Zlostavljanje počinje bezazleno

Ne postoje precizni podaci o broju zaposlenih u Srbiji koji trpe zlostavljanje na radu (mobing), mada se broj onih koji se obraćaju za pomoć meri hiljadama. Zaposleni uglavnom traže pomoć od nevladinih organizacija i inspekcije rada. Na primer, samo od nevladine organizacije Stop mobing tokom 2009. godine pomoć su zatražila 2.062 zaposlena, i to 1.360 žena i 702 muškarca. Prema starosnoj strukturi, njih 775 bilo je u životnom dobu od 20 do 30 godina, 542 od 30 do 40 godina, 467 od 40 do 50 godina, 250 od 50 do 60 godina i 20 u sedmoj deceniji. Od ukupnog broja zaposlenih koji su se obratili za pomoć 1.342 osobe su bile zaposlene u državnom sektoru (65 odsto), a ostali kod privatnika.

Narodna skupština Republike Srbije donela je 26. maja ove godine Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji se primenjuje po isteku devedeset dana od dana njegovog stupanja na snagu, tj. od 4. septembra 2010.

Zlostavljanje na radu je zlonamerno, neprijateljsko i neetičko ponašanje prema zaposlenom. Ovakvog ponašanja ima u svim strukturama zaposlenih, uključujući i odnose unutar rukovodećeg kadra. Zlostavljanje na radu i u vezi sa radom ispoljava se na različite načine, kao što su: napad na lični ugled pojedinca, onemogućavanje normalnog rada, ograničavanje mogućnosti normalnog komuniciranja i održavanja socijalnih odnosa, a za posledicu često ima ugrožavanje zdravlja osobe koja je izložena zlostavljanju.

Zlostavljanje na radu, po pravilu, počinje aktivnostima koje izgledaju bezazlene, međutim, njihov sadržaj i intenzitet vremenom se povećavaju. Najčešći oblici zlostavljanja na radu su:

a) izvrtanje svega što potencijalna mobing žrtva kaže i korišćenje toga kao argumenat za njenu osudu;b) nepozdravljanje radnika prilikom susreta od strane rukovodioca ili neodgovaranje na pozdrav radnika;v) radnik se ne pita za mišljenje već se odlučuje umesto njega;g) napadno prekidanje razgovora kada se u prostoriji pojavi žrtva;d) isključivanje žrtve iz komunikacije, što žrtvu ostavlja dezorijentisanom;đ) laž, poruga i prezir;e) ucena, onemogućavanje napretka u poslu, špijuniranje, kletve, ugrožavanje ličnosti žrtve;ž) kršenje ljudskih i građanskih prava.

Podela oblika zlostavljanja na radu, odnosno mobinga moguća jepo kriterijumu ko je zlostavljač, a ko žrtva (vertikalni i horizontalni mobing) i po kriterijumu motiva mobinga (strateški – sa jasnim ciljem i emotivni-psihički). Takođe, razlikujemo: politički mobing, mobing u zdravstvu i niz razgranatih oblika.

Posmatrano po delatnostima zlostavljanje na radu najrasprostranjenije je u državnoj upravi i odbrani, a zatim slede: školstvo i zdravstvo, ugostiteljstvo, delatnost transporta i komunikacije, trgovina i druge delatnosti. Iskazano u procentima, rasprostranjenost zlostavljanja na radu po delatnostima, u zemljama Evropske unije, prema nekim istraživanjima, sledeća je: u državnoj upravi i odbrani 14 odsto; školstvu i zdravstvu 12 odsto; hotelijerstvu i restoranima takođe 12 odsto; delatnostima transporta i komunikacija takođe 12 odsto, trgovini devet odsto itd.

Širok je krug osoba potencijalnih žrtava zlostavljanja na radu, na primer: osobe koje izazivaju zavist kolega; osobe visokih moralnih standarda; pripravnici i osobe pred penzijom; osobe koje uočavaju i prijavljuju nepravilnosti u radu; mirni i povučeni radnici niže stručne spreme; radnici koji ćute i trpe; osobe koje žele više samostalnosti u radu; osobe koje žele bolje uslove rada; kreativne osobe; pripadnici manjinskih grupa; pripadnici različitih religija; osobe koje iz bilo kog razloga nisu simpatične rukovodiocu ili radnom okruženju.

Posledice zlostavljanja na radu trpe svi: žrtve zlostavljanja, poslodavac i čitava društvena zajednica. Tokom rasprave o Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu istaknuto je da je u Srbiji čak 45 odsto zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu. Uz to, lekari upozoravaju da su 33 zdravstvena simptoma povezana sa mobingom. Implikacije na žrtve su – fizička lica: slabljenje koncentracije i memorije, strah od neuspeha, poremećaj društvenih odnosa itd; radni tim – stvara se osećaj krivice, strah da se pomogne žrtvi mobinga, strah da se ne postane žrtva mobinga, raspad timskog rada; firma u kojoj se javlja zlostavljanje na radu – remećenje dobre radne atmosfere; umanjenje efikasnosti i produktivnosti, pokretanje parnica i troškovi u vezi sa sporovima i uvećani troškovi bolovanja. Društvena zajednica oseća negativne posledice mobinga kroz: uvećanje troškova fondova zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao posledicu troškova lečenja žrtava mobinga i njihovog prevremenog odlaska u penziju.

Savez samostalnih sindikata Srbije