(Ne) realna očekivanja
Danas, kad se kriza oseća u svakoj sferi života i kad otkazi „lete” na sve strane, teško je promeniti radno mesto a kamoli doći do prvog normalnog uhlebljenja. To je možda i razlog što je broj nezaposlenih prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje takav kakav jeste (u avgustu 724.270), ali to nije problem samo kod nas nego i u celom svetu.
Često se čuju priče da naš narod neće da radi, međutim tu se ni malo ne razlikujemo od ostalih zemalja, jer je zainteresovanost radno sposobnog stanovništva za rad skoro svuda ista.
Kako saznajemo u NSZ, ima istine da određeni broj nezaposlenih sa evidencije nije aktivan u traženju posla iz različitih razloga, uključujući i rad „ na crno“, a da deo ne prihvata ponuđene poslove jer u pogledu uslova i zarade ne odgovaraju njihovim očekivanjima, bez obzira na to koliko su ona realna.
Procena je da je oko 25 odsto prijavljeno na evidenciju NSZ zbog ostvarenja drugih prava, a jedan deo je angažovan u sivoj ekonomiji. U prilog tome svedoče i podaci iz Ankete o radnoj snazi iz aprila, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, po kojoj je u Srbiji nezaposleno 573.000 lica.
Shodno potrebama poslodavaca, veliki problem kod zapošljavanja su godine starosti nezaposlenih, a posebno obrazovna struktura gde najveći deo nose osobe sa I, II, III i IV stepenom stručne spreme i oni svakako teže dolaze do posla. Za razliku od njih, visokoobrazovani kadrovi imaju veće šanse, mada ih na početku karijere najčešće koče nerealna poziciona i finansijska očekivanja.
Na pitanje kakodoćidopristojnogradnogmesta i pristojne plate u Srbiji, od nadležnih u NSZ saznali smo da prema raspoloživim podacima, opšte uzevši najbolji uslovi rada su vezani za sektor finansijskih usluga, IT sektor (informacione tehnologije) i marketing.
– Do bolje plaćenih i kvalitetnijih poslova lakše dolaze kvalitetniji kadrovi čiji profil zanimanja i veština u najvećoj meri odgovara potrebama kompanija i samim tim bitno utiče na razvoj i profil kompanije. Po pravilu, ako poslodavac nije u mogućnosti da dođe do određenog profila radnika usled recimo deficitarnosti traženog zanimanja, problem rešava i na taj način što ponudu poslova nastoji da učini atraktivnijom (zarade, mogućnost usavršavanja i slično), poručuju iz Nacionalnoe službe za zapošljavanje.
S. Lučić