Voda u Đavoljem salonu
U razvijenom svetu danas je već uobičajena praksa da se tehnološki zastareli i neupotrebljivi industrijski kompleksi iz 19. ili 20. veka adaptacijama preimenuju u atraktivna kulturna središta sa aurom istorije čiji je jedan od kvaliteta adaptibilnost za zahtevne autorske projekte koji nastaju u novom milenijumu.
Jedan takav kompleks nalazi se u Kanadi, nedaleko od Montreala, u malom mestu Šaviniganu, na reci Sen Moris, gde se od 1901. godine nalazio najveći aluminijumski kombinat u severnoj Americi.
Van svake sumnje, jedna od fokusnih tačaka ovog leta u ovom delu Kanade je projekat interdisciplinarnog umetnika Ričarda Perdija (1953), profesora na Univerzitetu u obližnjem gradu Troa Rivije. Sa velikim iskustvom umetnika koji osmišljava i realizuje svoje projekte, Perdi je u i svom novom i kompleksnom radu „ecH2O” (Eho vode) nastavio da istražuje fenomen vode, bazičnog elementa naše planete i kulture, sagledavajući ga u njegovim različitim problemskim formama. Naime, relativizujući i izmeštajući do neočekivanih transformacija naše vizuelno iskustvo i konvencije o vrednostima i navikama u čitanju umetničkih znakova i životnih poruka, autor se poigrava inverznim refleksijama u kojima akcentuje promenljivu prirodu vode i njenu primordijalnu energiju vrela života.
U ogromne tri hale nekadašnjeg fabričkog kompleksa umetnik je realizovao ovu moćnu četvorodelnu instalaciju čiji su integralni delovi naslovljeni „Inverzija sveta”, „Nerestaurisan” (Unrestored), „Aquidia” i „Vasty-Purusha” (Veliki prasak).
„Inverzija sveta”, ogromna geografska mapa postavljena na samom ulazusugeriše život na novostvorenim perdijevskim kontinentima i morima. U ovoj velikoj futurističkoj transformaciji zemlje će postati vode, a vode zemlje.
Kako je gradivni element ovog projekta voda, važno je dodati da su podovi sva tri prostora prekriveni vodom (oko 10 cm), pa je na ulazu spremljena odgovarajuća obuća (čizme, papuče) za hristiforski hod po vodi.
Fascinantnu barokiziranu instalaciju „Nerestaurisan” , neko je nazvao đavolji salon, a u njoj voda i njen delikatan vizuelni i zvučni eho moćno dominiraju ambijentom. U ogromnoj prostoriji postavljena su dva crvena zida (148 stopa) na kojima su od gore do dole postavljene slike, originalne kopije ili kopije lažnih originala akademskog stila prethodnih vekova sa predstavama pejzaža, morske obale, mrtve prirode ili portreta. Ovu instalaciju čini 617 opremljenih ulja na platnu koje je Perdi pripremao preko šest meseci. Potpuno ispunjavajući panoe,slike su okrenute naopako i ogledaju se u vodi po kojoj gacate. U srcu problema ovog koncepta i njegove interpretacije je pomeranje vremena i sukob realnog i imaginarnog vremena, a posetilac je aktivni učesnik u ogledalskoj slici ovog rada.
Kroz levkasto sužavanje i hodajući po vodi ulazite u instalaciju „Aquidia”.
Hodate po ogromnim deblima potopljenim u vodu koja kao svojevrsna istorijska metafora podseća na reku Sen Moris po kojoj su ova debla davno puštena. Ovim autentičnim artefaktima kao dokumentima istorije u nestajanju dodat je pokret kao tačka atrakcije na malo nakrivljenoj površini koja stvara lažnu impresiju i pitanje da li voda zapravo teče ka svojoj destinaciji. Pogađajući snažno ekvivalent besmisla, u dnu prostorije pada kiša i vi dobijate poseban kišobran.
(/slika2)Kao i u prethodna dva rada,i u instalaciji „Vasty-Purusha” ili„Veliki prasak” Perdi nastavlja rad sa vodom,ali je vizuelni efekat sasvim drugačiji. Zamračena je hala, voda sada nije reflektujući faktor već je medij koji stvara pokret. Efekat kosmičkog prostora postignut je sa preko 100 svetlećih fluorescentnih zraka sa plafona, oni izlaze iz galaksije koja se širi i eksplodira. Ova instalacija stvara iluziju beskonačnog prostora ili podseća na 1.000 svetla koja trepere kada se avionom sleće noću u veliki grad.
Hiljade malih fluorescentnih objekata uznemirenih koracima sporo plutaju oko nogu posetilaca povećavajući osećaj začudnosti u ambijentu koji podseća na priče o tajnama postanka sveta.
Projekat „ecH2O”, razložen na četiri jake vizuelne tačke, kao eho ili sonda o stanju stvari, istražuje pervertiranu stvarnost, efekte vizije i uobrazilje, kodove istorije, konvencije vrednosnog sistema, vreme i njegovu relativnost, kontemplaciju i zavodljivost samorefleksivnog. Voda i njena promenljiva priroda su zajednički imenitelj u ovom zanimljivom, provokativnom i interaktivnom projektu.
Ljiljana Ćinkul