Cirkus je nešto tužno

Sonja Vukićević, balerina, koreograf i reditelj, prvi put govori za "Politiku" o projektu Bitefa "Cirkus istorija", predstavi u zvaničnoj konkurenciji ovogodišnjeg festivala. Premijera je 23. septembra, repriza 24. a prikazivaće se i sledeća četiri dana. Prostor je nov, hala "Posejdon" na Starom sajmištu. Ulaznice se još mogu nabaviti na blagajni Pozorišta na Terazijama. Ovaj uzbudljiv, veliki projekat, sa glumcima Branislavom Lečićem, Draganom Mićanovićem, Anitom Mančić, Tamarom Vučković, Milošem Vlalukinom, Hristinom Popović-Mijin i Mirom Đurđević, još je u procesu okončanja detalja ali i nabavke kostima. Na žalost, ostao je u medijskoj senci jednog Bežara i drugih umetnika.

Svojevremeno solistkinja Beogradskog baleta, Vukićevićeva je odigrala mnoge uloge klasičnog, neoklasičnog i modernog repertoara. Na polovini karijere kreće u avangardu, koja je zapravo bila i suština njenog bića. Pamti se po predstavama "Pomračenje", "Medeja", "Magbet", "Proces", "Mrak letnje noći"... Osvojila je tri Zlatne kolajne na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, nagradu publike na Bitefu za "Pomračenje", gostovala po celom svetu, otvorila sa "Medejom" međunarodni festival u Čividaleu (Italija), učestvovala u Bolonji kao scenograf na" Futur šou", igrala deset dana po dve predstave u teatru "La Mama" u Njujorku. Jedini je naš umetnik kome je čuveni list "Herald tribjun" posvetio naslovnu stranu. U poslednje vreme neizostavni je saradnik reditelja Tomaža Pandura, ali je počela da se bavi i skulpturom, pa je već imala dve izložbe u Beogradu i Puli, a početkom oktobra i na internacionalnom bijenalu u Pančevu.

INTERVJU

 Recite ukratko o čemu je reč u Vašoj predstavi?

– Predstavu sam radila kroz šest Šekspirovih tragedija, jer je bezvremeni pisac, kao i kroz delo Jana Kota "Šekspir, naš savremenik" koji briljantno analizira Šekspira, ali govori i o velikom mehanizmu, ali apstraktnom. Predstava vodi raspravu sa istorijom, vremenom, čovekom, ljudskim rodom i bavi se anatomijom zločina. Kroz predstavu imamo i gradacije zločina i služimo se pomagalima kojima se zločin izvodi. Forma je cirkusa, a cirkus je uvek nešto tužno! U predstavi se igra čista misao.

Lečić igra Magbeta, Anita Mančić Hamleta, dok je Vaša kćerka Hristina, koja kod Pandura igra sve Tesline žene, ovde u ulozi Ričarda Trećeg. Nije prvi put da glumice igraju muške likove i obrnuto. Šta je kod Vas kao reditelja, koreografa, scenografa, a potpisujete i izbor muzike i kostima, uticalo na ovakvo rešenje?

– Zato što je misao uvek bespolna! U svakoj mojoj predstavi  imam stav o vremenu u kojem živim i volim da odašiljem apstraktne poruke. Rad je bio divan i rekla bih plemenit sa sjajnim glumcima, inače mojim dobrim prijateljima. Jer, ne može bilo ko da, na primer, igra misao Magbeta ili Otela, Lira, Titusa Andronikusa... Izabrala sam i prostor Starog sajmišta jer ima jaku istoriju i odiše istom emocijom kao predstava "Cirkus istorija". Vlasnik tog prostora Miodrag Krsmanović želi da taj prostor počne da diše avangardnim teatrom i uspeo je da dovede Bitef i tako ostvari svoj, ali i moj san. A sve je počelo od moje ideje koju je podržala Vida Ognjenović, pa su tako obezbeđena i sredstva iz budžeta Sekretarijata za kulturu grada i drugih sponzora.

Iz programa vidimo da uz vrhunski glumački ansambl i gimnastičarke, imate i video materijal koji je uradio Slobodan Mijin, slikar, kao i druge saradnike, jer projekat očigledno nije nimalo jednostavan.

– Moram da kažem da sam imala mnogo veće ambicije, da koristim svetlosne efekte čuvene engleske grupe DV-eight, ali na žalost, dobila sam skromnu svetlosnu tehniku. Čak je i video-bim zastareo. Ipak, nadam se da će to nadoknaditi inteligentni, veliki glumci koji veruju u moju ideju. Naš rad je bio takav da smo sada kao porodica.

Da li je predstava deo tog kruga verbalno-neverbalnog teatra i koliko su predstave Bitefa uticale na Vašu estetiku?

– Koristim paralelno tekst, film, video, muziku i koreografiju. Ali i cirkuske veštine!

Pretpostavljam da Lečić koristi i svoje poznavanje karatea?

– Ne želim da otkrivam tajnu, jer svako ima svoju veštinu. Prvi put glumci prikazuju svoje veštine na sceni što nikad do sada nisu uradili. Probali smo dugo, od sredine maja, sa kratkom letnjom pauzom.

Pošto je to prva Bitefova produkcija, da li će predstava nastaviti da se prikazuje u Bitef teatru, ili nekom drugom prostoru?

– Moram da kažem da nisam videla neku veću zainteresovanost Bitefa, to zaista moram da istaknem, ali se nadam da će Jovan Ćirilov i Anja Suša prodati predstavu, ako je zaista uspešna.

Uostalom, svi smo mi deca Bitefa, školovali smo se na njegovim predstavama i mislim da je "Cirkus istorija" simbioza svih estetika.