Deset najopasnijih mesta

Da li je to što je sav otpad nepoznatog porekla iz Srbije pokupljen, sve opasne materije u Srbiji popisane, a emiteri prljave industrije prinuđeni da destilizuju svoje pogone zbog prilagođavanja oštrim propisima EU, dovoljno da građani mirno spavaju? Slučaj požara koji se dogodio pre nekoliko dana u delu nekadašnjeg lozničkog giganta u stečaju, napuštene „Viskoze”, pokazao je da samo sticaj srećnih okolnosti nije izazvao ozbiljan ekološki incident. Svega mesec dana pre požara, na pedesetak metara udaljenosti, nalazilo se 550 tona opasnog i zapaljivog ugljen-disulfida. Količina nešto jača i eksplozivnija od atomske bombe bačene na Hirošimu.

Do kraja godine, mnogo opasniji materijal od lozničkog takođe treba da zauvek napusti Srbiju. Korišćeno radioaktivno nuklearno gorivo u najvećoj tajnosti će se iz Vinče transportovati u Rusiju, čime će se naša zemlja konačno rešiti potencijalne nuklearne opasnosti.

Viskoza i Nuklearni objekti Srbije u Vinči nisu usamljena mesta koja leže na bombama sa odloženim dejstvom. Takvih tačaka je čak 130 i one se pod birokratskim nazivom evidentiraju kao postrojenja koja podležu obavezama sprovođenja SEVESO Direktive, implementirane kroz Zakon o zaštiti životne sredine. U prevodu, to su kompleksi koji na svojim lokacijama skladište veće količine opasnih materija koje mogu da izazovu udese većih i manjih razmera.

Načelnica za postupanje sa opasnim materijama u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Dragana Bosiljčić objašnjava da se na preliminarnoj listi SEVESO postrojenja nalaze dve grupe: višeg (65) i nižeg reda (57).

– Postrojenja višeg rada su u obavezi da izrade izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa i da pribave saglasnost ministarstva, dok su ona nižeg i manje opasnog reda, u obavezi da dostave obaveštenje i da izrade politiku prevencije hemijskog udesa – kaže Bosiljčićeva, ističući da su svi objekti pod potpunom kontrolom.   

Pored ovih 130 „bum” mesta koja prosto zrače na mapi opasnog puta, Ministarstvo registruje i 180 postrojenja za koje se izdaje ekološka dozvola u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Pomoćnica ministra Ljiljana Stanojevićpodseća da je reč o termoelektranama, rafinerijama, hemijskoj industriji, topionicama, livnicama…Pogoni prastare industrije nalaze se u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Boru, Kruševcu, Šapcu, Novom Sadu…I potrebno je da svoj rad usaglase sa EU standardima do 2015. godine. Sve tri cementare (Holcim, La Farž i Titan) predale su aplikacije za dobijanje dozvole.

Iako pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja tvrdi da ne možemo govoriti o crnim ekološkim tačkama u Srbiji, Suzana Đorđević iz prvog ekološkog fonda „Ekotopija” upozorava da se može detektovati bar 440ako ne crnih, a ono mutnih ekoloških zona. 

– Veliki bački kanal je zvanično najzagađeniji vodotok u Evropi, a regije oko Bora i Pančeva spadaju među najugroženije na Starom kontinentu. Samo u Beogradu ima čak 150 izvora potencijalnih ekoloških i ljudskih katastrofa, a tu su i divlje deponije, opasan otpad, zatrovane reke, vazduh. Zbog ovih zabrinjavajućih podataka, Srbija nije daleko od toga da bude svrstana u ekološku mrlju Evrope– napominje Đorđevićeva. Ona upozorava da se razmere katastrofe posle bombardovanja RafinerijeNovi Sad 1999. godinemogu meriti sa aktuelnom ekološkom kataklizmom u Meksičkom zalivu.

Ali koliko god se vladini zvaničnici i ekološki aktivisti razlikovali u terminologiji i brojevima, opisujući zatrovanu Srbiju, građani Bora i Pančeva i dalje teško dišu. S tim da je ipak vidljiv napredak, pa lokalne vlasti ne aktiviraju sirene za opštu opasnost.  

