Srbija razgovara: nestašica mleka

Posle deset godina pravljenja boljeg društva u Srbiji, samo ranoranioci mogu da kupe mleko. Nestašica belog napitka u jednoj poljoprivrednoj zemlji traži odgovore na pitanja ko je za to kriv, šta je uzrok, koje su manjkavosti agrarne politike i slično.

O tome govore direktor „Imleka” i „Salforda” Slobodan Petrović i sekretar Odbora za agrar u PKS Milan Prostran.

Politika: Da li su „Salford” i ministar Saša Dragin zakopali ratne sekire i da li će posle vašeg dogovora biti više mleka u radnjama?

Petrović: Da vlada nije promenila politiku, imali bismo dugo nestašice. Posle obećanja ministra da će povećati subvencije i raspodeliti ih svima, očekujem da će se situacija stabilizovati.

Prostran: Za mene je dogovor između „Imleka” i ministra Dragina džentlmenski i jedan je od načina da se privremeno spuste tenzije, a trajno bez ozbiljnog modela srpskog mlekarstva problem se neće rešiti i uvek će biti prozivanja. Ako država vrši pritisak da mlekara u tržišnim uslovima promeni strukturu prerade i poveća konzumno mleko, onda mora da uradi kompenzaciju dohotka mlekari.

Petrović: Najlepše što je u ovoj grani moglo da se desi Srbiji to je „Salford”. Investirali smo preko 50 miliona evra da bismo od malih gazdinstava napravili velike industrijske proizvođače koji jedino mogu da odgovore na visoke standarde u EU. Zbog ove situacije, protivno svojim interesima, povećali smo proizvodnju pasterizovanog mleka za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To se ne oseća na tržištu jer u ovom segmentu imamo manje od 20 odsto tržišta. Konkurenti nemaju dovoljno mleka pa se naše povećanje nije moglo osetiti na tržištu.

Politika: U „Maksiju” u centru Beograda kažu da od vas dobijaju deset puta manje količine mleka nego ranije.

Petrović: Mi moramo da isporučimo određenu količinu na određena mesta. Prema velikim trgovinama imamo ugovor i plaćamo penale ako ne isporučimo ugovoreno. Mi plaćamo za mleko ubedljivo najveću cenu u Srbiji.

Politika: Ima mlekara koje plaćaju više od vas, 30 dinara i više.

Petrović: Garantujem da prosečnu cenu mi plaćamo najveću. Male mlekare su plaćale 14,15 dinara za litar i zato mali proizvođači nisu mogli da opstanu. Te mlekare danas na drugim tržištima otimaju proizvođače i plate ga 32 dinara. Svojim farmerima i dalje plaćaju sada 20–21 dinar. Njihova prosečna cena je 22–23, naša prosečna je 26 dinara jer plaćamo kvalitet.

Politika: Proizvođači vas optužuju da sada kad imate manje mleka i vi kupujete mleko iz kante.

Petrović: To nije tačno. Mi uzimamo samo mleko iz laktofriza, sa ugovorom. Pričaju ljudi, tako pričaju i da Goran Ljubičić radi kod nas.

Politika: Da li je za vaš račun pogasio pet mlekara?

Petrović: Mi nismo tada imali nikakav kontakt s njim. U Srbiji ima preko 200 mlekara, i da smo hteli da ih pogasimo, to je neizvodljivo. I zašto bismo to radili? Od pet mlekara koje je Ljubičić kupio, dve su bile zatvorene. Kako ih je onda kupio da bi ih zatvorio?

Politika: Ipak je radio u „Salfordu” kao direktor za Bosnu?

Petrović: On je za nas radio krajem 2007. i početkom 2008. godine zato što su ga kolege iz Londona znale jer je radio za „Koka-kolu”. Smatrali su da je njegov koncept u mlekarstvu bio sličan našem. On se pokazao nekompetentnim i krao nas je i otpustili smo ga. To je istina.

Politika: I PKB je nezadovoljan otkupnom cenom, pa mu sada Beograd pomaže da plasira mleko u Pančevačkoj mlekari?

