Zašto administracija podržava nezavisnost

Razumljivo je zašto je većina mojih zemljaka, kako u Srbiji tako i u dijaspori, sumnjičava prema američkim namerama u vezi sa statusom Kosova. Ne samo da su se Sjedinjene Države protivile skoro svakoj težnji Srbije tokom proteklih deset godina, nego je Bušova administracija stalno napuštala sopstvenu politiku prema Kosovu. Setite se kako je predsednik Buš u kampanji protiv Ala Gora veoma jasno najavio kraj američkog angažovanja na Balkanu, posebno na Kosovu. O tome dovoljno govori činjenica da su američke trupe i danas na Kosovu. Onda je Bušova administracija, zajedno sa UN i Evropskom unijom, oberučke prihvatila politiku "Standardi, pa status", da bi je potom napustila iako skoro nijedan od zacrtanih standarda nije bio ispunjen. Posle su stvorili paralelnu politiku "standardi i status", pa su potpuno zanemarili to što ni administracija UN ni lokalno albansko političko rukovodstvo i dalje nisu beležili napredak u standardima, da bi na kraju to poslužilo kao osnov za politiku "status što pre", oličenu u pregovorima koje vodi Ahtisari.

Žao mi je što ću razočarati mnoge moje zemljake Srbe, ali iza ovakve politike ne stoji nikakva takozvana zavera, iako je Amerika pristrasna kad je u pitanju status Kosova. Kopajte koliko hoćete, ali nema nikakve vatikanske, nemačke, jevrejske, arapske, masonske ili zavere "krupnog biznisa" protiv Srba. Postoje, međutim, promašeni, loše zacrtani politički interesi. Dobro poznata priča. Amerika retko radi nešto iz emocija (sa očiglednim izuzetkom Iraka), već sledi sopstvene interese, čak i kada su oni, kao u slučaju Kosova, pogrešno definisani, u sukobu sa američkom tradicionalnom, širom politikom, kontradiktorni, pa čak i opasni.

Da bi se razumelo zašto Bušova administracija podržava, mada stidljivo, nezavisnost Kosova, neophodno je shvatiti da postoje različite frakcije unutar administracije kad je reč o Kosovu. Postoji u osnovi pet grupa: "skeptici", "optimisti", "pravoverujući", "smirivači" i "kockari".

"Skeptici" su manjina i uglavnom ih ima u Pentagonu i CIA, ali i u Kongresu, pa čak i među NVO. Ovi pojedinci su uglavnom skeptični prema politici administracije kad je u pitanju Kosovo i uglavnom se protive nezavisnosti, verujući da bi se time destabilizovao Balkan i postavio opasan presedan u svetu. Najviše se zalažu za nekakvu vrstu podele.

"Optimisti" iskreno veruju da je nezavisnost Kosova najstabilnije rešenje i da ono odgovara Srbiji isto koliko i kosovskim Albancima. Ova grupa zapravo nema nijedan valjan odgovor na bilo koje od teških pitanja koje donosi nezavisnost, ali skoro slepo veruje da će sve na kraju biti u redu i da će se Srbi i Albanci prigrliti kao dobri susedi, da će nagrnuti strane investicije i u Srbiju i na Kosovo i da će to rešiti sve probleme obe države. Ima ih u Beloj kući i na visokim položajima u Stejt departmentu.

"Pravoverujući" takođe tvrde da su im na srcu najbolji interesi Srbije, ali to je samo šarada, jer su oni krajnje neprijateljski prema Srbiji. Oni zaista veruju da je raspad Jugoslavije bio posledica neobuzdanog srpskog nacionalizma i da su Srbi u načelu "loši momci". Da su, moralno gledano, Srbi zaslužili sve što im se dogodilo u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu i da zaslužuju još gore. Drugim rečima, da bi bila prihvaćena kao demokratska država, Srbija mora da žrtvuje Kosovo. Ovu grupu najbolje predstavljaju osobe kao što su Ričard Holbruk, Den Frid i Nik Berns.

"Smirivači" imaju mnogo argumenata da podrže nezavisnost Kosova, ali najubedljiviji su oni koji bi nagradili albanske ekstremiste da im se ne bi suprotstavljali. Njihov argument je da su "Albanci spremni da ubijaju i umiru za nezavisnost, dok Srbi nisu spremni da na isti način spreče nezavisnost". Nasilne demonstracije u Prištini pojačaće njihovo uverenje i nateraće ih da traže brže rešavanje statusa.

I na kraju, "kockari" su osobe koje zapravo nije briga za Balkan osim što ga posmatraju kao ulog. Njihova uverenja je najbolje izrazio senator Džo Bajden kada je nedavno napisao da bi podrška nezavisnom Kosovu obezbedila Americi naklonost šireg muslimanskog sveta. Drugim rečima, spremni su da dovedu u pitanje stabilnost Balkana u zamenu za nešto što deluje malo verovatno.

Politički analitičar iz Vašingtona