Tadić putuje u Ameriku

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je preksinoć da će uskoro posetiti Sjedinjene Američke Države i da će to biti dobra prilika da se na najvišem nivou razmene mišljenja dve strane i američko-srpski odnosi podignu na najviši mogući nivo, preneo je Tanjug.

U izjavi „Glasu Amerike”, predsednik Tadić je naveo da će američki državni sekretar Hilari Klinton u oktobru posetiti Beograd i da je sa njom o toj poseti razgovarao u Njujorku.

Tadić je za „Glas Amerike” rekao i da je cilj Srbije da do početka 2012. započne pregovore o ulasku u Evropsku uniju, posle čega bi za tri do četiri godine Srbija mogla da dođe do punopravnog članstva u Uniji. „Ako dostignemo taj cilj do početka 2012. onda bismo znali da u roku od nekoliko godina, tri-četiri godine, možemo doći do punopravnog članstva u Uniji i to bi bio jedan veliki istorijski rezultat”, kazao je predsednik Srbije. „Onda bismo znali da je taj proces nepovratan i to je naš veliki politički cilj”, dodao je Tadić i istakao da su odnosi Srbije i EU na najvišem nivou do sada.

Tadić je napomenuo da je u Njujorku u razgovorima sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom dobio uveravanja da će EU izvršiti snažan pritisak na Holandiju, koja ima tehničku vladu, kada je reč o transferu srpske aplikacije za prijem kandidature za članstvo u EU.

Predsednik Tadić je rekao da je srpska delegacija, koju je predvodio, u Njujorku učinila sve što je planirala, da je vodila „sadržajne, otvorene i plodotvorne razgovore” i da je imala skoro 50 bilateralnih sastanaka, što zvaničnih što na marginama 65. zasedanja Generalne skupštine UN. „Veoma je važno da svet razume da Srbija nije samo zemlja jedne teme – Kosova i Metohije, kako je bilo u proteklih desetak ili 20 godina. Srbija može globalnoj politici i globalnim razvojnim procesima doprinositi i na drugim poljima”, rekao je Tadić.

On je objasnio da bez Srbije nema mira, stabilnosti i razvoja čitavog regiona, da Srbija ima aktivnu i veoma zapaženu ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala i da aktivno učestvuje na svim međunarodnim forumima. „Potvrdio sam da Srbija niti priznaje niti će priznati nezavisnost Kosova, potvrdio sam i naš stav o razumevanju mišljenja MSP. Mi u realnim okolnostima tragamo za rešenjem koje treba da dovede do kompromisa i solucije koja je održiva u jednom dužem vremenskom intervalu. Ona podrazumeva mir, miran proces, ali i ekonomski razvoj, kako ne bi bili blokirani ni tržište ni ekonomija na prostoru zapadnog Balkana”, kazao je Tadić.

On je rekao i da je suština celokupnog političkog procesa posle mišljenja MSP da je Srbija ostala na evropskom putu.

Predsednik Tadić je dodao da je Srbija otvorila šansu dijalogu sa Prištinom, rešavanju konkretnih pitanja u vezi sa životom ljudi na Kosovu, ali i mogućnosti da se „rešavaju sva druga pitanja koja su otvorena i koja će po prirodi stvari doći tokom ovih razgovora”.

------------------------------------------------------------------------------------

Klintonova u Beogradu 

Najavljeni dolazak Hilari Klinton biće nesumnjivo vrhunac diplomatske gužve kako bi se u Srbiji raščistilo jedno veliko regionalno i svetsko zakrčenje izazvano kosovskim pitanjem.

Sad ili nikad, poručili su nam već ministri inostranih poslova dolazeći iz Berlina i Londona. Sad ili nikad, saopštiće i američka državna sekretarka koja je i te kako upućena u razne kontakte koje su Beograd i Vašington održavali diplomatskim kanalima, mimo javnosti – kako valjda i dolikuje.

Zapad jasno daje do znanja da nema nameru da propusti „momentum“ stvoren posle briselskog dogovora Borisa Tadića i Ketrin Ešton o usaglašenoj rezoluciji za Savet bezbednosti.

Vašington i Brisel očekuju odgovore. Brzo. Nema ništa od maratona po kosovskom polju. Samo trka na 100, eventualno na 200 metara.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele bio je prvi koji nam je poručio da je jedina adresa za pregovore Beograda i Prištine – Brisel, a ne Njujork kao sedište UN.

Dolazak gospođe Klinton tu poruku proširuje. Šta god o tome mislili evropski partneri SAD, ona hoće da kaže da je, mimo Brisela, i Vašington adresa gde će se odlučivati o sudbini kosovskog pitanja.

Hašim Tači je to već potvrdio rekavši da nema pregovora bez Amerike. Valjda je i to razlog da Klintonova ne mora pre ili posle Beograda da ide za Prištinu. Stvar sa kosovskim Albancima je očito dogovorena.

Američka administracija, koja kontinuitet svoje balkanske politike drži od Bila Klintona preko Džordža V. Buša do Baraka Obame, slanjem svog prvog diplomate šalje još jednu poruku, možda i poslednju.

Klintonova u Beogradu je direktna manifestacija američke podrške Tadiću: evo me, tu sam da podržim čoveka pred kojim su sudbonosne odluke, a Amerika je iza njega.

Ima verovatno i fusnota te poruke: ako se Vi, Tadiću, ne pokažete kao dorastao partner dijalogu, ako ne pokažete hrabrost i spremnost za novu stranu istorije, mi već, kao što Vam je valjda znano, radimo na novom kandidatu.

Tadić je u pravu kada kaže da nije rešenje da „kosovski Albanci dobiju sve, a Srbija izgubi sve“, ali, što se Vašingtona tiče, i za njega važi isto pravilo.

Zato je dobro što smo od Tadića u njegovom intervjuu za „Glas Amerike“ čuli da „Kosovo nije jedina tema u Srbiji“.

Boško Jakšić