Republikansko „Obećanje Americi"

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 24. septembra – Obama i demokrate su na sasvim pogrešnom koloseku i treba ih zaustaviti, pošto su „naciju u kojoj svako ima priliku pretvorili u zemlju opadajućeg prosperiteta”.

Uz ovu dijagnozu, lideri Republikanske partije su juče, u jednom skladištu drvene građe u Vašingtonu susednoj državi Virdžiniji, dakle „među narodom”, bez kravata (a većina i bez poslovnih odela), obelodanili svoje „Obećanje Americi”, dokument od 45 strana, štampan kao brošura sa arhaičnim slovima koja podsećaju na neke istorijske dokumente osnivača nacije.

Dokument je obraćanje biračima uoči kongresnih izbora koji se održavaju početkom novembra, na kojima ova konzervativna opozicija predsedniku Obami i njegovoj Demokratskoj partiji želi da povrati kontrolu nad zakonodavnom vlašću, da osvoji većinu u Predstavničkom domu, a možda i u Senatu, i time blokira predsednikov reformski žar, a neke već usvojene mere, kao što je promena sistema zdravstvenog osiguranja, čak i poništi.

Poručeno je zato da je program napravljen „uz osluškivanje naroda” i da mu je cilj da reši glavne probleme sa kojima se danas suočava Amerika, kao što su velika stopa nezaposlenosti, prevelika (državna) potrošnja i otuđenost vlasti od naroda.

Glavno obećanje je manja i štedljivija administracija, nešto sasvim drugačije od Obamine, koju vide kao „tiraniju nekontrolisanog aktivizma vlasti”.

Ali pošto u dokumentu nema mnogo konkretnih detalja o tome kako će navedena obećanja da budu ostvarena – a neka su i kontradiktorna, sa većim izgledima da situaciju pogoršaju nego da je poprave – naglašeno je da to u stvari nije partijska platforma, već samo srednjoročni plan.

Demokrate su to odmah ocenile kao „povratak u Bušovu eru”, koja je i dovela do sadašnjeg stanja. Većina medija, a pre svega dva najuticajnija dnevnika „Njujork tajms” i „Vašington post” dočekali su „Obećanje Americi” „na nož”. „To je takva papazjanija protivrečnosti da je teško zamisliti da može da je prihvati bilo ko ko je u osmom razredu dobio prelaznu ocenu iz matematike”, napisao je danas komentator „Vašington posta”.

Za popularnog kolumnistu „Njujork tajmsa”, ekonomistu nobelovca Pola Krugmana, dokument republikanaca liči na svojevremeno obećanje koje je svom narodu dao lider jedne latinoameričke „banana republike” – da će svima uštedeti pare koje daju za benzin time što će graditi puteve koji idu samo nizbrdo.

Konkretno, obećanje republikanaca da će smanjiti budžetski deficit (sada 1,3 biliona dolara, dok je ukupan budžet 3,6 biliona) nikako nije u skladu sa obećanjem da će zadržati poreske olakšice za najbogatije Amerikance, one koji zarađuju više od 250.000 dolara mesečno, uvedene na početku prvog Bušovog mandata. Prema iznetoj računici, to bi deficit povećalo čak za 4 biliona (hiljada milijardi) dolara.

Takođe, obećanje da će se povećati zaposlenost protivrečno je sa najavom zamrzavanja zapošljavanja u državnim službama, u okolnostima kada privatni sektor nerado prima nove radnike zbog toga što privredni oporavak još nije uzeo zamah.

Slično dejstvo bi, prema ocenama kritičara republikanskog plana, imalo i ukidanje mera podsticanja ekonomije, jer upravo državni programi, neka vrsta „nacionalnog investicionog plana”, u pogonu održavaju mnoge građevinske firme i njihove radnike, na poslovima obnove autoputeva i druge infrastrukture.

Sve u svemu, „Obećanje Americi” je ocenjeno kao „dijeta puna šećera” čiji je jedini cilj da blokira Obamu, što neće biti jednostavno čak i ako on izgubi kongresnu većinu koju sada ima: predsednik ima pravo veta na svaki zakon.

M. Mišić