Obnova pregovora sa Iranom?

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 23. septembra – Zasedanje Generalne skupštine UN je velika politička pozornica, pa i neka vrsta diplomatskog vašara na kome svako može da nađe ono što interesuje njegovu zemlju. Taj vašar je po pravilu i prilika da se u nekom važnom regionalnom ili globalnom problemu – probije led.

Sva je prilika da se tako nešto upravo dešava, sudeći po signalima koji dolaze sa dve strane – američke i iranske – povodom starog zapleta oko iranskih nuklearnih planova s jedne strane, i nastojanja Amerike da spreči pojavu još jedne atomske sile, s druge.

Prema brifingu neimenovanog funkcionera Stejt departmenta datom domaćim novinarima, Teheran je nagovestio spremnost da obnovi pregovore o svom programu. Tako je naime protumačena izjava koju je u Njujorku američkim medijima dao Mahmud Ahmadinežad rekavši da ne vidi „alternativu obnovi dijaloga” sa međunarodnom zajednicom o nuklearnom pitanju.

Nekako istovremeno, diplomatski blok poznat pod šifrom „P5+1” (članice Saveta bezbednosti plus Nemačka uz prisustvo EU) izneo je i svoju ponudu da se nastavi ono što je još 2003. započeto u Ženevi a prošlog oktobra završeno nekom vrstom sporazuma o razmeni nuklearnog goriva, od kojeg je Iran naknadno odustao.

Ministri „P5+1” sastali su se u sredu u Njujorku i dijalog ponudili „što je pre moguće”. Ta ponuda je praćena i upozorenjem Teheranu da odbijanje donosi povećanje ekonomskog i diplomatskog pritiska.

Pozicija ovog bloka u međuvremenu je ojačana dekretom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, kojom se se suspenduje isporuka Iranu antiraketnog sistema S-300, čime je Rusija pokazala da će poštovati novi, četvrti po redu režim sankcija koji je prema Teheranu uveo Savet bezbednosti.

U ime „P5+1”, kontakt sa iranskom stranom trebalo bi da ostvari Ketrin Ešton, šefica diplomatije EU. Sa svoje strane, Amerika je odbacila mogućnost nekog velikog gesta dobre volje, recimo u vidu susreta nekog svog visokog funkcionera sa iranskim kolegama.

U brifingu štampi, Stejt department je ukazao na otežani položaj iranskog predsednika, u internom odnosu snaga, odnosno neizvestan ishod njegovih nastojanja da sebi i izvršnoj vlasti da primat u odnosu na parlament.

Ahmadinežad je inače jedan od najaktivnijih šefova država ovih dana u Njujorku: neprestano organizuje konferencije za štampu, velikodušno daje intervjue i drži govore. U jednom od njih je, između ostalog, poručio da se „kapitalizam primiče kraju”, kao i da Amerika nikad nije učestvovala u „pravom ratu”.

Veruje sa da bi novi pregovori, ako do njih zaista dođe, na dnevnom redu imali staro pitanje: kako da se Iranu omogući da dobije nuklearno gorivo isključivo za civilnu upotrebu, a da za uzvrat preda ono koje može da posluži za atomsko oružje.

Sporazum iz oktobra 2009. predviđao je da Iran izveze 1,2 tone nuklearnog goriva u zamenu za specijalne „gorivne šipke” koje omogućavaju proizvodnju medicinskih izotopa. Ta trampa bi ga ostavila sa nedovoljno uranijuma za nuklearnu bombu.

U međuvremenu, u iranskim nuklearnim postrojenjima (pre izglasavanja sankcija otkriveno je i jedno novo) nastavljeno je obogaćivanje uranijuma i do nivoa od 20 odsto, što predstavlja korak bliže ka nuklearnoj bombi.

Američka diplomatija se nada da će nešto više o iranskim namerama saznati krajem ove nedelje, kada će se britanski šef diplomatije Vilijem Hejg u Njujorku sastati sa svojim kolegom iz Teherana Manučerom Motakijem.

Milan Mišić

----------------------------------------------------

Obama: Vrata za diplomatiju su otvorena

Vašington – SAD i međunarodna zajednica traže rešenje razlika sa Iranom i vrata za diplomatiju su otvorena, ako Iran odabere da kroz njih prođe, poručio je Barak Obama sa govornice Generalne skupštine UN, obrazlažući u svom drugom nastupu pred najvećim forumom zemalja sveta spoljnopolitičku poziciju i prioritete Amerike.

Govoreći o glavnom bliskoistočnom problemu, ponovio je zalaganje da se izraelsko-palestinsko pitanje reši na principu „dve države”. Alternativa tome je, po njemu, da „Palestinci nikad neće znati za ponos i dostojanstvo koje dolazi sa sopstvenom državom”, dok Izraelci „nikad neće upoznati izvesnost i bezbednost koja dolazi sa suverenim i stabilnim susedima koji su posvećeni koegzistenciji”. Pozvao je zato pregovarače da „odgovore pozivu istorije”.

Obama je dobar deo govora posvetio i ljudskim pravima, uz poruku da „ne postoji zemlja koja ima odgovore na sva pitanja”, ali da „svi mi moramo da odgovaramo sopstvenom narodu”.

M. M.