Aleksandar Apostolovski

---------------------------------------------

Pančevo

Koktel otrova u Pančevo stiže iz njegove Južne industrijske zone, gde se nalaze glavni zagađivači – NIS-ova Rafinerija nafte, „Petrohemija” i „Azotara”. Povećane koncentracije toksičnog benzena i ugljovodonika u vazduhu koje znatno premašuju dozvoljene granice, nisu nikakva vest za jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Kvalitet vode Tamiša gori je od četvrte kategorije. To znači da Tamiš više nije reka, već kanalizacija. Lokalno udruženja obolelih od raka Pančeva broji oko 600 ljudi, ali se veruje da je taj broj znatno veći.

NIS treba da investira 52,5 miliona evra u zaštitu životne sredine, a do sada je već uložio 64 miliona. Petrohemija je u zaštitu okoline investirala 13 miliona, a očekuje se još 8,5 miliona evra.

Beograd

Industrija u glavnom gradu godišnje proizvede, koristi i skladišti oko 1,2 miliona tona hemijskih materija i stvori oko 15.000 tona otpada. U centru prestonice, samo u jednom fabričkom krugu, u fabrici boja „Duga”, čuva se oko 100 tona opasnog otpada. Deponija Vinča, smeštena u blizini naselja, još nije uređena prema standardima. U Dunav se godišnje izlije oko 200 miliona kubika nepročišćenih fekalnih voda. Reka Bolečica je, prema nekim merenjima, najzagađeniji vodotok u Evropi i preti da zagadi i pijaću vodu. Čukarički rukavac na Savibezmalo je uništen izlivima industrije. Pepeo iz Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu zagađuje vazduh i zemljište a neupotrebljiv je za preradu zbog velikog procenta arsena.

Bor

Vazduh, voda i zemljište zatrovani su iskopavanjem i preradom bakra u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Po stanovniku opštine taloži se 11.000 tona otpada. Koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu najviša je u Evropi i dešavalo se da stostruko premaši dozvoljenu granicu. Neophodni su sanacija jalovišta, gde se deponuje rudarski otpad, i ostalih lokacija na kojima je zemljište degradirano, zatim ugradnja filtera i zamena cevovoda u pogonima RTB-a, kao i saniranje kolektora i flotacijskih brana na Kriveljskoj reci ispod jalovišta. Ti projekti koštaće oko 34 miliona evra.

Cena: 42,34 miliona dolara

1,1 milion evra

160 miliona dinara

34,5 miliona evra

Novi Sad

Posle bombardovanja 1999. godine, 70.000 tona sirove nafte iscurelo je iz Rafinerije, na površinu od 50 000 kvadratnih metara a manjim delom i u Dunav i kanal Dunav–Tisa–Dunav. Najveći deo nafte sagorele su bombe, što je oslobodilo toksične i kancerogene supstance koje su dospele u vazduh, zemlju i podzemne vode. Razmere katastrofe pojedini porede sa izlivanjem nafte iz bušotine u Meksičkom zalivu. Bila je preporučena remedijacija zemljišta.

Loznica

Iako je „Viskoza” u stečaju i potpuno pusta, posrnuli gigant lozničke industrije ima opasno zaveštanje. Procenjuje se da je, posle preseljenja 550 tona opasnog i izuzetno toksičnog ugljen-disulfida, ostalo između 20 i 40 tona ovog jedinjenja u tečnom stanju. Nekoliko požara poslednjih godina, ugrozili su grad. Požar koji je pre dve godine zahvatio pogone sprečen je presecanjem cevovoda. U krugu Fabrike autotraktorskih kočnica (FAK) u Loznici, u popucalim plastičnim i metalnim buradima, smešteno je više od 15 tona cijanidnih soli. Ta otrovna supstanca korišćena je za potrebe termičke obrade metala, ali je njena proizvodnja prestala 1991. Za uklanjanje cijanida neophodno je oko 200.000 evra.

Kragujevac

Zemljište i podzemne vode u krugu „Zastave” zagađeni su ugljovodonicima. Prošle godine počelo je izmeštanje 2.000 tona otpadnih boja, 40.000 kubika građevinskog šuta i 315.000 litara šestovalentnog hroma. Već su otpremljeni velika količina ulja iz fabričkih mašina i 60 tona elektronskog otpada. Obavezu da sanira istorijsko zagađenje u industrijskoj zoni preuzela je država. Predlog za dekontaminiranje podzemnih voda bio je da one budu skretane ka postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.

