Ni na deponiju, a ni u vatru

Lekovima kojima je prošao rok važenja, a kupovani su svojevremeno „na kilogram” da se zbog povremenih nestašica nađu, zlu ne trebalo, u kućnoj apoteci, svakako nije mesto u kontejneru. Ni na deponiji hemikalije nisu bezazlene, a tek medicinski otpad…Ne bi ga trebalo ni paliti, jer se oslobađaju kancerogeni gasovi. Dakle, šta uraditi? Najbolje je vratiti ga u apoteku, odakle će biti odnet tamo gde treba, ali pođimo redom.

Srbiju, nakon prošlogodišnjeg donošenja Zakona o upravljanju otpadom, očekuje i donošenje Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom, što znači da će se stati na put neodgovornim firmama, ali i „preduzimljivim” pojedincima koji bacaju gde šta stignu, počev od već pomenutih „bajatih” medikamenata iz kuća.

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 460.000 tona opasnog otpada. Tu se ubraja i medicinski, koji se dalje razvrstava na: radioaktivni, patoanatomski, infektivni, farmaceutski, hemijski, upotrebljene oštre instrumente, sudove pod pritiskom. Odukupne količine produkovanog medicinskog otpada, prosečno oko 15 odsto čini opasni otpad, dok je ostalih 85 odsto klasičan komunalni. I dok se saradioaktivnim otpadom postupalo u skladu sa propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a sa patoanatomskim otpadom u skladu sa domaćim propisima (spaljivanje ili sahranjivanje) za ostale vrste doskora nije postojao sistem upravljanja, pa se snalazio ko je kako znao, hteo ili mogao. najčešće je sve zajedno završavalo na komunalnoj deponiji.

Naš Zakon o upravljanju otpadom usklađen je sa praksom i regulativom Evropske unije i Bazelskom konvencijom (1992) čiji je Srbija potpisnik,i koja nas kao državu obavezuje da opasni otpad trajno skladištimo, obezbeđujemo ili konačno uništimo. Tako su postavljena pravila kojih će svi morati da se pridržavaju ukoliko ne bi da plate kaznu od 15.000 pa do 3.000.000 dinara, ili da završe u zatvoru.Ovih dana se očekuje i usvajanje Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom, koji je uradila radna grupa čiji su članovi predstavnici Ministarstva životne sredine i Ministarstva zdravlja.U pravilniku(na sajtu Ministarstva)data su uputstva šta raditi sa otpadom od nastanka, pa do neutralisanja ili izvoza radi spaljivanja.

Pored zaštite životne sredine cilj upravljanja opasnim otpadom je da se smanji rizik od obolevanja stanovništva i profesionalno izloženih osoba. Primera radi, 2000. godineje u svetu, zbog nepravilno odloženih igala i špriceva,registrovan 21 milion slučajeva infekcijehepatitisom Be (32 odsto svih novootkrivenih), dva miliona hepatitisa Ce (40 odsto svih novootkrivenih) i 250 hiljada HIV infekcija (pet odsto svih novootkrivenih).

Razvrstavanje pa uništavanje

Pojam medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama i pri pružanju zdravstvenih usluga, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. Čine ga: delovi ljudskih organa i tkiva, krv i druge telesne tečnosti, lekovi i drugi farmaceutski preparati, gaza, zavoji i slično, upotrebljene igle, skalpelii drugi oštri instrumenti. To je najčešće mešavina klasičnog komunalnog i opasnog medicinskog otpada. Prema tome, od velikog je značaja blagovremeno razvrstavanje.

– Kad se govori o otpadu i rukovanju njime, u pitanju su i zaštita zdravlja zaposlenih, pacijenata i životne sredine, sve je povezano. Otpad mora da se odvoji na mestu nastajanja, postoje propisi EU o klasifikaciji, obeležavanju, pakovanju otpada. Hemijski, farmaceutski i citostatički otpad pakuje se u vreće ili kontejnere koji su obeleženi crvenom bojom, a otpad koji je oštar ili infektivan obeležen je žuto – objašnjava pomoćnica ministra zdravlja, doktorka Elizabeta Paunović.

