Antologijski Farisej

 Tri dana pre pojave moga teksta „Kilava namera antologičara”, u „Politici” je 25. avgusta izašao prikaz antologije Selimira Radulovića pod nazivom „Zlatni vek srpskog pesništva” iz pera Zorana Radisavljevića. Taj tekst se završava rečenicama: „Reč je naravno o ličnom izboru, što je pravo svakog sastavljača, ali sa 25 pesnika svakako nije na celovit način obuhvaćen 'zlatni vek srpskog pesništva'. Izostala su mnoga značajna pesnička imena, koja su stvarala i ostavila značajno delo u navedenom periodu 1910/2010.”

To beše, dakle, polazište za moj opsežniji prikaz rečene antologije, koji je objavljen u „Politici” 28. avgusta. Kao poznati aparatčik iz prislušnih kancelarija, Selimir kaže da mi je „saveznik bila Politika, vaskrsavajući, na stranicama kulture opskurni i zaboravljeni duh Vojka i Savla.”

On izbegava predmet o kojem je reč, vodviljski domaštava telefonske razgovore sa mojom sekretaricom i mojom malenkošću. Otrovno izmišlja rečenice kao, na primer:„Nećeš se dobro provesti”. To pripada njegovom mizantropskom šarmu.

Izbegavajući da progovori o predmetu o kojem je reč, o samoj antologiji, Selimir prevrće stvar na dnevni aspekt problema i brsla o  tzv. odloženoj promociji antologije koja zvanično nikad nije bila dogovorena. Farisejski se služi Knjigom po Mateju, novokomponovani hrišćanin-galamdžija.

Ovlašnim uvidom u antologiju „Zlatni vek srpskog pesništva” dâ se odmah primetiti da ona nudi interval – 1910/2010? Dakle, nije reč o konkretnom veku, već o skraćenju i produženju dvadesetog veka za celih deset godina. Na samom početku – greška. A onda zapanjujuća podvala! U antologiji su uvrštene pesme Laze Kostića koje ne pripadaju tom intervalu?! Pre svega „SantaMariadellaSalute”, koja je napisana 1909. godine! Čuvena Lazina pesma „Među javom i med snom”, na primer, napisana je 1863. godine, „Snove snivam” – 1861, „Himna Jovanu Damaskinu” – 1865, „Spomen na Ruvarca” – 1865, drama „Maksim Crnojević” (iz koje su stihovi u antologiji), napisana 1863, objavljena 1868, „Razgovor sa uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom” – 1869. godine.

Dakle, prisustvujemo neviđenoj prevari, u kojoj je stogodišnjica smrti Laze Kostića zloupotrebljena za izradu antologije ''Zlatni vek srpskog pesništva 1910/2010''. Nemoguća mera, potpuni promašaj. Naziv antologije kao maska za trgovinu bez skrupula i presedana.

Uzmemo li, na primer, godinu nastanka pesme „Među javom i med snom” (1863). i pesme Ivana Negrišorca nastale 2003. godine, dobijamo interval od sto četrdeset godina! Farisej se opasno uzgordio.

Ova antologija, dakle, nije saglasna svome naslovu, nije utemeljena knjiga za promociju na 39. Brankovom kolu, ona vređa i poništava delo desetine pesnika koji nastupaju ili se o njima govori na 39. Brankovom kolu. Sreća je ne biti zastupljen u antologiji preambicioznog besnila.

To što je Selimir sam sebi objavio antologiju u sopstvenoj kući „Orfeus”, njegova je privatna moć, privilegija koju, nažalost, nemaju drugi pisci.

U izjavi za jedan drugi dnevni list, Selimir licemerno kaže da mu je „veoma žao što nije mogao da uvrsti stvaralaštvo Miroslava Maksimovića, Milosava Tešića i Gojka Đoga”. To je više od ciničnog previda, to govori koliko je neozbiljan i grub.

Ali, zato Selimir svoju „zlatnu antologiju” završava dvojicom sugrađana koji su članovi žirija za Zmajevu nagradu Matice srpske, gde će „suptilno” konkurisati knjiga farisejski „psalmovanih” pesama iz „Nolita”, koju je takođe nudio da promoviše u paketu sa antologijom na 39. Brankovom kolu.

Da je nazvao antologiju „Zlatni krug mojih pesnika” ili „Pesnici koje volim”, ni po vajde. Ali, nazvao ju je, ni manje ni više, „Zlatni vek srpskog pesništva”?! Radulovićev izbor predočava lenjog i nekompetentnog kritičara koji dve decenije nije napisao tekst o novim pesnicima. On se bavi drugim poslovima.

Sad tragikomično pokušava da se iščupa iz živog blata propalog projekta kojim je ponizio mnoge pesničke sudbine i srpsku poeziju. Antologija je naslovom pravljena kao „zlatna koka” za prodaju na vašarima knjiga, gde na lancu igra mečka za deset konvertibilnih maraka.

Nenad Grujičić