Čekajući "vistu"

Na našem tržištu kompjutera i informacionih tehnologija ove godine može se očekivati promet od oko 270 miliona evra. Ta suma dobijena je na osnovu prošlogodišnje prodaje od 245 miliona evra, kojoj je pridodat planirani ovogodišnji rast od 11 procenata. Predviđanja ukazuju i da će u našoj zemlji biti prodato oko 180.000 računara, ali da će sam promet kompjutera biti nešto manji od 11 odsto.

Za to postoje dva objašnjenja. Prvo je da je inicijalni krug kroz koji su firme i građani masovno kupovali računare završen, dok drugo kaže da je prodaja kompjutera privremeno stala u iščekivanju novog Majkrosoftovog operativnog sistema "vista", koji bi trebalo da se na tržištu pojavi početkom sledeće godine. Tada će se znati da li će postojeći računari moći da rade sa novim operativnim sistemom, odnosno da li će eventualno biti potrebna samo nadogradnja –unapređenje ili kupovina novih kompjutera.

–  Rast od 11 procenata ukazuje da se tržište dalje razvija i oporavlja od prošlogodišnje stagnacije, koju su izazvali uvođenje PDV-a na računarsku opremu i, uopšte, pad industrijske proizvodnje. Nešto niži stepen rasta prodaje računara ne treba da zabrinjava jer, na primer, istovremeno rastu ulaganja u softvere. To znači da tržište i korisnici sazrevaju i da prelaze na viši nivo primene računara –  kaže Milovan Matijević, analitičar "Aj-Di-Si adrijatiksa", ogranka američkog "Aj-Di-Sija" koji se na globalnom nivou i po regionima bavi sakupljanjem i analizom IT podataka.

Matijević, međutim, ukazuje da je naša zemlja i dalje na začelju regiona po ulaganju u informacione tehnologije. Prošlogodišnja potrošnja u pomenutoj oblasti, po stanovniku, kod nas je iznosila samo 33, dok su Mađari trošili 191, a Slovenci čak 275 evra.

Sa ocenom da zaostajemo za regionom slaže se i Aco Filipović,  direktor prodaje personalnih računara "Hjuet Pakarda" na našem tržištu. On smatra da bi slika bila znatno bolja kada bi država sa posebnom strategijom podržala primenu novih tehnologija. Takav podsticaj najočitiji bi bio u privredi koja bez oslanjanja na savremene informacione tehnologije jednostavno neće moći da se meri sa inostranom konkurencijom.

– O značaju IT tehnologija u savremenom poslovanju suvišno je govoriti. Ali Srbiju na tom polju karakteriše niz specifičnosti koje se pojavljuju kao prepreka. Tako, na primer, "SAP sistem" (softver), koji je u svetu prihvaćen kao uspešno rešenje za praćenje svih segmenata poslovanja, kod nas i dalje nema adekvatan prijem, jer on ukazuje i na neuspešno poslovanje. Mnogima to nije u interesu tako da izbegavaju i koče primenu SAP-a – govori Aco Filipović.

On ipak ističe da se navike polako menjaju tako da, na primer, sve više firmi kupuje servere umesto da, kao ranijih godina, kompjutere povezuju preko običnog računara. Raste i prodaja laserskih štampača, koju kao i kod drugih proizvoda pospešuje pad cena.

– Generalno se snižavaju cene na svetskom  tržištu. Do pre godinu dana, recimo, prosečan laptop je koštao oko hiljadu i po, a danas oko 800 evra. Takođe je važno napomenuti i da su danas krediti znatno dostupniji nego ranije, zbog čega sve veći krug potrošača može da na na taj način kupi kompjuter i prateću opremu – objašnjava Filipović.

Kompanija za koju on radi u prošlom kvartalu je na našem tržištu ostvarila najveći finansijski promet, dok je "Fudžicu Simens" najbolji po broju prodatih računara. "Hjuet Pakard" je, osim ka fizičkim potrošačima, orijentisan i prema velikim poslovnim sistemima koji godišnje kupuju po više stotina kompjutera. Do takvih mušterija dolazi se isključivo putem javnih tendera.

– Nabavke za velike poslovne sisteme su, pogotovo ako se radi o investicijama iz stranih kredita, zatvorene za predstavnike domaće IT industrije. Jer pozivi na tendere su tako sastavljeni da nas u startu diskvalifikuju. Traže se "brend nejm" računari, koje i mi imamo, ali obavezno se "zalomi" poneka, smišljeno ubačena, sitnica koja će nas sprečiti da i uz najpovoljniju cenu i traženi kvalitet pobedimo – žali se Danko Jevtović, generalni menadžer "Jugodate".

Naš sagovornik kaže da takvi tenderi nisu usamljeni slučajevi, već praksa koja se odomaćila i kod nabavki za državna preduzeća. On zbog toga smatra da je naša zemlja tako došla u apsurdnu situaciju da praktično finansira stranu umesto domaću IT privredu. Mnoge srpske firme koje su se doskora bavile prodajom računara i prateće opreme morale su da zatvore vrata. Pošto od  pojedinačne prodaje kompjutera mogu da opstanu samo male, takozvane "garažne" firme. Tako posluju dok se ne podvuče crta iza koje često ostaju pozamašna neizmirena dugovanja.