Kraljica srpskog šaha

Prvi put je sela za šahovsku tablu sa tri godine, u dvanaestoj je postala najmlađi majstor u istoriji srpskog šaha, u petnaestoj omladinski vicešampion sveta, sa šesnaest seniorska prvakinja Jugoslavije. Njeno punoletstvo se podudarilo sa osvojenom titulom velemajstora, a u dvadesetoj godini je postala treća šahistkinja sveta. Nosilac je dve olimpijske medalje i pobednik tri kupa evropskih šampiona…

Sa navršenom četvrtom decenijom života, jednako blistava, vedra i nepobediva kao onda kad je kao „čudo od deteta” savladavala starije, iskusnije i već slavne protivnike za crno-belom tablom, Alisa Marić je danas doktor ekonomskih nauka, profesor marketinga na univerzitetu Megatrend, stalni šahovski komentator nedeljnika NIN (u kolumni „Rat na 64 polja”) i kandidat za potpredsednika Svetske šahovske organizacije (Fide).

Bivši svetski prvak Anatolij Karpov pozvao je, naime, našu najuspešniju i najslavniju šahistkinju svih vremena da se pridruži njegovom timu u izborima za novog predsednika Fide, koji će se održati za tri dana u ruskom gradu Hanti-Mansijsku. I sama činjenica da je čuveni ruski velemajstor odabrao upravo Alisu za svoju najbližu saradnicu u kampanji, ogromno je priznanje i za celokupni srpski šah, a ukoliko Karpov postane „prvi čovek” Fide, njegova potpredsednica će se naći u položaju da, posle više od jedne i po decenije, vrati ime svoje zemlje u vrh svetske šahovske diplomatije.

Mada, ako ćemo pravo, Alisa Marić je već i svojim pobedama na šahovskim turnirima dovoljno učinila za ugled Srbije.

„Rat” bliznakinja na 64 polja

A kako je sve počelo?

Trogodišnje bliznakinje Mirjana i Alisa su sa velikom pažnjom i radoznalošću posmatrale oca dok pomera figure po crnim i belim poljima. Učinilo im se da su ti čovečuljci, konji i kule neuporedivo zanimljiviji od lutaka kojima su se dotle zabavljale.

– Ubrzo je otkrio da naše interesovanje i talenat za šah nadilaze prolaznu dečiju znatiželju, pa je sve više vremena posvećivao našem upućivanju u ovaj sport. I sam izvrstan šahista, pa i takmičar, shvatio je da je šah za nas postao mnogo više od igre. Partije su bivale sve ozbiljnije, uveo je i šahovsku literaturu – seća se naša sagovornica.

– Korak po korak, počele smo da pobeđujemo njega, deku, mamu, a onda i prave takmace. Ipak, najveći izazov nam je bio kad sednemo jedna naspram druge. Oduvek smo volele da se nadmećemo, koja će brže, bolje, više, dalje… Borba nad tablom je bila uvek uzbudljiva, jer iako smo bile izjednačene, imale smo drugačiji stil igre: ja sam mirnija, staloženija, igram na strategiju i završnicu, dok je Mirjana dinamična, oštra, voli otvorenu igru, spremnija je da rizikuje, ali i emotivnije reaguje na poraz ili pobedu – priča Alisa.

Godinama su bliznakinje Marić ravnopravno vladale crno-belim kraljevstvom, ali je na kraju ipak Alisa bila ta koja je ponela krunu. Mirjana – kadetski prvak sveta, dvostruki seniorski prvak Jugoslavije, višestruki reprezentativac i učesnik Međuzonskih turnira u ciklusu Svetskog prvenstva, podredila je svoju karijeru sestrinoj, pružajući joj uvek punu podršku. Delile su ne samo ljubav prema šahu, već i talenat za matematiku. Obe su završile Matematičku gimnaziju u Beogradu, da bi dvadesetak minuta starija Mirjana diplomirala matematiku, a Alisa ekonomske nauke. Mirjana radi kao programer, udala se i ima sina Filipa, tinejdžera, tetkinog ljubimca, takođe talentovanog matematičara. Alisa se nije udavala, mada ne isključuje i tu mogućnost. Zaljubljena je… ali o tome ne priča. Bar ne javno. Na pitanja o šahu, međutim, rado i spremno odgovara.

