Deformacije ponude i tražnje

Prošlog meseca u ovoj rubrici (8. januar) nizom statističkih podataka ukazao sam na potpunu ekonomsku nelogičnost sve precenjenije vrednosti dinara. Konstatovao sam da je to posledica ogromnih deformacija na strani i ponude i tražnje za devizama, što je imalo teške ekonomske i socijalne posledice. U ovom tekstu ukazaću kako je došlo do tih deformacija.

Sticajem neobičnih, ali trenutnih okolnosti, u proteklih šest godina bitno je povećan priliv deviza na području Srbije. Najvažnije od tih okolnosti su:

a) iznos novih srednjoročnih i dugoročnih kredita uzetih u inostranstvu je enormno povećan, a naročito u 2005. i 2006. godini, kada je njihov iznos bio 2,955, odnosno oko 4,5 milijarde dolara,

b) u 2005, a naročito u 2006. godini priliv deviza po osnovu prodaje preduzeća, banaka, hotela i druge imovine strancima znatno je povećan, i verovatno je prešao četiri milijarde dolara,

c) zbog povećanja broja nezaposlenih, nastavljanja ekonomske emigracije, ali i bitnog povećanja cenovne konkurentnosti uvozne robe i uvoznih usluga, nastale pre svega zbog sve precenjenije vrednosti dinara, priliv deviza po osnovu doznaka naših radnika u inostranstvu i prodaje dela deviznih ušteđevina stanovništva koje su držane u kućnim sefovima – znatno je povećan, pa je iznos tzv. tekućih transfera u 2005. godini iznosio 3,29, a u prvih deset meseci 2006. godine 2,59 milijardi dolara.

d) znatno sporiji rast penzija od troškova života, primorao je penzionere da prodaju svoje devize (ako su ih imali) ili da apeluju na svoju decu i unuke koji žive u inostranstvu da im šalju novac kako bi pokrili elementarne troškove života, pa se po oba ta osnova povećala prodaja deviza u menjačnicama i bankama.

Na strani tražnje, odnosno odliva deviza, država i njene institucije su činile sve što je bilo u njihovoj moći kako bi taj odliv bio što je moguće manji i kako bi se devizne obaveze države prenele na buduće godine, bolje reći na buduće generacije. Navedimo najvažnije od ovih obaveza:

a) Srbija sistematski izbegava da donese zakon o denacionalizaciji, jer bi njegovo donošenje zaustavilo prodaju nacionalizovane imovine i smanjilo devizni priliv, a devizni odliv po osnovu obeštećenja naslednika nacionalizovane imovine koji žive u inostranstvu, bio bi vrlo visok. Čak i ako bi se tim naslednicima imovina vratila u naturalnom obliku, oni bi je prodavali ili izdavali u zakup, a devizni prihod po tom osnovu bi iznosili u zemlje gde žive. Vraćanje ili isplata nacionalizovane imovine stanovnicima koji žive u Srbiji znatno bi smanjila prodaju deviza tog dela stanovništva u menjačnicima,

b) Srbija je u 2002. godini donela Zakon o vraćanju stare devizne štednje kojim se ona servisira "na kašičicu". I pored bitnog popravljanja devizne situacije zemlje i visokog rasta deviznih rezervi, država nije našla za shodno da taj Zakon izmeni i da u većim iznosima servisira tu obavezu, pogotovu prema najstarijoj populaciji koja, po pravilu, ima vrlo nizak nivo životnog standarda,

c) Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine predviđeno je da se besplatne akcije, ogromnoj populaciji od četiri do pet miliona lica, podele tek 2010. godine. S obzirom na to da se devizna situacija zemlje u proteklih pet godina bitno popravila, država je mogla da skrati taj rok i počne bar delimično da servisira taj dug. Ako se ima u vidu da verovatno oko 75.000 lica koja imaju pravo na te akcije tokom jedne godine umire, a da njihovi naslednici ne mogu dobiti akcije na koje su oni imali pravo, može se postaviti pitanje moralne strane održavanja takvog zakonskog rešenja. Da su se besplatne akcije počele deliti, mnogi stanovnici bi smanjili ili obustavili prodaju deviza iz svojih sefova, a neki od njih bi povećali ili počeli da kupuju devize, pa bi njihov iznos u bankarskim institucijama i po tom osnovu bio manji nego sada.

d) Sporazumima sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca početak otplate preostalih relativno velikih dugova pomeren je za pet, odnosno šest godina, a kamatna stopa u tom periodu je znatno niža nego što će iznositi nakon tog počeka. Slična rešenja su prihvaćena i pri uzimanju nekih novih kredita. Tako su obaveze servisiranja spoljnog duga prenete na buduće vlade, odnosno buduće generacije, pa je zbog svega toga iznos raspoloživih deviza bio i sada je veći nego što bi bio da nije bilo tih rešenja.

e) Zakonom koji je važio do sredine 2006. godine, a u nešto manjoj meri i novim Zakonom o deviznom poslovanju, predviđene su brojne restrikcije pri iznošenju deviza iz zemlje.

Zbog svega navedenog, potpuno je neprihvatljiva tvrdnja sadašnjeg guvernera NBS da se "cene deviza u Srbiji formiraju kao cene trešanja ili paradajza na Kalenića pijaci". Još je neprihvatljivija njegova tvrdnja da se sadašnji "stabilan" valutni kurs može održati na srednji, pa i na dugi rok. S obzirom na teške ekonomske i socijalne posledice koje je donela šestogodišnja precenjena vrednost dinara, apsurdno zvuči i nedavna izjava bivšeg guvernera i doskorašnjeg ministra finansija da je ponosan na svoje delo, tj. ekstremno precenjenu vrednost dinara.