Nisam kockar, nego pokeraš

Kad bih igrao na sreću, mogao bih da se oprostim od pokera kao profesije, kaže za „Politiku“ Perica Bukara, koga smatraju najpoznatijim pokerašem sa naših prostora. Samo pre tri nedelje na Kipru je osvojio prvo mesto i 300.000 evra, a sa prvog srpskog zvaničnog turnira u Teksas pokeru održanog u Grand kazinu ispao je već prvog dana. Svejedno, ovaj Banjalučanin, koji već dvadeset godina živi u Nemačkoj, po profesiji pokeraš, ne žali što je ulogom od 55.000 dinara podržao beogradsko takmičenje i želja mu je da se u Srbiji razbije tabu o pokeru. Razgovor sa Pericom vodili smo preksinoć, u Grand kazinu, dok je za četiri stola igralo dvadesetak najboljih. Tu je i devojka koja je nedavno diplomirala na katedri za japanski i književnost, a trenutno igra poker jer za nju nema drugog posla u Srbiji, za susednim stolom je njen otac, doktor nauka...Ima i doktora i inženjera, ali i profesionalaca, koji su se potpuno posvetili pokeraškom poslu.

„Nema ni probisveta ni narkomana, sve su to sportisti, neki su amateri, a neki profesionalci“, kaže Bukara. Sebe vidi kao „profesionalnog sportistu“ – za njega je poker isto što i tenis.

„Početkom avgusta za pokeraškim stolom znojio sam se u Pragu, sredinom avgusta u Estoniji, a krajem meseca na Kipru. To je ogromna masa ljudi koja putuje. Ako je dobar turnir, ne izostajem. Nema ono „joj, to mi je daleko, ne idem“.

Zašto je to sport?

Ovde nema niko prednosti kad sedne za sto. Svi uplatimo jednako za učešće. Na primer 1100 evra. Hiljadu ide u nagradni fond, a sto za organizaciju. I svi dobijamo isti broj žetona. Kad izgubi sve žetone, igrač nema pravo da igra dalje. Na stolu nećete čuti raspravu, svađu, galamu. Ko ispadne u 90 odsto slučajeva pruži pobedniku ruku, kao u svakom drugom sportu.

U svetu se prenose uživo mečevi na finalnom stolu. Tada se radi o velikim parama.

Zar poker ipak nije igra na sreću, to jest kocka?

Faktor sreće postoji u svim igrama sa kartama. Ali ako se pokerom bavite svakog dana, ako želite da opstanete u ovoj profesiji, faktor sreće je sve manji i manji. Ovde odlučuje disciplina. Ako niste disciplinovani, nemate šanse. Ako na turniru igra 500 igrača (osrednja veličina u svetskim okvirima), ja moram, ako želim da pobedim, da nadjačam svih petsto igrača. Ne mogu svih petsto da dobijem na sreću. To prosto ne ide, ovo je matematika. Igra se na procente, računaš matematički kolika ti je šansa da pobediš ruku.(/slika2)

A šta kaže vaša mama?

Kad je majka prvi put čula da sam postao profesionalni pokeraš, uhvatila se za glavu i zakukala da ima sina kockara. Sada navija za mene kao što Noletova majka navija za svog sina.

Koje su vam pare najslađe zarađene?

Najslađi novac koji sam zaradio bio je baš na moj rođendan, 10. septembra 2007, kada sam osvojio 300.000 dolara. Sledeće godine bio sam drugi na istom turniru i inkasirao 32.000 dolara, a prošle godine, doduše nešto pre rođendana, bio sam treći na Monthly Million i bankirao 69.000 dolara. To su mi najslađe zarade, tako da volim da igram poker oko mog rođendana.

Znači li to da ste jako uspešni u svojoj profesiji?

Ja volim poker i igram ga da bih zaradio novac. Ne gajim pretenzije ka slavi, ne reklamiram nijednu poker sobu, niti mi je to cilj. Zaradu od igre trošim na život i zadovoljstva.

Zorana Šuvaković

----------------------------------------------

Brka sa Arube(/slika3)

Beograđanin sa Vračara Miodrag Brković je građanin Arube još od davnih devedesetih, ali svako malo evo ga u Beogradu. Ovoga puta krenuo je na putda bi igrao poker turnire po Evropi, a kada je ovakav događaj u pitanju, za koji se sa grupom igrača borio godinama, nije mogao da zaobiđe svoj rodni grad.

