Bošnjaci traže lobistu u Americi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 18. septembra – Kad neka nezadovoljna grupa u nekoj državi želi da „internacionalizuje” svoj problem, onda je prva adresa – Vašington. A ako problem nije tolikih dimenzija da privuče pažnju Stejt departmenta, onda se traži neko ko će na to da ga podseti, najčešće neki kongresmen ili lobista.

U nastojanjima da se problem dela Bošnjaka u Sandžaku, u oba njegova dela, onom u Srbiji i onom u Cenoj Gori, izvuče izvan granica, jedna delegacija –nedavno je boravila u Njujorku, gde je od kongresmena, člana Predstavničkog doma, Kejta Elisona, isposlovala obećanje da će u prestonici ”aktuelizovati” pitanje „kršenja ljudskih prava”, kao i „potrebu aktuelizovanja autonomije Sandžaka”.

Da li je to bilo samo obećanje, ili će kongresmen Elison u ovom pogledu nešto i pokušati ostaje da se vidi. Ono što je sigurno, to je da mu to neće biti briga sve do 2. novembra, kada izlazi pred birače u 5. okrugu Minesote (grad Mineapolis i sa okolinom) u nastojanju da zadobije i treći kongresni mandat.

Kejt Elison inače nije u prvom ešelonu političara u Vašingtonu – Predstavnički dom ima 435 izabranih predstavnika. Pažnju na sebe je skrenuo kada je na izborima 2006 kao prvi američki musliman, a uz to i afroamerikanac, uspeo da se izbori da uđe u Kongres.

Zanimljiv podatak iz njegove biografije je međutim da je je rođen (1963) i vaspitavan kao katolik – i da je u islam prešao tek kao student, sa 19 godina, privučen idejama kontroverznog lidera pokreta Nacija islama Luisa Farakana. Supruga, s kojom ima četvoro dece, nije muslimanka. Jedan od dvoje braće mu je sveštenik u Baptističkoj crkvi u Detroitu.

Ovaj kongresmen je član Demokratske stranke i angažovan je u dva kongresna komiteta: za finansije i za spoljnu politiku. Kao član ovog prvog, bio je nedavno član kongresne delegacije koja je posetila Srbiju i Crnu Goru.

Ovde se smatra kao zastupnik interesa američkih muslimana, čiji je položaj u poslednje vreme postao delikatan, zbog planova da se u neposrednoj blizini mesta na kojem su teroristi Al Kaide izveli najveću diverziju u istoriji, srušivši kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, podigne džamija sa islamskim kulturnim centrom.

Može li, međutim, čak i ako to bude hteo, da pitanje položaja Sandžaka i u Srbiji i u Crnoj Gori, koji po svaku cenu jedan deo tamošnje islamske zajednice želi da nametne, stavi na dnevni red u Vašingtonu? Teško, odgovara na ovo pitanje Martin Slecinger, doskorašnji direktor Istočnoevropskih studija u vašingtonskom institutu „Vudro Vilson”. To je pitanje u koje SAD, smatra, ne žele da se upliću.

S druge strane, kaže ovaj ekspert, prirodno je da svaki kongresmen želi da zastupa neku stvar, da je proglasi za svoju misiju. Pogotovo ako za to bude imao i druge motive, osim političkih.

M. Mišić