Od jednog do četiri klavira

U Beogradu se dogodio, u kratkom vremenskom razmaku, pravi pijanistički festival u malom, čiji sadržaj su činili sve sami klaviri i klaviristi.
Započeo je mladić rođen u Zagrebu u muzičkoj porodici, Danijel Detoni, (1983) koji je studirao u Budimpešti i Parizu, a karijeru gradi uspešno i u Hrvatskoj i izvan nje. Njegovo minimalističko i objektivističko viđenje Bahovog koncerta (Klavirski koncert u de molu) bilo je diskutabilno i na granici prihvatljivog, dok je u Šostakovičevom Koncertu br. 1 za trubu, klavir i gudače prikazao svoj nesputani temperament kao i sklonost za ovu vrstu muzike. Uz pomoć odličnog trubača Mladena Đorđevića, uz angažovano muziciranje BGO "Dušan Skovran" sa dirigentom Vesnom Šouc, Detoni je ostavio utisak mladalačke pasije.

Zajedno sa simfonijskim orkestrom RTS, posle petnaest godina odsustva koje je nepovratno ostavilo pečat, slušali smo pijanistu Aleksandra Šandorova (1965) u tumačenju solističke deonice Klavirskog koncerta u be molu P. I. Čajkovskog. Interpretacija je građena mozaično, iz kratkih fragmenata, bez velike strasti i produbljene lirike, bez objedinjujuće ideje, sve je ostalo na površini i neizrečeno do kraja. Šandorov je briljantan kada izvodi krupnu tehniku u maestoznim zahvatima. Dirigent velike reputacije Milen Načev nije podstakao orkestar na veće pregnuće, šteta je za polovičnost uspeha, s obzirom da je publika do poslednjeg mesta ispunila salu.

Veliko pregnuće, međutim, pokazala je pijanistkinja Jasmina Janković izvodeći u sali Skupštine grada ceo resital na klaviru sa delima domaćih autora, među kojima su čak "Vizije" Miloja Milojevića op. 65 iz 1941. godine doživele svoju veoma zakasnelu premijeru. Ipak, njegove Minijature iz opusa 2 reprezentativniji su komadi poznoromantičarske orijentacije. Niz ostalih dela, među kojima su bili i "Odjeci" Vasilija Mokranjca, "Zlatna ribica" Mihovila Logara, često izvođeni "Voksal" Vladimira Tošića i prelepa "Lirika Atosa" Svetislava Božića svirani su napamet (!) sa velikom željom da se iz domaće muzike iskaže ono najbolje. Završetak sa kompozicijom Branislava Jarića očigledno je veoma zadovoljio publiku.

Manje ili više poznata dela ispunjavala su programe sve do nastupa klavirskog dua Vesna Kršić – Snežana Nikolajević čiji je koncert bio posvećen profesorki i izuzetnoj umetnici, nedavno preminuloj Oliveri Đurđević. Izvedena su dela sa prethodnih nastupa (Hindemit, Vilhelm Frideman Bah, Svetislav Božić), ali neka i premijerno, ovoga puta Lučana Beria i Bendžamina Britna (dve uspavanke). Tridesetogodišnje zajedničko nastupanje ostavlja utisak uigranosti i istovetnog pristupa muzici dveju pijanistkinja posebno u tumačenju partitura Božića i Britna.

Proslava 75. godišnjice Velike dvorane Kolarčeve zadužbine zahtevala je mnogo više od kratkog uvodnog filma i estradnog programa izvedenog na tri i četiri klavira, odnosno u šest i osam ruku. Zahtevala je i veliki trud i novac oko pozivanja najvećih svetskih ansambala i najvećih solista. Zahtevala je promociju novih zvezda, nešto što se nije u Beogradu čulo ili možda predstavljanje domaćih snaga, najmlađih ili najstarijih... Kolarac je povodom značajne proslave bio prepun, atraktivnost maksimalna, ko je mogao taj je uživao u nizu transkripcija, "lake" muzike priređene za ansambl Bajnov iz Nemačke u kome svira i jedna naša pijanistkinja.

Pijanisti su svirali malo zajedno, malo se razilazili u različitim ritmovima, bojama, kvalitetima zvuka, kako se to i i dešava kada veći broj istorodnih klavijaturnih instrumenata pokušava da se usaglasi. Utisak je dvojakosti, s jedne strane propuštene prilike za nešto ozbiljno i dobro, s druge, udar novog vetra u susret mlađim naraštajima koji tek treba da osvoje Kolarac.