– Tri godine se borimo da dobijemo nešto ovako u Beogradu. Koče nas predrasude, lutrija, zakoni. Svi koče jer ne znaju o čemu se radi. Kod nas je to tabu tema a milioni ljudi igraju u svetu. Kao što je uvek kod nas. Krivo mi je što u Srbiju sve mora da dođe zadnje. U Sarajevu smo igrali internacionalne turnire pre četiri godine. U Hrvatskoj isto, u Sloveniji da ne pričam. Sve je počelo da poprima neke globalne razmere 2000. Jasam prvi put igrao ovaj poker kada sam bio u Americi 1978. godine.

Tada sam igrao četiri meseca i prestao. Ali od 1992. igram stalno u Americi i na Arubi. Svi profesionalci, kad ima nešto u Las Vegasu, naravno sede tamo. Ali ljudi se šetaju. Pariz, London, Monte Karlo…Obišao sam celu Evropu igrajući poker, kao što sam obišao svet igrajući veteranski tenis – kaže Brka, kako ga zovu.

– Poker volim, nikad nisam smatrao da je ovo kocka, ja se ne kockam, zato što nikad nisam seo za mašinu da igram, nikad nisam igrao rulet, ni blek džek, nikad nisam u životu igrao nijednu igru u kazinu. Ovde u beogradski Grand kazinopočeo sam da dolazim tek kad je otvoren poker-sto. Sa vrata pravo dođem za poker-sto. Kad na svetskom prvenstvu osam hiljada ljudi sa istim šansama sedne za sto, to je sport, to nije kocka.

-------------------------------------------

Učešće od 500 do više desetina hiljada evra

Svaki turnir ima svoj cenovnik, svoju kotizaciju. Od 500 evra u Beogradu, deset hiljada evra u Parizu, ili 10.000 dolara u Las Vegasu, pa do čak 25.000 koliko je iznosila kotizacija na kiparskom turniru u avgustu, na kome je pobedio Perica Bukara. Sve zavisi od nivoa turnira, a igrač bira šta mu je dostupno. Postoje uz velike i satelit turniri gde je učešće dolar ili dva.

---------------------------------------

Samo u Beogradu

Kako je Beograd jedinstven i kada je poker u pitanju, svedoče naši sagovornici iskusni pokeraši.

Samo u Beogradu na turniru se puši, svuda u svetu je zabranjeno pušenje. Ovde su zabranili da se poruči sendvič ili kolač za sto, dok u svetu možeš da jedeš za pokeraškim stolom

---------------------------------------------------------- 

Pobednici prvog zvaničnog poker turnira u Beogradu

Juče rano ujutru bili su poznati i pobednici prvog zvaničnog Teksas hendem poker turnira održanog u beogradskom Grand kazinu u nekadašnjem hotelu „Jugoslavija”. Ulog za sve igrače (78) bio je 55.000 dinara, a pobednik je odneo 1.248.000. To je mladi Vladica Božinović koji nije do sada učestvovao na velikim turnirima.

1.Vladica Božinović – 1.248.000 dinara

2.2. Ilija Mićić – 780.000 dinara

3.3. Vuk Vukosavović – 468.000 dinara

4.4. Rajko Anđelić – 390.000 dinara

5.5. Žarko Stokanić – 312.000 dinara

6.6. David Hosemans (Francuska) – 234.000 dinara
7. Marko Tasić – 195.000 dinara

7.8. Filip Korać – 156.000 dinara

8.9. Saša Stančić (Kanada) – 117.000 dinara.

Z. Š.

Kotizacija 55.000 dinara

Ko god je želeo da učestvuje na prvom srpskom turniru u Teksas holdem pokeru u Grand kazinu nekadašnjeg hotela „Jugoslavija”, morao je da uplati 55.000 dinara, i za te pare svih 78 igrača, iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, SAD, Jordana, Italije, Norveške, Kanade, dobija podjednak broj žetona. Kad sve žetone istroši, igrač ispada iz igre. Nema načina da kupi nove. Upravo u toj činjenici leži, kako kažu igrači koji su se za „Politiku” svojski potrudili da objasne, ovaj „sport“ zec. Ovo nije kocka, niti je poker ono što se kod nas vezuje za zagušljive mračne prostorije u kojima se dešavaju drame, gube kuće, žene, život. Za svetske standarde ovo je jedan vrlo mali turnir. Za srpske prilike, on je veliki prvi korak.

U završnom danu učestvovalo je 28 ljudi, onih koji su se kvalifikovali prvog i drugog dana. Ceo finalni sto, prvih devet ljudi je dobilo nagrade koje se dodeljuju iz fonda akontacija. Ukupni fond za nagrade je bio 39.000 evra.