Studentski mrav i cvrčak

Sve ono što se poslednjih dana dešava na „akademskom nivou” u Nišu neodoljivo liči na Basnu o mravu i cvrčku. Marljivi mravi rade, a oholi cvrčak se šetka, šepuri i bere plodove tuđeg rada. Uz to se i zabavlja svirajući na gitari...

Odlični studenti koji završavaju drugu godinu na Pravnom fakultetu u Nišu, a to znači da na vreme i ozbiljno polažu ispite, osvajaju maksimum bodova i spremaju se za novu školsku godinu „preko noći” su se našli u neobranom grožđu. U dubokoj senci svojih kolega koji su na jedvite jade krajem leta prošle godine uspeli da nakupe minimum od 48 bodova i nekako se upišu na budžet. Jer, ti studenti koji su jedva izborili pravo na upis prošle godine, a u međuvremenu su položili zaostale ispite, kao i sve iz druge godine, odjednom su se ne samo našli u vrhu rang-liste ovog niškog fakulteta, već su u pojedinim objašnjenjima proglašeni marljivijim, vrednijim. Jednom rečju, ispali su superiorniji!

Zbog svega ovoga nameće se pitanje: šta znači i koliko se isplati u Srbiji biti dobar i kvalitetan student? Na prvi pogled odgovor je prost: ići redovno na predavanja i vežbe, učiti i na vreme polagati ispite i steći najveće benificije – upis sledeće godine na besplatne, „budžetske” studije, o trošku države. Ali, izgleda da u Nišu i nije baš tako.

„Kao dan” jasna je na nivou celog univerziteta usvojena odluka da je minimum za upis na budžet 48, a maksimum koji student može da ostvari u jednoj školskoj godini 60 bodova. I ta odluka, ali i pravilnik koji treba da se primenjuje na osnovu nje važi za sve fakultete, a bodovi od ispita iz jedne nikako ne mogu da se prenose u drugu školsku godinu.

Nažalost, i pored velikog truda da odgonetnemo kako se dogodilo da se dobri i kvalitetni studenti degradiraju zvaničnom odlukom, ostali smo bez odgovora? Zato prenosimo jedno reagovanje, koje je juče bilo više nego originalno i pravi je odgovor na nelogični pravilnik – student koji je položio osim jednog sve ispite iz druge godine, već je odlučio da uopšte ne polaže taj jedini nepoloženi ispit u ovom septembarskom roku. Bolje je, kaže da se taj ispit, i bodovi koje nosi, sačuva „za ne daj bože”, za narednu godinu. Možda, ako ovakav način bodovanja ostane na snazi, ti bodovi budu od velike koristi i presudni sledećeg septembra ako zaškripi za upis u četvrtu godinu!

Jasno je da ovakav sistem bodovanja primorava mnoge dobre studente da kalkulišu da li da, pošto su ispunili uslov za budžet očiste godinu odmah, ili da „šlepaju” jedan ispit za kasnije, kako bi imali „bodovnu rezervu” za četvrtu godinu!

U senci „kampanjaca” dobri studenti pitaju i da li je po njih bolje da nastave da stalno uče i budu kao marljivi mravi, ili da preuzmu ulogu cvrčka... Pa onda malo kafić i diskoteka, malo korzo i žurke, i tek ponekad knjiga u šake. Jer, na kraju, može i bez stalnog učenja.

Naravno, postoji i za to pravilnik.