(/slika2)

Bobi Fišer – sam protiv svih

Koga smatra najboljim šahistom svih vremena?

– Bobija Fišera! Pre svega, on je bio kompletan šahovski genije, sve elemente je igrao vrhunski, za razliku od ostalih svetskih prvaka koji su ipak imali poneku slabost. Drugo, oduševljavao me je njegov pristup igri, bez kompromisa, uvek usmeren na pobedu. Najzad, svojim originalnim, samostalnim, nezavisnim nastupom pokazao je da u šahu postoji i nešto izvan dotle dominantne ruske škole šaha. Analizirao je partije bolje i dalje od cele ruske ekipe! Bio je „sam protiv svih” – sa divljenjem priča Alisa.

Ko su, po njenom mišljenju, danas najbolji šahisti sveta?

– „Večiti rivali” Anatolij Karpov i Gari Kasparov.

A ko je najveća šahovska nada? Kaže, mladi Norvežanin Magnus Karlsen (trenira ga Kasparov). Već je viđen na mestu sadašnjeg prvaka sveta, Višvanatana Ananda iz Indije, inače Alisinog ispisnika i poraženog protivnika u jednom takmičenju.

Šta je sa srpskim šahovskim talentima? Nekada smo osvajali pehare na prvenstvima i olimpijske medalje, sad – na žalost – nemamo svetske rezultate u šahu, i još ćemo čekati na našeg novog šampiona, smatra najuspešnija srpska šahistkinja.

– Konkurencija je danas jaka, mnogo veća nego u vreme Svetozara Gligorića ili Aleksandra Matanovića. Potrebno je sve više energije, strpljenja i vremena (novca možda i ne toliko) da se od darovitog šahiste napravi šampion. Već od malih nogu se takav talenat mora usmeravati i obučavati. Da nismo imale onako predane roditelje (otac Nebojša je predavao matematiku na fakultetu, a majka Živana u srednjoj školi), da tata nije toliko radio sa nama, Mirjana i ja nikad ne bismo postigle ovakav uspeh – ističe Alisa.

(/slika3)

Šah nije muški sport!

„Kraljica srpskog šaha” je sopstvenim primerom zbrisala sve predrasude o „šahovskom umu” muškaraca i šahu kao „muškom sportu”, što je i glavni razlog da dečake više i češće podstiču da se bave šahom nego devojčice (i inače se u ženski sport manje ulaže, primećuje naša sagovornica – uz izuzetak teniserki). A Alisa je svoju prvu turnirsku pobedu zabeležila kad je, sa devet godina, pobedila devet dečaka u devet partija!

– Pomenuću i tri sestre Polgar iz Mađarske, tri šahovska velemajstora. Najmlađa Judit (rođena 1976) najjača je šahistkinja sveta, među deset muškaraca! Odmalena je igrala protiv momaka – i redovno ih pobeđivala.

Da podsetim i na čuvene gruzijske šahistkinje koje su takođe „pregazile” muškarce u mečevima za titulu prvaka sveta: Maju Čiburdanidze, Nonu Gaprindašvili, Nanu Joseliani i Nanu Aleksandriju – nabraja naša sagovornica.

U nekadašnjem SSSR-u, gde su postojale specijalne škole za mlade šahovske talente, Gruzija je bila pravi zlatni rudnik ženskih šahovskih talenata. Gruzijska ženska škola šaha je bila najjača u svetu, njene predstavnice su se deceniju i po smenjivale na mestu svetskog prvaka. Naša Alisa Marić je, međutim, pobedila Maju i Nonu, a konačan udarac dominaciji „sovjetskog šaha” je zadala porazivši, senzacionalnim rezultatom, četiri njihove takmičarke na Turniru kandidata za prvaka sveta u Boržomiju 1990. godine.

