Trgovci zakidaju na kusuru

Da li ste primetili na fiskalnim računima iznos u parama? Kako reagujete kad prodavac zaokruži račun na najbližu dinarsku vrednost? U proteklih mesec dana redakciji Potrošača stiglo je mnogo pitanja zašto se u trgovinama cene ne zaokružuju na dinare, kada pare više nisu u opticaju. Neke je interesovalo koliko novca se na ovaj način slije u džepove trgovaca koji na fiskalnim računima po pravilu iznos zaokružuju na sumu koja je viša od iznosa kupovina, jer četrdeset ili pedeset para niko na kasi ne vraća. Kako je to regulisano zakonom i da li kupci imaju pravo da se žale, pitali smo nadležne u Narodnoj banci Srbije i predstavnike potrošačkih organizacija.

Dok u najvećem delu sveta kupci očekuju kusur u „cent”, većina naših građana tvrdi da kod nas za kasama mušterije ne sitničare toliko. Iznosi koje kupci plate uglavnom se ne poklapaju sa fiskalnim računom. Prodavci u domaćim radnjama uglavnom zaokružuju sume, kako bi lakše obavili naplatu. „Ceh” u dinarima i parama pravi zabunu jer je potrošaču nemoguće vratiti „sitniš”, kad je para već odavno izgubila svaku vrednost. 

Tamara Đorđević (21), studentkinja, kaže da ne obraća pažnju. 

– Mnogo puta ni ja nemam sitan novac. Nisu oni krivi za to što se vrednost dinara godinama umanjivala – poručuje Đorđevićeva.

Danijela Krasić (36), novinarka, tvrdi da je vrlo tolerantna kada je reč o vraćanju kusura. Ona kaže da je miroljubive prirode i ne smatra da bi prodavcima trebalo praviti problem zbog nekoliko desetina para.

Sa njima se ne slaže Miloš Bjelac (64), keramičar-pećar, koji kaže da se iznervira kada mu ne vrate kusur.

– To postoji samo kod nas. U svetu je normalno da kupcu vrate kusur u „cent”. U voj zemlji to nije dobro organizovano – objašnjava ovaj sugrađanin.

Rada Majorski (76), penzionerka, ne voli da sitničari. 

– Trošim koliko mi prihodi to dozvole. Nadležni i država su odgovorni za inflaciju zbog koje delovi jednog dinara više nemaju vrednost, a ne kasirke – ubeđena je Majorski.

Nenad Šikmen (32), grafički inženjer, ljuti se, u zavisnosti od toga koliko mu novca ne vrate zbog ovog problema

 – Vrate koliko misle da treba. Ipak, opomenem ih samo kad preteraju – zaključuje Šikmen.

A. Nikolić

----------------------------------------------

NBS: Pare ukinute pre dve godine

U Narodnoj banci Srbije ističu da je u „Službenom glasniku RS”, br. 90/2007 i 122/2007 objavljena odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 50 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 2000. godine, a koji je u opticaju bio od 15. decembra 2000. godine. Kako se ističe navedeni apoen kovanog novca nije zakonsko sredstvo plaćanja još od 1. januara 2008. godine.

U NBS-u naglašavaju da se pomenutom odlukom, od 1. novembra 2007. godine krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu zaokružuju u sledećem rasponu:

– od jedne pare do 50 para – na nula para

– od 51 do 99 para – na jedan dinar.

Donošenje odluke o zaokruživanju cena u bezgotovinskom platnom prometu nije u nadležnosti Narodne banke Srbije (već Vlade Republike Srbije). Kako takva odluka nije doneta, cene robe i usluga se i dalje izražavaju u parama. U bezgotovinskom platnom prometu roba i usluge se mogu plaćati i u parama, dok se u gotovinskim transakcijama primenjuje zaokruživanje cena u napred navedenom rasponu. Odluku o zaokruživanju cena u bezgotovinskom sistemu trebalo bi, dakle, da donese Vlada Republike Srbije, ali nije poznato na čiju inicijativu.