Ne mogu u svoje kuće

Slučaj prvi: Tomislav Ilić iz Obilića je pred „Unmikovom” Direkcijom za stambeno-imovinske poslove (HPD) pokrenuo postupak da mu se vrati uzurpirana kuća, u koju se uselio Adnan Sarači. Odluku u svoju korist dobio je 18. jula 2005. godine, a 3. avgusta 2006. navedena komisija ga je obavestila da je njegova kuća teško oštećena i neuseljiva, ali da je slučaj rešen.

Slučaj drugi: Dušan Milićević iz Podujeva je podneo zahtev da mu se vrati kuća koju je uzurpirao Murselj Gamoli. Direkcija za stambeno-imovinske poslove je takođe donela odluku u njegovu korist. Ali Milićević nije bio siguran da će u Podujevu 2003. biti bezbedan, pa je kuću ustupio agenciji na upravljanje. Da je ona izdaje, a za Dušanov račun da naplaćuje kiriju. Agencija je u kući zadržala Murselja Gamolija, ali on Milićeviću nije platio nijednu kiriju.

Prema podacima Ministarstva za Kosovo i Metohiju, HPD je do 2006. godine primila 29.155. zahteva za povratak imovine. U 90 odsto slučajeva podnosioci su Srbi i drugi nealbanci. Postupci i odluke HPD nisu doveli do stvarnog povratka imovine i vlasnika u sredine u kojima su živeli do rata.

U oko 10.000 slučajeva (oko 36 odsto), vlasnicima nije bilo moguće vratiti kuće zato što su bile uništene ili oštećene. U 12 odsto slučajeva uzurpatori su iseljeni, ali vlasnici nisu mogli da se vrate, jer nisu bili bezbedni.

HPD nije omogućio povratak Srba i nealbanaca u gradove. Do prestanka svog mandata HPD je formalno donosio rešenja o povratku kuća i stanova, ali su oni uzurpirani ili oštećeni. U takvim slučajevima posle prvog iseljavanja HPD odbacuje nadležnost, a oštećene usmerava da sami potraže pomoć drugih organa.

Unmik je 2006. godine formirao Kosovsku agenciju za imovinu (KPA), koja je nasledila HPD u rešavanju zahteva za povratak stambene imovine. KPA je, prema njenim zvaničnim podacima, predato 40.644. zahteva za povratak imovine. Podnosioci su u 97 odsto slučajeva Srbi i ostali nealbanci, a predmet zahteva je uglavnom poljoprivredno i građevinsko zemljište koje je uzurpirano.

– Prema podacima KPA, do sada je doneto 22.733 odluka – kaže Igor Popović, rukovodilac grupe za imovinskopravna pitanja u Ministarstvu za KiM. – Njene odluke su u suštini samo formalne, jer nema mehanizama da se iste primene i vlasnicima vrati imovina u posed. Ne postoji procedura kojom bi se sprečile nove uzurpacije i uklanjanje nedozvoljeno sagrađenih objekata na uzurpiranom zemljištu. Takođe KPA je marta 2007. prestala sa prijemom novih zahteva.

Al. M.