Upravo zbog toga je Ministarstvo zdravlja pokrenulo projekat oupravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom za koji je iz pristupnih fondova EU dobijeno oko sedam miliona evra.Projektom je obuhvaćeno i postavljanje sterilizatora sa parom u medicinskim ustanovama, drobilica za igle i skalpele, kao i obuka osoblja za rukovanje medicinskim otpadom. U prethodne dve godine, 72 zdravstvene ustanove u Srbiji osposobljene su za zbrinjavanje otpada. Rezultat tih ulaganja je da je količina zaraznog medicinskog otpada, koji se meri tonama, sada smanjena za trećinu i najveći deo se pretvara u komunalni otpad.

– Ministarstvo zdravlja nastavlja da rukovodi drugom fazom projekta „Tehnička pomoć u upravljanju medicinskim otpadom” i u ovoj fazi planirana je nabavka dodatnog broja specijalizovanih vozila za prevoz opasnog medicinskog otpada ali i dodatni broj autoklava i drobilica za tretman ove vrste otpada koji se stvara u veterinarskim ustanovama. Zato smo iz pristupnih fondova EU tražili još šest miliona evra kako bismo u što više ustanova u Srbiji uveli sistem upravljanja otpadom – dodaje doktorka Paunović.

Antibiotici u vodi

Instalirani sistemi namenjeni su za tretman infektivnog medicinskog otpada, dok je za farmaceutski i dalje jedina mogućnost izvoz radi spaljivanja u zemljama koje imaju odgovarajuća postrojenja.

(/slika2)Kada je reč o količini ove vrste otpada, procene su da je u Srbiji lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada, mahom lekova kojima je istekao rok trajanja. Pored „istorijskog otpada” koji se decenijama gomilao po magacinima zdravstvenih ustanova, apoteka i farmaceutskih kuća, problem su i nagomilane zalihe medikamenata i potrošnog materijala koji su deo humanitarne pomoći. Poražavajući je podatak da su medikamenti koji su kao donacija stizali devedesetih godina prošlog veka, sa svih strana sveta, bili „bajati” ili im se bližio kraj roka trajanja za koji mesec,tako da je Srbija poslužila kao deponija farmaceutskog otpada kojeg se sada nije lako otarasiti.

Zalihe, obično nepotrebne, gomilaju sezbog nabavki lekova„da se nađu – zlu ne trebalo”. Izreka kaže da je najbogatija sirotinja – ima je najviše, prema tome, procenjuje se da se u apotekama nalazi oko deset odsto ukupnog farmaceutskog otpada, a da je ostalih devedeset u domaćinstvima.Kada postanu neupotrebljivi, ti lekovi su se do sada najčešće bacali u kontejnere, odatle na deponije, i završavali u vodotokovima, pa je postojala opasnost, grubo rečeno, da buduće generacije piju vodu u kojoj su rastvoreni antibiotici, sedativi, analgetici...

Ima slučajeva da su pojedinci medikamente bacali u kotlove i spaljivali ih zajedno sa ugljem i drvima, ne znajući da na taj način ugrožavaju ne samo životnu sredinu, već i vlastito zdravlje, jer se mešanjem plastične mase bočica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.

Da do svega toga ne bi došlo,prema novom propisu, neupotrebljivi lekovi iz „kućnih apoteka” će se ubuduće donositi u apoteke i ubacivati u za to predviđene kontejnere, koji će uskoro biti postavljeni. zatim se prikupljeni farmaceutski otpad, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere, transportovati i uništavati na visokim temperaturama (1.200 stepeni S) u pećima sa specijalnim filterima. Takva postoji u okolini Beča, gde mnoge farmaceutske kuće iz Srbije uništavaju svoj otpad, pa i„Hemofarm”, Klinički centar Srbije, Apotekarska ustanova Beograd...

– Prvi korak u izvozu otpada jeste kategorizacija. Gradski zavod za javno zdravlje uzima uzorke, obavlja ispitivanje i određuje indeksne brojeve otpada. Institut Vinča ispituje radioaktivnost. Agenciji za reciklažu šalju se mesečni izveštaji o prikupljanju i postupanju s opasnim otpadom i sekundarnim sirovinama – kaže dr Miroslav Tanasković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.On kaže da u Srbiji postoji nekoliko kompanija koje se bave prikupljanjem, prevozom i izvozom opasnog otpada, a jedna od njih je i „Miteko sistem”, koja je među prvima počela da se bavi opasnim otpadom. Po rečima ljudi zaposlenih u „Miteku” naše velike farmaceutske kuće imaju opasan otpad, ali se vrlo pažljivo i oprezno ophode prema njemu.