Veliki bački ili Kišov kanal, deo sistema Dunav–Tisa–Dunav, dugačak 118 kilometara, povezuje Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja. Zbog zagađenja i taloženja mulja kanal je isuviše plitak za rečna plovila i brodove. U EU je poznat kao „najzagađeniji vodotok u Evropi“. Na najzagađenijoj deonici Velikog bačkog kanala od prevodnice „Vrbas” do „triangla” u dužini od šest kilometara nataložilo se oko 400.000 kubnih metara mulja kontaminiranog teškim metalima (hrom, bakar, nikal), poliaromatičnim ugljovodonicima, biološkim opterećenjem i termotolerantnim koliformnim bakterijama.

Evropska unija je za rešavanje ovog problema obezbedila 13 miliona evra.

Smederevo

Bez obzira što je u novu opremu uloženo oko 60 dolara, za 10 miliona više nego što je predviđeno ugovorom o kupovini nekadašnjeg „Sartida”, postrojenja „Ju-Es stil” i dalje zagađuju vazduh u Smederevu. Prekoračenja dozvoljenog emitovanja opasnih čestica, od kojih se neke smatraju i kancerogenim, više nisu uobičajena, ali se i dalje događa da granica bude desetostruko preskočena. Kompanija je podigla zeleni pojas na dve lokacije, sadeći pet vrsta drveća koja predstavljaju tampon zonu za toksičnu prašinu. Izgrađeno je i novo postrojenje koje prikuplja opasne praškaste materije.

Kruševac

Najbolnije tačke Kruševca su degradirani vodotokovi, nagomilavanje komunalnog otpada na divljim smetlištima, izostanak sanacije gradske deponije, kao i činjenica da sav opasan otpad, izuzev medicinskog,završava na smetlištima.Ekološke patrole „Bele breze“ utvrdile su prisustvo hemijskog zagađenja, čak i prisustvo žive i fenola u Zapadnoj Moravi, visok nivo hemijskog zagađenja nosi takozvani Srnjanski potok koji izvire u blizini gradske deponije i uliva se u Zapadnu Moravu, kao i Pepeljuša, reka koja iz susednog Aleksandrovca donosi visok nivo i hemijskog i organskog zagađenja.Fabrika maziva „Fam“, „Henkel Merima“, Fabrika eksploziva i pirotehničkih sredstava „Trajal“, kao i stari gigant – Hemijska industrija „Župa“, svrstane su u postrojenja višeg reda sa stanovišta ekološke opasnosti.

Šabac

Prestankom rada najvećih „Zorkinih” fabrika sa prljavom tehnologijom, poput „Mineralnih đubriva”, „Obojene metalurgije” i „Zaštite bilja”, dogodio se paradoks: radnici su ostali bez posla, ali su bar malo ekološki odahnuli. Fabriku „Mineralnih đubriva” je, posle mnogo godina stajanja, kupila „Viktorija grupa”, koja će obnoviti proizvodnju. Na „Zaštitu bilja” čija je privatizacija propala, pre mesec dana je stavljen katanac. Skladište NIS-a ispod drumskog mosta, gotovo u samom centru grada, ipak održava Šabac u ekološkoj napetosti. Doskora se u „Zorki” nalazilo oko 5.500 tona koncentrovane sumporne kiseline, uskladištene u nadzemnim rezervoarima.

---------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Kad bi čuli Iranci da smo radioaktivni, sve bi nas kupili.

• Bolje da nas opet truju ideologijom, nego ovim hemikalijama.

• NATO bombardovanje nas je samo očvrslo. Zato ovako dugo odolevamo radijaciji.

• Razvijaćemo hemijsku industriju do poslednjeg daha.

• Ako se ovako nastavi, bićemo kolektoralna šteta.

• Veliki industrijski i hemijski sistemi trebalo bi da se udruže u holding „Bordžija“ ili „Bopal“.

• Kad je došla demokratija mislili smo da će lakše da se diše.

• Ovi otrovi će da nas genetski izmene. Ličićemo na one koje najviše mrzimo.

• Ministri će uskoro morati da skinu sadašnje maske, i stave gas-maske.

Dragutin Minić