Petrović: Njima dajemo najvišu cenu. Oni će praviti samo paster mleko i biće na gubitku. To su velike količine i mleko bez brenda.

Politika: Ima SOS marketa u kojima niko neće pitati za brend, već za cenu.

Petrović: S tom cenom u SOS marketu će s tim količinama propasti i PKB. Takav slučaj je bio u Makedoniji, gde je država pomogla, sa švedskom vladom, novu mlekaru u Skoplju jer je stara prestala da radi. Ta mlekara je počela da diže otkupnu cenu, ušla je u makaze i za godinu dana su bankrotirali. Napravili su gubitak od 36 miliona evra. Konkurencija je dobrodošla, s tim nemamo problema. Mlekara u državnom vlasništvu ne može da funkcioniše. Ne mora nama PKB da prodaje mleko, tržište se otvara, mi ćemo ga uvoziti.

Prostran: Davno je napravljena greška u dezintegraciji „Imleka” i PKB-a. To je napravljeno pre „Salforda”. To je bilo u mnogim kombinatima.

Politika: Da li je nestašica mleka sramota za Srbiju, kako su ocenili i mnogi zvaničnici ovih dana?

Prostran: Meni smeta nazivanje prehrambenog sektora za kartelima. Nije dobro da se bez sudskih rešenja jedan sektor proziva zbog nestabilnosti u snabdevanju i uticaja na inflaciju. Problem nestašice mleka nije lako rešiti za kratko vreme. Meni smeta što niko cenovni problem ne stavlja u kontekst globalnih kretanja. Svet je počeo da se drma 2008. godine, a sada će ponovo biti velika svetska konferencija na temu poskupljenja hrane. Cenovna turbulencija ima veze i sa tim što je tražnja za hranom povećana van naše zemlje. Osnovni razlog je što više od 20 godina smanjujemo stado za dva odsto prosečno godišnje. Za 20 godina je smanjen broj krava muzara za 35.000.

Politika: Oni koji vode agrarnu politiku priznaju smanjenje stada za desetak odsto, ali kažu da je povećana mlečnost krava.

Prostran: Da, uvek je ista količina mleka. Smanjen je broj grla, ali je povećana mlečnost.

Politika: Zašto onda nema mleka?

Prostran: Zato što mlekare zbog zahteva o veterini, zbog HCCP standarda ne mogu da uzimaju sve mleko kako bi sutra mogli da izvoze mleko. Sigurno je nestašici doprineo i sistem nedovoljnog državnog davanja. Jer, kada sa četiri dinara u 2004. godini smanjite premiju na 1,5 dinar i kada stalno menjate sistem od visine subvencija do toga kome one pripadaju, onda nemate motivisanost proizvođača, izazivate nesigurnost na tržištu. U odnosu na zemlje u okruženju, ipak je to simbolično.

Politika: Ministar kaže da daje za genetski potencijal, investicije…

Prostran: Slažem se, ali 2004. godine budžet za mlekarstvo je bio 3,1 milijardu dinara, a sada je samo jedna milijarda dinara. Ipak je najdirektnija podrška po litru vrlo bitna. U BiH ona je 11,4 dinara premija za ekstra klasu, a 5,2 dinara za najnižu klasu, u Hrvatskoj je od osam do 14 dinara.

Politika: I aktuelni ministar i oni pre njega govorili su da neće da daju veliku premiju, jer za taj iznos mlekara smanjuje otkupnu cenu.

Prostran: Ne prihvatam da je premija deo cene, ona treba da bude podsticaj za razvoj i voleo bih da g. Petrović kaže da li su oni umanjivali cenu za iznos premije.

Petrović: Nikada to nismo radili. „Salford” je prošle godine plaćao jednu od najviših cena u Evropi. Mi smo plaćali 28 evrocenti i tada je cena bila 26 dinara. Kod nas je kurs pao i mi smo podigli cenu na 28 evrocenti. Sve zemlje podržavaju poljoprivredu i ako naša država to ne radi dovoljno, stvara se disbalans. Ukoliko Evropa ukine podršku, onda ni naša zemlja to ne treba da radi.

