Četvrto mesto za najmlađi tim

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul, 12. septembra – Sinoć nas je 0,5 sekundi delilo od finala a večeras smo bili bez ikakvih šansi u borbi za bronzanu medalju na 16. svetskom prvenstvu za košarkaše: Srbija – Litvanija 88:99. Kada se imaju u vidu sve okolnosti, počev od prethodnog šampionata u Japanu, kada je naša reprezentacija ispala u osmini finala i igrala ispod proseka, ovo je bez sumnje uspeh, tim pre što se na četvrtom mestu našla najmlađa selekcija na šampionatu (23 god, 8 meseci), koja bi svoju snagu trebalo da dokaže tek na 0limpijskim igrama u Londonu 2012 i Rio de Žaneiru 2016, kao i na narednom mundobasketu u Madridu 2014.

Prava je šteta što naš tim, koji je ako se izuzmu susreti s Nemcima i Litvancima, igrao najmodernije uz američki, nije krunisao takve igre medaljom. Večeras su naši košarkaši izgledali kao da im je neko uzeo dušu, nije bilo one energije koja ih je krasila, nije ih služio ni šut, izgledalo je kao da su još ostali na onih 0,5 sekundi protiv Turaka, kada im je Tunčeri oduzeo srebrna odličja koja su već videli sebi oko vrata. Litvanci, koji su prethodne večeri još u prvom poluvremenu izgubili polufinale od Amerikanaca, delovali su motivisanije i svežije i oni su možda i najprijatnije iznenađenje šampionata, imajući u vidu to da se podmladili sastav, spremajući se za lov na zlato na Evropskom prvenstvu naredne godine u njihovoj zemlji.

Ovo je prvi put da naša reprezentacija završi na četvrtom mestu, a ona je rekorder sa osvojenom gotovo trećinom zlatnih medalja (5 od 16). Osećaj koji smo imali posle prethodnog šampionata u Japanu 2006. i ovaj danas su kao nebo i zemlja: onda smo se pitali ko će uopšte hteti da igra za državni tim (tadašnji selektor Dragan Šakota je bio „kolateralna šteta“) a danas imamo vrhunski sastav, spreman da se ravnopravno bori s najboljim selekcijama na svetu i da na svakom takmičenju konkuriše za medalju. I što je vrlo važno, ovaj sastav ima još mnogo prostora za napredak.

Kada je selektor Dušan Ivković pre dva leta okupio ovu generaciju, u kojoj je najstariji kapiten Nenad Krstić (27 god), prvi zadatak je bio da se posle pet godina posrtanja naše košarke okupi perspektivan tim čiji bi osnovni cilj bio plasman u London 2012. Zbog debakla na „Evrobasketu“ 2007 (deoba poslednja četiri mesta, bez pobede) ekipa je morala u kvalifikacije za „Evro 2009“ u Poljskoj na kome je napravljen neočekivan uspeh – srebrna medalja. Za dve godine ostvaren je plasman u jedno finale i jedno polufinale, a naredni zadatak je da se na „Evru 2011“ u Litvaniji izvadi viza za Olimpijske igre u Londonu 2012, za šta će, po svemu sudeći, biti neophodno minimum peto mesto.

Da ne zaboravimo i tok večerašnjeg susreta u kome su se srele reprezentacije od kojih svaka tvrdi da dolazi iz „zemlje košarke“, zemlje dobrih šutera i maštovitih igrača. Litvanci su u prve dve četvrtine imali po jednog vrlo raspoloženog igrača, u prvoj Jankunasa, a u drugoj najboljeg strelca Evrolige za u prošloj sezoni Linasa Kleizu, dojučerašnjeg saigrača Miloša Teodosića u Olimpijakosu. Jankunas je kriv što se naša početna prednost (18:9) istopila za tili čas, jer je svojom levicom za dva minuta nanizao osam poena, što je uz poene Pocijusa bilo dovoljno da naš protivnik dočeka drugu deonicu s prednošću.

Od šestog minuta (18:9) do 19. Litvanci su napravili „seriju“ 39:17 i poveli sa 48:35, što je bila i njihova najveća prednost u ovom delu utakmice. Kleiza se poigravao s našom odbranom, pogađavši sa svih pozicija, pa je na odmor otišao sa 17 poena (trojke 3-3).

Litvanija je bila i brža i preciznija, a u našem timu nije bilo nikoga ko je mogao da povuče svoj tim. Opredeljenje da se trojkama juri protivnik pokazalo se kao loše, pošto nikoga nije služio šut. Naš sastav je u nastavku pokušao zonskom odbranom da zaustavi razigranu spoljnu liniju rivala, međutim, vrlo brzo je odlučen pobednik, kada je Kleiza novom dalekometnom paljbom zasuo naš koš (43:62, Kleiza u tom trenutku trojke 5-5). Isti igrač je u 29.minutu ubio i poslednju našu nadu (50:72).

Podsetimo, u nizu velikih susreta koje smo imali s Litvancima, ovo je druga njihova pobeda koja ima posebnu težinu. Prvu su ostvarili u četvrtfinalu Evrobasketa 2003. u Švedskoj, kada su nas kao svetske šampione ispratili kući s 16 poena viška u našem košu.