Govor mržnje u zemlji tolerancije

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, septembra – „Sve što treba da znam o islamu, naučio sam 11. septembra”, glasi jedna od parola kojom je proteklih nedelja, u sve učesstalijim demonstracijama u srcu Njujorka, na Menhetnu, izražavano nezadovoljstvo što će se samo dve ulice od ”nulte tačke”, mesta gde su nekada stajale kule Svetskog trgovinskog centra, podići novi islamski kulturni centar sa džamijom.

Ta džamija, koja je još samo u planovima, ali za čiju gradnju su pribavljene sve dozvole, postala je simbol i dokaz rastuće netolerancije prema muslimanima u Americi, koja se sve češće opisuje i kao prava islamofobija. „Zaustavite islamizaciju Amerike”, glasi druga parola onih koji smatraju da je islamski centar u sasvim neposrednoj blizini mesta stradanja oko 3.000 ljudi od šokantne diverzije muslimanskih ekstremista u najmanju ruku neprikladan, i da je u tom slučaju reč o provokaciji, a ne o verskoj (ne)toleranciji.

Upravo je ta bogomolja u oštriji fokus stavila nacionalnu traumu čija je deveta godišnjica upravo obeležena i u centar nacionalnog dijaloga stavila pitanje – da li je je 11. septembar 2001. muslimane trajno isključio iz matice američke nacije.

”Islamofobija je postala prihvatljiva forma rasizma u Americi”, citirao je magazin „Tajm” u priči sa naslovne strane od 30. avgusta pisca Arsalan Iftikara, američkog muslimana. „Ključni argument koji se pomalja iz protesta protiv džamije jeste da muslimani nisu i nikad ne mogu da budu pravi Amerikanci”, kaže u istom tekstu, naslovljenom sa „Da li je Amerika islamofobična” Ebu Patel, takođe američki musliman koji je u Obaminom Savetu za međuversko partnerstvo.

Spor oko projekta „Park51”, kako se zvanično zove plan za islamski centar na Menhetnu, nije inače jedini ove vrste. Ove godine slični protesti, ali sa manje publiciteta, održavaju se u ukupno šest američkih gradova.

U varoši Mufrisboro, država Tenesi, na znaku koji označava gradilište buduće džamije, sprejom je napisano ”Niste dobrodošli”. U Tenekuli, Kalifornija, na sličan otpor je naišla namera lokalnih muslimana da podignu svoju bogomolju. U oba slučaja, kao argument se poteže uverenje da je svaka džamija po svojoj prirodi centar za okupljanje i organizovanje muslimanskih terorista.

U Bridžportu, Konektikat, desetak takozvanih ”hrišćanskih demonstranata” je glasno vređalo nekoliko vernika u lokalnoj džamiji, porukama ”Islam je laž” i ”Isus mrzi muslimane”, uprkos tome što je islam šest vekova mlađi od hrišćanstva.

Svojevrsnom govoru mržnje u ovoj zemlji verske i svake druge tolerancije, ne odolevaju ni politički lideri. Tako je 16. avgusta, u jutarnjem programu desno orijentisane Foks TV mreže, Njut Gingrič, bivši kongresmen i uticajni lider Republikanske partije, aludirajući na džamiju blizu ”svetog mesta” na Menhetnu, rekao kako ”nacisti nemaju pravo da svoju svastiku postave pored Muzeja holokausta u Vašingtonu. ”Mi nikad nećemo prihvatiti da Japanci stave svoj znak pored Perl Harbora i zato nemamo nikakav razlog da prihvatimo džamiju pored Svetskog trgovinskog centra”.

Ističe se i argument da Saudijska Arabija ne dozvoljava crkve i sinagoge na svojoj teritoriji, pa zašto bi onda Amerika dozvoljavala izgradnju džamija? Naravno, ne pominje se pri tom da, za razliku od Saudijske Arabije, Amerika nema državnu religiju, da se ovde nadležnosti ”Cezara i Boga” nikad ne mešaju – i da nijedan verski objekat ili simbol ne može da se podigne na državnom, odnosno javnom zemljištu.

U Americi danas postoji ukupno 1.900 džamija (2001. ih je bilo samo 1.200) za njenih oko 2,5 miliona muslimana (od 305 miliona stanovnika). Ova brojka se inače smatra samo verodostojnom procenom, s obzirom da u formularima za popis nema rubrike o verskom opredeljenju. Ima i procena da je stvarni broj američkih sledbenika Alaha ovde znatno veći – čak između 6 i 8 miliona.

Američki muslimani nisu etnički homogeni: zastupljena je svaka rasa i svaka varijanta islama, čak i one koje se smatraju jeretičkim. Nisu ni jedinstveni politički front. U Kongres su izabrana samo dva muslimana, a ove godine po prvi put jedna muslimanka je postala Mis Amerike. U armiji, koja vodi rat u dve islamske zemlje, profesionalno služi oko 3,500 muslimana.

Na zvaničnom nivou, netrpeljivost prema muslimanima je manja nego u nekim evropskim zemljama (Francuska je zabranila burke, a Švajcarska izgradnju minareta). Predsednik Obama stalno poručuje da je neprijatelj Amerike Al kaida, a ne islam – ali i često dokazuje da nije ”prikriveni musliman”, u šta veruje između 20 i 25 odsto njegovih sugrađana. Ali ovih dana se moglo pročitati da za skoro dve godine svog mandata – nije posetio nijednu džamiju.

U svakom slučaju, netolerancija koja je nastala kao reakcija na 11. septembar, poslednjih godina je produbljena. Priznavala to ili ne, i Amerika mora da se suoči sa nečim što je dosad preporučivala samo drugima. Da se „suoči sa realnošću” – da ima problem sa islamom.