog kulturnog centra, samo dve ulice od „nulte tačke”. Još otkako je obelodanjen, ovaj plan je podelio naciju. Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da dve trećine Amerikanaca smatra da muslimanska bogomolja tako blizu mesta stradanja nevinih ljudi od ruku islamskih ekstremista nije „prikladna”, jer je „uvreda” za te žrtve.

S druge strane, manjina, uključujući tu i predsednika Obamu, smatra da muslimani koji će se na tom mestu moliti svom bogu nisu oni koji otimaju avione i ubijaju nevine. Amerika je, poručio je predsednik, postala to što jeste zato što je sagrađena na verskim slobodama i verskoj toleranciji.

Kao da ovaj zaplet nije bio dovoljan, na scenu je stupio jedan marginalni protestantski sveštenik s Floride, čija crkva nema ni 50 sledbenika, da bi dospeo u centar medijske pažnje i izazvao uzbunu u celom svetu. Obami su zbog njega pisali svetski lideri, lično mu se javio predsednik Indonezije, najmnogoljudnije muslimanske nacije sveta, zbog njega je Interpol poslao upozorenje mnogim vladama, a FBI u poverljivoj proceni takođe ukazao na mogućnost da se na američkom tlu organizuju „osvetnički” teroristički napadi.

Pomenuti sveštenik je još prošlog jula obelodanio da će na godišnjicu 11. septembra organizovati „dan spaljivanja Kurana”. Na to niko nije obraćao pažnju do početka ove nedelje, kada se taj dan približio. Zbog veoma jake zakonske zaštite slobode govora i izražavanja, država nema načina da pomenutog pastora po imenu Teri Džons spreči u njegovoj nameri, osim da, eventualno, primeni neki lokalni propis o zabrani paljenja vatre na javnom prostoru.

Svesni da bi prizor spaljivanja svete knjige islama na američkom tlu izazvao proteste muslimana širom sveta, što bi stvorilo atmosferu novog „sukoba civilizacija”, glas protiv takve namere podigli su mnogi. Državni sekretar za odbranu Robert Gejts je, posle upozorenja komandanta američkih i NATO trupa u Avganistanu, generala Petrausa da bi to mogao da bude povod za pojačane napade talibana na američke vojnike, i posle demonstracija nekoliko hiljada ljudi u Kabulu i Islamabadu, lično telefonirao pastoru Džonsu i ukazao mu na moguće posledice njegovog čina.

Obama je protiv toga govorio u jednom televizijskom intervjuu i tek sinoć je došlo do izvesnog popuštanja zategnutosti, pošto je pastor objavio da je svoj protest „suspendovao” jer se, navodno, sa imamom buduće džamije na Menhetnu dogovorio da se njena lokacija promeni. Spaljivanje Korana je inače trebalo da bude njegov čin „protesta protiv islamskog ekstremizma”.

Ali, investitori ovog projekta su opovrgli da je postignut takav dogovor. Pastor i imam su se, međutim, dogovorili da se sutra sretnu, na dan kada će se i kod „nulte tačke” i kod placa za buduću islamsku bogomolju okupiti demonstranti – s različitim parolama.

Veliki miting je za sutra zakazao i novi desničarski tandem na američkog političkoj sceni: bivša kandidatkinja za potpredsednicu Sara Pejlin i konzervativni (i veoma ostrašćeni) voditelj Foks TV mreže Glen Bek. Svoje sledbenike oni će okupiti na Aljasci, posle (relativnog) uspeha sličnog mitinga s parolama „obnove Amerike” koji su održali prošlog meseca u centru Vašingtona.

Sve ovo se dešava i u atmosferi kada je u celoj zemlji u porastu ultrakonzervativizam, oličen u „Pokretu čajanke”, čiji pripadnici žele da se Amerika vrati idejama njenih belih hrišćanskih utemeljivača, i kada svaki peti Amerikanac veruje da je predsednik Obama ipak musliman, iako je mnogo puta dokazao da je hrišćanin.

Istraživanje koje je sproveo poznati „Pju” centar pokazuje inače da nema velikog porasta antimuslimanskog raspoloženja u zemlji – ali da ono ipak raste.

Milan Mišić