AH, TAJ HLADNI RAT

Bar dvoje, od troje Rusa, rado bi danas videlo Ameriku okrvavljenog nosa. S masnicom na sujeti, ponetom iz nekog od njenih avanturističkih pohoda. Na primer, s Bliskog istoka.
Rđavo raspoloženje prema sili preko okeana je izraz masovnog utiska Rusa da je Moskva "izigrana". Na primer, ugradnjom Istočne Evrope u sastav NATO-a.

Sasvim suprotno onome što je, pre manje od dvadeset godina, obećavano Gorbačovu, u vreme pregovaranja o ujedinjenju Nemačke. Zatim, prodorom NATO u sam SSSR, učlanjivanjem u pakt sovjetskih baltičkih republika i pripremom prijema u članstvo Ukrajine, Gruzije i Azerbejdžana. Konačno, i političkim jačanjem "antiruske Evrope", istočnih zemalja grupisanih oko osovine Vašington–Varšava.

Njihov tabor je rastuće ratoboran u osporavanju koegzistencije Zapada s Moskvom.

U Poljskoj, kurs na razgovor s Rusima "preko nišana" uzet je već priskakanjem "oranžistima" u Ukrajini. Međutim, ona slamka pod čijim se teretom lome kola, pridodata je pristankom Poljaka da se u Poljskoj instaliraju američki antibalistički projektili. Nameštanje odbrane od raketa, osim što je Bušov drzak politički izazov, preti poremećajem ravnoteže unutar psihološkog terora nuklearnim zastrašivanjem. Smanjuje uverljivost ruskog "asimetričnog odgovora" – novog kruga u spirali, koji postaje aktuelan od 2015.

Prošle subote, predsednik Rusije Putin optužio je SAD da antiraketnom "zaštitom Evrope" zapravo ciljaju u Rusiju. Mogućnost da neka pretpostavljena raketa Severne Koreje pogodi Ameriku, pri tom leteći preko Zapadne Evrope, "očigledno je protiv zakona balistike", rekao je šef Kremlja.

Govoreći u Minhenu, Putin je podsetio na Hruščova, koji je u žaru verbalnih rafala po Vašingtonu iznebuha izuo cipelu, udarajući njome po govornici UN. Za sedam godina, šef Rusije nikada nije na taj način "sasuo Americi u lice baš sve", i još pred auditorijem od bar četrdeset ministara odbrane i šefova diplomatije. Uključujući i Roberta Gejtsa, sekretara za odbranu.

Da SAD spremaju istupanje iz obaveza ugovora o raketama i nuklearnom oružju. Da započinju ponovnu trku u naoružavanju i zapravo podstiču druge da se nuklearno naoružaju, jer se pojedine zemlje osećaju nebezbedno suočene s Vašingtonom.

Svet koji predvodi Amerika nema više pravila i "nema ništa zajedničko s demokratijom". To što se u njemu "događa danas, posledica je pokušaja primene koncepta jednopolarnog poretka", a šta je rezultat? Veće patnje, ratovi i stradanje ljudi.

SAD su iskoračile iz svojih nacionalnih granica i, koristeći se silom, svoje zakone nameću drugima, "u ekonomiji, političkim i humanitarnim stvarima". Niko više nije siguran, ne postoji više međunarodni zakon. "Kome će se to dopasti", pitao je Putin.

Putinovo pitanje ostalo je bez odgovora. Što znači, bez šire potvrde njegovih utisaka. Ili, prijave eventualnih istomišljenika. Sami Amerikanci nisu kritiku shvatili preozbiljno. Sekretar SAD za odbranu Gejts primetio je sutradan da ga je, "kao starog ratnika hladnog rata", govor šefa Rusije "skoro ispunio nostalgijom za manje složenim vremenima" (hladnog rata).

Drugim rečima – Rusi, vama se čini da je sve na stari način jednostavno, ali nije. "Svi smo mi suočeni sa zajedničkim problemima i izazovima, kojima se mora odgovoriti u partnerstvu s drugim zemljama, uključujući i Rusiju", citiran je Gejts.

Na zapažanje da Putinova retorika "zvuči kao hladni rat", Gejts kaže: "Jedan hladni rat je bio sasvim dovoljan."

Zaista, Bušov novi "ministar rata" otputovao je iz Nemačke pravo u Moskvu, produživši evropski službeni put. Bez uzbune, kao i obično.

Sami Rusi potvrđuju da Putinovo "pitanje svetu" nije "konfrontaciono". Intervencija je "poziv (Vašingtonu) da razmisli", interpretirao je govornik šefa Kremlja. Već Putin je blokirao negativan eho, rekavši novinarima da i dalje "smatra predsednika Sjedinjenih Država čestitim čovekom". Osim toga, Buš je prijatelj. "On je zbog svega što čini kritikovan, ali on je pošten čovek. On kaže da Rusija i SAD nikada neće biti neprijatelji, i ja se s njim slažem", citiran je šef Rusije.

Kome je prema tome posvećen "Minhen šefa Kremlja"? Svetu, da zapazi da je Rusija glasnija nego dosad na sceni. I Rusima, koji čeznu da vide američki okrvavljen nos. U roku od godinu dana, oni će tri puta glasati, birajući, uz drugo, i novog stanara za Kremlj. Putin će zato sve češće govoriti baš to, za šta zna da narod voli da čuje.