Utakmica manje kod kuće minus od dva miliona evra

Na papiru, Arsenal je trenutno finansijski najzdraviji engleski fudbalski klub.

Nedavni izveštaj za period maj 2009. – maj 2010. pokazao je da su „topdžije” u ovom periodu zaradile (pre oporezivanja) 65.000.000 evra, ili osam miliona evra više od drugoplasiranog Mančester junajteda. Poređenja radi Čelsi je u decembru 2009. saopštio da klupski gubitak iznosi 52.000.000 evra.

Različit od drugih

Arsenal je do pozitivnog bilansa stigao domaćinskim poslovanjem na tržištu nekretnina, dok u „fudbalskom delu” nije bio tako uspešan. Ili, prodajom stanova, apartmana i penthausa (od 655 samo još 60 nije pronašlo kupca), izgrađenih na prostoru bivšeg stadiona „Hajberi”, maskirani su slabiji komercijalni prihodi i rast plata i ugovora (u periodu maj – maj sa 123.500.000 na 130.500.000 evra, ali je „platni fond” uprkos ovome na 49 odsto sume od prihoda).

Jedan od najpoznatijih engleskih fudbalskih klubova razlikuje se od svih ostrvskih velikana po strukturi vlasničkih odnosa i načinu organizacije.

Uprošćeno, celom poslovnom grupom rukovodi holding u čijem su sastavu, kao posebne organizacione jedinice, fudbalski klub, stadion, plus još deset odeljaka. Uspešan biznis sa kućama omogućio je da se šest meseci pre roka otplati lavovski deo zajma. Od velikih obaveza ostao je dug (oko 270.000.000 evra) za novi stadion „Emirati” (izgradnja koštala 459.000.000 evra), ali on je pod kontrolom jer je do 2030. ravnomerno raspoređen na godišnje rate.

Za korišćenje imena nove Arsenalove fudbalske kuće istoimeni avio prevoznik je dao 118.000.000 evra za period od 14 godina, a nedavno je do 2014. sa Najkijem produžen ugovor za nošenje dresova.

Arsenal je prošle sezone prihodovao od Lige šampiona 32.000.000, od Premijer lige 60.000.000, a od prodaje igrača dodatnih 35.000.000 evra. Navijačka baza je jedna od najlojalnijih u Engleskoj sa 42.000 prodatih sezonskih pretplatnih karata (kapacitet „Emirata” je 60.000) i 165.000 onih koji plaćaju neku vrstu članarine. Po podacima iz 2007. Arsenal se sa 27.000.000 planetarnih pristalica visoko kotirao na listi najpopularnijih svetskih klubova. U aprilu ga je američki list „Forbs” procenio na 902.500.000 evra (bez opterećenja zajmovima), odmah iza Mančester junajteda i Reala.

Postoji i procena vrednosti od 31. avgusta ove godine: srednja cena pojedinačne akcije je bila 12.050 evra, pa kada se izvrši tržišna kapitalizacija prema ukupnom broju akcija dolazi se do sume od 750.000.000 evra.

Od velikih akcionara u Arsenalu najviše vlasništva (29,9 odsto) ima američki milijarder Stenli Krenke (lično bogatstvo 2.234.000.000 evra). On tačno zna šta je „sportski biznis” pošto u SAD, u saveznoj državi Kolorado, poseduje skoro sve: NBA tim Denver Nagets, NHL ekipu Kolorado Avalanč, fudbalski klub Kolorado Rapids, čak i lakros ekipu na nacionalnom nivou. Potpuno je „zatvorio” svoj sportski proizvod osnivanjem lokalne tv – mreže (prenosi utakmice ovih klubova) i firme za distribuciju ulaznica, a vlasnik je i dvorane „Pepsi centar” u Denveru.

Nedavno je kupio i Sent Luis Remse, klub američkog fudbala, najpopularnijeg sporta u ovoj zemlji i tako verovatno i odustao od namere da „pazari” Arsenal. On već dugo stoji „parkiran” na svom procentu, jer ako kupi još jednu akciju stićiće do 30 odsto, a tada, po zakonu, mora da krene u kupovinu celog kluba.

Pored Krenkea u Arsenalovom direktorskom bordu su trgovac dijamantima Deni Ficmen (16,1 odsto), ledi Brejsvel Smit (15,9 odsto, zvanično je obznanila da želi da proda akcije kluba) i direktor Piter Hil (0,64 odsto).

Po uzoru na Real i Barselonu

Na suprotnoj strani, kao stalna pretnja u preuzimanju kluba, je dvojac poslovnih saradnika u sastavu Ališer Usmanov (ruski oligarh uzbečkog porekla, bogatstvo procenjeno na 5.800.000.000 evra) i Farad Moširi (engleski državljanin iranskog porekla, bivši službenik firmi „Ernst end Jang” i „Dilojt”) sa 26,8 odsto akcija. Ni oni se ne zaleću, jer sve i da kupe akcije ledi Smit, ne mogu da dobace do većinskog paketa.

U sve ovo od avgusta je u opticaju i priča o većem uticaju navijača na finansijsko poslovanje kluba, nešto potpuno novo na Ostrvu, a već viđeno u osnovnom obliku kod Reala i Barselone, pre svega.

Kupovinom „navijačke akcije” (stoti deo vrednosti od nominalne cene jedne akcije) steklo bi se pravo prisustvovanja godišnjim skupštinama kluba, postavljanja pitanja direktorskom bordu, većem protoku informacija vezanih za poslovnu politiku, itd.

Na prvi pogled parice se sa svih strana slivaju i kao da razloga i za „b” od brige nema, ali uvek postoji ono „ali”. Evo i zašto. Prošle godine Arsenal je odigrao pet utakmica manje kod kuće (ove je uknjižio maksimalnih 30 u svim takmičenjima) i to, prevedeno na jezik brojki, po susretu znači – minus od dva miliona evra.

Ili drugim rečima, ako hoće uspešno da posluje, Arsenal nema pravo na grešku. Do sada je sve bilo u redu, ali bez obzira na navijačko strpljenje i ljubav prema „crveno – belim” bojama, od 2005. u klupskoj riznici nema trofeja. Zato je plasman u ovosezonsko polufinale Lige šampiona najmanje što se od Arsenala očekuje...

Ratko Pavlović