Politika: A šta je s farmerima koji su zbog zahteva za modernizaciju morali da uzmu kredite pa sad imaju ratu kredita od 3.000 evra mesečno, a cena mleka im je smanjena?

Petrović: Cena nije smanjena. Naniže su išla ukupna njihova primanja, subvencije. Problem je što mi u trgovinama ne možemo da imamo evropsku cenu.

Politika: S obzirom na to da vi stalno smanjujete broj dobavljača i smanjili ste ih sa preko 40.000 na 9.000…

Petrović: Sada već ispod 8.000.

Politika: Da li su vaša i državna agrarna politika koja želi premiju da da malim proizvođačima i tako ih zadrži na selu zapravo dve uporedne pruge koje se ne ukrštaju?

Petrović: Naša politika nije bila da uzmemo ili ne uzmemo mleko od nekoga zato što je mali ili veliki, već smo postavili standarde. Pošto mali ne može da ispuni standarde, on je sam otpadao. Mali može da opstane da proizvodi beli sir koji je ovde popularan za pijacu. Mi moramo da imamo industrijske proizvođače da bismo mogli da se izborimo s konkurencijom svetskih brendova. U Evropi ne postoje mali proizvođači.

Prostran: Mlekarstvo je izuzetno osetljiv sektor i biće osetljiv, jer od 2015. u EU se ukidaju kvote i biće liberalno tržište mleka. Bugarska danas ima kvotu od 960 miliona litara i to „uživa” 80.000 farmera. I sami Bugari kažu da će 2015. godine opstati samo 10.000 proizvođača. I mi bi to trebalo da shvatimo i moramo imati jasnu politiku Ministarstva za dalje. Mora se formirati srpski farmerski mlekarski model. Još uvek je 40 odsto „kantičenja ” mleka. Vi se morate pripremiti za taj period. Ako imate malo para, nekom uskraćujete pravo…

Politika: Pa to ministarstvo sada i radi, pravi selekciju kome daje premiju.

Prostran: Niti ih pravdam niti kritikujem, jer im je budžet takav kakav jeste i zato verovatno stvara neku ciljnu grupu koju želi da podrži. Meni je sve vreme smetalo što nekima kao pravnim licima uskraćuje pravo i obradovala me je najava da neće biti pravljenja razlika. Ipak, u zapadnoj Evropi nema nijednog farmera ni sa hiljadu, ni dve ni više krava muzara. To su uglavnom farme sa 30, 50 i 100 krava. Prosečna veličina farme u EU je bila 18 hektara, pa nije ni mogao njihov farmer da ima hiljadu krava. Naša je stvarnost drugačija i ja bih se razočarao kada bi neko uništio velike.

Politika: Žalili ste se i na drugo rešenje Komisije za zaštitu konkurencije o vašem monopolu u otkupu mleka. Kakvu presudu očekujete?

Petrović: Mi očekujemo da će sud ponovo presuditi u našu korist. Mi zaista nemamo taj procenat za koji nas optužuju. „Salford” ima 30 odsto u otkupu mleka. Po toj metodologiji na koju se poziva Komisija, mi danas već imamo 80 odsto tržišta u otkupu mleka jer je uzeto kao merodavno samo ono što država premira. To nije jedino sirovo mleko na tržištu, ima farmera koji nisu u sistemu premija. Mini-mlekare će nestati, kao i mali proizvođači. Ne postoji nijedna država koja ima više od tri mlekare. U Holandiji „Frizland” i „Kampina” su se spojile.

Politika: Da li država sme da dozvoli da se zatvore male mlekare?

Prostran: Ako uzmemo iskustvo Bugarske i Rumunije, to se desilo.

Politika: Da li baš sve što valja i ne valja iz EU treba da prekopiramo?

Petrović: Nije to da mi nešto hoćemo ili nećemo…

Prostran: Onog dana kad uđemo u EU moraćemo da zatvorimo sve što nije u sistemu monitoringa. S obzirom da skoro nećemo postati članovi EU moramo imati jasnu koncepciju koji je to naš model.

Jovana Rabrenović