Procedura za pribavljanje dozvola za izvoz opasnog otpada je, inače, vrlo složena: trebalo bi obavestiti sve zemlje tranzita da takav tovar prolazi kroz njihovu zemlju, potom je potrebna i dozvola ministarstava ekologije tih zemalja, uz sve mora da se plati i osiguranje tovara...Cene za tretman otpada razlikuju se u zavisnosti od vrste, recimo, farmaceutski je u nižoj klasi opasnosti i košta 1,5 – 2 evra po kilogramu.

Uprkos svemu, pakovanje i izvoz otpada za sad je jedino rešenje.

– U našoj zemlji još ne postoje deponije opasnog otpada, niti postrojenja za njegovo spaljivanje, a ni postrojenja za tretman farmaceutskog otpada. Dok se ova infrastruktura ne izgradi, opasan otpad, pa i farmaceutski, izvozi se u zemlje EU koje imaju postrojenja za konačno zbrinjavanje navedene vrste otpada, preko ovlašćenih preduzeća, uz dozvolu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za izvoz opasnog otpada. Strategijom upravljanja otpadom, koja je usvojena2. aprila 2010. godine, definisani su ciljevi koje je Srbija postavilau okviru kratkoročnih ciljeva (2010-2015): neophodno je uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom, izgraditi centralna regionalna skladišta opasnog otpada i započeti izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada. A u okviru dugoročnih ciljeva (od 2015. do 2019) neophodno je obezbediti kapacitete za spaljivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada,jačati profesionalne i institucionalne kapaciteteu oblasti upravljanja opasnim otpadom – najavio je Vesić.

------------------------------------------------

Zakon i za biljne lekove

Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju sakupljanje, razvrstavanje i čuvanje farmaceutskog otpada do predaje za pravilno uništavanje. Pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi, galenski i magistralni lekovi i farmaceutske supstance) kojima je protekao rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski lekovi takođe se mogu smatrati farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava.

-------------------------------------------------

Koliko je u Srbiji medicinskog otpada

Kada je reč o količini medicinskog otpada mogu se čuti najrazličitije, mahom paušalne procene. Prema jednoj od njih, uSrbiji godišnje nastane 46.000 tona medicinskog otpada, od čega je 9.600 tona infektivni otpad.

– Analiza prijavljenih količina generisanog medicinskog otpada od objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita biće urađena tek 2011. godine. Nakon roka od 31. marta iduće godine, do kog su navedene ustanove dužne da u skladu sa Integralnim katastrom zagađivača prijave celokupnu količinu generisanog otpada za prethodnu godinu (to jest, 2010.) nadležnoj Agenciji za zaštitu životne sredine, imaćemo stvarni uvid u količine otpada – kaže pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić.

-----------------------------------------------

Bajate lekove vratiti u apoteku

U članu 6.Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom se navodi:

„... Apoteka u sklopu svog poslovnog prostora, treba da obezbedi prostor za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana. Neupotrebljive lekove građani vraćaju u originalnom spoljnjem, odnosno unutrašnjem pakovanju, s tim da isti moraju da budu odvojeni od drugog otpada na takav način da ne predstavljaju opasnost po životnu sredinu i opremu apoteke. Kontejner za sakupljanje neupotrebljivih lekova koji obezbeđuje sakupljač otpada, postavlja se na vidljivo označeno mesto, dostupno za odlaganje i označava u skladu sa ovim pravilnikom.

Kontejner iz stava 5. ovog člana izrađen je od tvrde plastike i zaključava se odgovarajućom bravom kako bi se onemogućilo neovlašćeno otuđivanje vraćenih lekova. Apoteka koja preuzima neupotrebljive lekove od građana, dužna je da na vidnom mestu istakne obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da za vraćanje neupotrebljivih lekova građani ne plaćaju naknadu”.

Slavica Berić