Deset godina istorije

Prošlo je deset godina od 5. oktobra dvehiljadite – dobar povod za medije da se vrate tom istorijskom datumu s dvojakim zanimanjem. S jedne strane, da podsete na turbulentna zbivanja u Srbiji na samom kraju prošlog veka. S druge, da utvrde koliko je decenija posle petooktobarskih promena zaista izmenila Srbiju.

Za uvek korisno vraćanje na minule događaje (jer se detalji bliže prošlosti ovde i rado potiskuju i lako zaboravljaju) zaslužna je ovog puta najviše Televizija Pink prikazivanjem dokumentarne serije Nenada Stefanovića i Igora Miklje iz 2001. godine. Pomalo pretenciozno nazvan „Poslednja revolucija u Evropi”, ovaj niz polusatnih emisija (u produkciji „Dimedia grup”) donosi još sveža i sasvim izvorna svedočenja o danima između predsedničkih izbora održanih 24. septembra i povlačenja Slobodana Miloševića pod pritiskom branilaca izbornih rezultata.

Gledanje ovog temeljito pripremljenog, autentičnim slikama bogatog televizijskog pregleda, u kome svoja sećanja, verzije i tumačenja saopštavaju ključni učesnici, teško je precizno imenovati ono što najviše odgovara pojmu „5. oktobar”. S obzirom na obilje pojedinosti o delatnosti Demokratske opozicije Srbije (o konspirativnim pripremama, tajnim pregovorima i „obrađivanju” zvaničnih predstavnika države, posebno u vojsci i policiji, o taktičkim varijantama i rezervnim planovima, aktivističkim grupama za odbranu partijskih štabova, logističkoj podršci po delovima Beograda, razrađenim rutama za organizovane kolone demonstranata na putu do prestonice) reklo bi se da nije sasvim na mestu govoriti o spontanoj pobuni i narodnom pokretu. Kad se, opet, gledalac suoči sa izjavama i postupcima nekih uličnih junaka koji su po svoj prilici mimo scenarija, samoinicijativno rušili, palili, tukli, reklo bi se da je ishod presudno odlučio lični bes jednog Makija, Time, Džoa i njima sličnih.

Koliko je na delu bila dobro režirana drama, a koliko iskreni protest masa, koliki je učinak odlazećih, a koliko dolazećih u smeni na vlasti 5. oktobra? Istrajni novinari tražiće odgovor i ubuduće, u nadi da će protok vremena omogućiti nova osvetljenja i nove uglove posmatranja.

Za TV publiku biće uvek važnije utvrđivanje aktuelnih posledica petooktobarskih promena, ono neminovno suočavanje sa razlikom između očekivanja i ostvarenja. Prilika za to ponovo se pruža uz direktne TV prenose skupštinskih zasedanja.

Život je čudo, politika još i više. Nekih od bitnih ličnosti iz dvehiljadite nema ni na životnoj ni na političkoj sceni. Mnogi od onih koji su onomad bili na istoj strani barikade sad su razdvojeni. Nekadašnji protivnici sad su koalicioni partneri... Preko crvenog tepiha, kroz špalir gardista, ušli su na jesenje zasedanje. Skupštinska sala – poluprazna. Poslanici se tek zagrevaju.

Ali ih narod već snima...