Odgovor DSS-u

Nisam znao da sam toliko važan da mi umesto Nenada Popovića odgovori DSS u celini i celosti. Zahvaljujem, ali znam da nisam zaslužio.

Osnovna razlika između mene i DSS-a jeste u tome što ja govorim o životu, o stvarnim ljudima, a DSS o državi. U uvodniku sam pisao o moći preduzeća, ministara, policije i vojske da zaštite živote i sva ljudska prava i slobode Srba na Kosmetu. Ako se ne nađe način da se ti ljudi zaštite, napustiće Goraždevac, Štrpce, Čaglavicu, Zubin Potok. Šta je Kosmet bez tih ljudi? Neka DSS makar ogledalu odgovori na ovo pitanje.

Ili da odgovori na drugo pitanje: kako je država Srbija zaštitila Srbe 17. marta 2004? Poslala vojsku? Poslala policiju? Nije, nego je deo države vapio kod onih koji imaju moć da rešavaju probleme na Kosmetu. Američke puške, iz kojih je – po nekim izvorima – ubijeno više od deset albanskih jurišnika, tada su zaštitile Srbe.

Ali, američki i NATO bombarderi su, rekao bih, uzeli Srbiji Kosmet, a ne Tači i Sejdiju. Pa zašto je DSS, učestvujući u vlasti, razgovarao sa onima koji su nas bombardujući kršili međunarodno pravo i otimali deo zemlje. I zašto DSS nije poštovao odluku domaćeg suda kojom su 14 lidera Zapada i NATO proglašeni  krivim zbog krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Bez podrške Amerike i NATO-a nikada Tači i Sejdiju ne bi mogli da samoproglase nezavisnost. Zašto su onda njih dvojica krivlji. I zašto su postali nepodobni tek sa proglašenjem nezavisnosti. Da li je DSS tek tada postao obavešten o vojevanju Čekua i Tačija. I zašto DSS razgovarajući sa Tačijem nije poštovao presudu kojom je on 1997. godine osuđen na 10 godina robije za više dela terorizma.

Nezavisnost je samoproglašena posle istorijske pobede u Savetu bezbednosti o kojoj piše DSS. Kakva je to pobeda? Potvrđena je Rezolucija 1244, piše DSS! Pa rekao je i Međunarodni sud pravde da Rezolucija ostaje na snazi i to u odluci kojom kaže da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Jeste Rezolucija 1244 slamka spasa koja Kosmet drži u Srbiji. I jeste, u njoj se tri puta pominje teritorijalni suverenitet i integritet Savezne Republike Jugoslavije. Ama, pet puta se pominje dokument iz Rambujea u rešavanju statusa Kosmeta. A u tom papiru piše da će status biti određen za tri godine (računajući od 1999) na referendumu stanovnika Kosova i Metohije.

Izuzetno me zanima kako DSS misli da može da se ostvari njegov stav da država Srbija treba da natera Albance sa Kosmeta da se odreknu samoproglašene nezavisnosti. Nemam tu maštu, pa molim da mi se to objasni. Ali, pošto znam da ne može da ih natera, onda to znači da se politika DSS-a svodi na sedenje skrštenih ruku. Ta politika znači da nema Srba na Kosmetu.

Konačno, kako DSS misli da na Savet bezbednosti stavi tačku dnevnog reda kojom bi se poredak na Kosmetu vratio na stanje pre februara 2008. Na osnovu čega je DSS uveren da će Amerika dozvoliti da se ta tačka nađe na dnevnom redu. Pa i ako se nađe, na osnovu čega misli DSS da će Amerika da poništi nezavisnost koje ne bi bilo da ona to nije htela. I u ovom slučaju politika DSS-a nije briga o životima ljudi nego proizvodnja – ničega. Proizvodnja ničega je, što bi rekao DSS, rad „protiv državnih i nacionalnih interesa“. A ja bih još dodao da je to rad i protiv – života.

Dragan Bujošević