Dva puta je Alisa zamalo postala svetski prvak. Titula joj je, ipak, izmakla, oba puta zbog Kineskinja: 1991. u Pekingu je izgubila meč od Ksi Jun (kaže da je to bio istovremeno i najblistaviji i najgori trenutak njene šahovske karijere), a 2001. u Moskvi od Cu Čen.
Za razliku od naših najuspešnijih teniserki ili plivačica, prva dama domaćeg šaha se ne pojavljuje u reklamama, nema svoju modnu liniju, niti se o nju grabe sponzori. „Šah nije takva vrsta sporta. Od njega može lepo da živi samo nekoliko vrhunskih svetskih šampiona. Da budemo iskreni – ko bi sponzorisao nadmetanje u kojem posmatrate dva igrača kako sedam sati mirno sede zagledani u tablu?” – primećuje Alisa.

Aleksandra Mijalković

..............
 
Posebne veze sa „Politikom”

Alisa Marić ima „posebne veze” sa „Politikom”: tu su nekada radili roditelji njenog oca (deda Nikola je bio sportski novinar i tehnički urednik, a baka Dragica daktilograf), tako da je kao dete često dolazila u našu štampariju. Kasnije, kao već proslavljena šahistkinja, na TV Politika je od 2003. do 2005. godine vodila zapaženu autorsku emisiju „Alisa u zemlji šaha”. Član je Šahovskog kluba „Politika”.

Pobede na crno-beloj tabli

Četvrt veka je Alisa Marić predvodnica srpskog šaha, kao pobednik Turnira kandidata, učesnik Meča za izazivača svetskog prvaka i polufinalista Svetskog prvenstva. Punih deset godina (od 1990. do 2000) na pet uzastopnih prvenstava sveta, Alisa Marić je bila među šest najboljih, a takav rezultat nije postigao nijedan drugi takmičar u istoriji našeg crno-belog sporta. Od 1986. do 2009. nastupila je na deset šahovskih olimpijada (odakle je donela dve medalje) i pet evropskih ekipnih prvenstava (jedna medalja).

Rođena Njujorčanka

Sestre Marić su rođene Njujorčanke. Prosto se dogodilo da je u to vreme njihov otac radio u sedištu Ujedinjenih nacija. U Americi su završile i prvi razred osnovne škole, a onda su se za stalno vratile u Beograd i krenule u OŠ „Drinka Pavlović”. Alisa kaže da im je bilo neobično jer se ovde u školi mnogo ozbiljnije i više radilo nego u američkoj, gde je bilo više igre nego učenja. Zahvaljujući šahu Alisa je proputovala svet, videla i doživela puno toga – pored ostalog da je u Kini zaustavljaju prolaznici i traže od nje autogram – ali ne bi, tvrdi, volela da živi u inostranstvu jer – stranac uvek ostaje stranac. Zato je njen moto „svuda pođi, kući dođi!”

Kompjuteri, internet i šah

„Igrati šah je danas sasvim drugačije nego u vreme kad sam ja počinjala, jer tada nije bilo kompjutera ni interneta, a sada se bez njih ovaj sport više ne može zamisliti. Neophodni su na turnirima. Uz njih stasavaju novi naraštaji šahista, postaju velemajstori sa 13, 14 godina, što ranije nije moglo bez iskustva i zrelosti. Omogućavaju da ljudi s raznih krajeva planete odigraju partiju, da prate mečeve, komentarišu poteze… Šahovski softveri su postali toliko jaki da su nezamenljivi u razradi i analizi”, kaže Alisa Marić, odmah dodajući da se šah zbog ovoga nikako nije iscrpeo, ali je možda donekle izgubio na kreativnosti i lepoti – postao je pomalo suvoparan.