Od Nove godine novi obračun cene grejanja

Vlada Srbije će u narednih desetak dana odlučivati o poskupljenju gasa, izjavio je juče ministar energetike Petar Škundrić, ali nije mogao da precizira koliko će to poskupljenje iznositi i kada će stupiti na snagu.

Vlada će voditi računa da ne poremeti makroekonomsku stabilnost utvrđivanjem novih cena i o tome da poskupljenje bude u skladu sa platežnom moći građana, rekao je ministar i dodao da je najvažnije da su toplane pripremljene za predstojeću zimsku sezonu, a vlada će sa lokalnim samoupravama sistemskim merama omogućiti redovno snabdevanje energentima onih toplana koje nisu u mogućnosti da to same urade. U narednih 10 dana taj sistem mera će biti donet u celini i na bazi njega će se doneti odluke u vezi sa eventualnim korigovanjem cene grejanja.

Upitan da li će poskupljenje gasa biti ugrađeno u cenu daljinskog grejanja, Škundrić je rekao da je jedino logično i ekonomski opravdano da se cena energenata veže za cenu grejanja. Nova cena gasa biće podjednako prihvatljiva i za građane i za privredu i za javna preduzeća koja obezbeđuju energiju, dodao je on, i ponovio da struja neće poskupljivati do Nove godine.

U Agenciji za energetiku kažu da im zahtev „Srbijagasa” za korekciju cena još nije stigao, te da je rano komentarisati koliko bi poskupljenje moglo biti i dodaju da je dolar počeo da slabi u odnosu na dinar, što bi moglo da znači (ukoliko bi se takav trend nastavio) da bi poskupljenje u dinarima moglo biti i manje.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, tvrdi da bi gas realno trebalo da poskupi za oko 25,1 odsto, ali da ta kompanija neće tražiti toliku korekciju, već samo 18,2 odsto. Pri tom se neće raditi o linearnoj korekciji, već bi nova cena za domaćinstva bila viša za 13, a daljinskih sistema za 14 procenata.

Upitan kolika bi to korekcija cena gasa mogla da bude, a da se pri tome ne naruši makroekonomska stabilnost zemlje, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže za naš list da bi poskupljenje gasa od 10 procenata imalo direktan udar na cene za 0,05 odsto, dok bi isti taj procenat poskupljenja struje uticao za oko 0,7 procenata na rast ostalih cena.

Ekonomska cena grejanja za domaćinstva priključena na toplane koja bi pokrila i nabavku energenata i remonte iznosi u ovom času 90 dinara po kvadratu, potvrđuje za „Politiku” Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, napominjući da su svesni da toliku cenu neće dobiti, jer bi to bio veliki udar na budžet građana.

Imajući u vidu da toplane duguju NIS-u više od 400 miliona dinara za mazut isporučen proteklih grejnih sezona, kao i da su dugovi prema „Srbijagasu” milionski, Lečić kaže da je jedini spas u uvođenju nove formule za obračun utrošene toplotne energije i to tako što bi se pratio rast cena gasa na svetskoj berzi i prema tome i u Srbiji usklađivale cene grejanja.

– Realno je očekivati da ovaj novi sistem obračuna utroška toplotne energije zaživi od Nove godine – kaže Lečić i dodaje da toplane čine sve kod nadležnih da se s usvajanjem ove formule više ne oteže.

Ukoliko bi se, međutim, i ubuduće cene grejanja usklađivale samo s rastom inflacije kao što je to slučaj sada, novac za nabavku novih energenata neće moći da se obezbedi, tako da se mora preći na realniju računicu.

Plaćanje stvarno utrošene toplotne energije moguće je sprovesti i uvođenjem kalorimetara koji se postavljaju u zgradama, ili deliteljima toplote koji se montiraju u stanovima. S deliteljima toplote stanari bi mogli zimi da zagrevaju samo one prostorije koje koriste i samim tim i manje plate grejanje. Upitan ko bi to finansirao, Lečić ističe da uvođenje delitelja toplote košta oko 250 evra po domaćinstvu i da bi u dogovoru s toplanama to moglo da se plaća na odloženo.

Lečić je skeptičan oko načina nabavke novih količina mazuta od NIS-a, jer je ponuda ove kompanije (posebno oko rokova naplate isporučene robe) za većinu toplana nerealna, budući da se od toplana traži da daju garancije da će buduće isporuke platiti u roku od 15 do 45 dana.
Upitan da li su toplane počele i pored svih ovih problema da nabavljaju nove količine ogreva za zimu, Lečić kaže da nisu, da ima nešto malo mazuta na zalihama, a da bi grejna sezona trebalo da počne 15. oktobra ukoliko temperatura padne ispod 12 stepeni.

J. Petrović