Luksuz u Rajićevoj

Iako se uveliko najavljuje skori početak gradnje ekskluzivnog poslovno-hotelskog kompleksa u Rajićevoj ulici, na kulturnom dobru od izuzetnog značaja, Bogdan Veljković, bivši vlasnik jedne od parcela i predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine, nastoji da spreči ovaj građevinski poduhvat. Posle mnogobrojnih pokušaja u Urbanističkom zavodu i Sekretarijatu za urbanizam, tek na intervenciju poverenika za informacije dobio je na uvid urbanistički projekat, koji je sačinjen bez saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Uočivši niz pravnih i planskih manjkavosti u tom dokumentu, obratio se nedavno institucijama među kojima su Mnistarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za kulturu, zahtevajući da spreče nezakonitu gradnju i primenu problematičnog urbanističkog projekta.

Lokalitet bivše trolejbuske okretnice nalazi se u sklopu prostorne kulturno-istorijske celine Knez Mihailove ulice, koja je proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja i u nadležnosti je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prema Zakonu o kulturnim dobrima, za sve eventualne konzervatorske i restauratorske radove na zaštićenom prirodnom dobru, kao što je slučaj sa Rajićevom ulicom gde su pronađeni ostaci rimskog Singidunuma, neophodno je pribaviti mere tehničke zaštite koje izdaje isključivo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

– Urbanistički projekat urađen  je pre svega bez rešenja o utvrđenim merama tehničke zaštite i saglasnosti na projekat pomenute republičke institucije. Zanimljivo je da važeći plan detaljne regulacije za područje Knez Mihailove ulice uopšte ne predviđa izradu urbanističkog projekta. Dakle, ovaj dokument, ako se držimo Zakona o planiranju i izgradnji, sačinjava se samo ako je to detaljnim planom to predviđeno. Osim toga, napušteno je i bitno izmenjeno prvonagrađeno konkursno idejno rešenje arhitekte Milana Lojanice. Prema tome, nastalo je pravno i plansko zamešateljstvo, koje je teško razrešiti – objašnjava arhitekta Branko Bojović, ugledni vodeći urbanista nekadašnjeg Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovanje, a kasnije i Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Naš sagovornik ukazuje na nesaglasje između detaljnog plana i urbanističkog projekta. Prema prvom, hotelsko-poslovni kompleks trebalo bi da ima šest spratova, dok mu je, kaže Bojović, u drugom dodata još jedna etaža, što ne može biti urađeno bez izmene "starijeg" dokumenta. Plan detaljne regulacije u okviru kompleksa nalaže postojanje pijacete (malog trga), dok je taj prostor u urbanističkom projektu natkriven. Graditelji će, upozorava Bojović, zauzeti i deo javne površine, to jest deo Ulice cara Uroša. To su samo neke od nepravilnosti koje on uočava.

Na mestu gde bi trebalo da bude podignuto novo luksuzno zdanje nekada se nalazio hotel, srušen za vreme bombardovanja 1941. godine, čiji vlasnik je bio upravo deda Bogdana Veljkovića. Zato on godinama pokušava da povrati zemljište i kao američki državljanin o tome redovno informiše ambasadu te zemlje u Beogradu. O svojoj nevolji obavestio je i Evropski parlament u Strazburu.

Da zaista nisu rešeni imovinski odnosi, potvrdilo je i Ministarstvo finansija. Osim toga, Veljković već godinama upozorava na spornu dodelu zemljišta i nezakonito raspisan konkurs za idejno rešenje.

Budući da odnedavno Ministarstvo za kapitalne investicije izdaje odobrenja za gradnju, kada je reč o kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, ostaje da se vidi koje korake će oni preduzeti.

Iz Ministarstva kulture su se već oglasili. Poslali su dopise   nadležnim gradskim i republičkim institucijama, kaže Miladin Lukić, pomoćnik ministra, u kojima zahtevaju preispitivanje ovog slučaja. On smatra da je ovo javna stvar, pa svaki dokument i informacija moraju biti dostupni široj javnosti.