Posle mene potop

Paket o fiskalnoj odgovornosti stigao je u Skupštinu Srbije. Njime bi trebalo da se unese više reda u državne finansije, budući da sadašnjim stanjem niko nije zadovoljan.
Inicijator donošenja ovih zakonskih odredaba je Međunarodni monetarni fond, koji jasno vidi da vlada i skupštinska većina koja je podržava nisu u stanju da uravnoteže javne finansije. Podlegli su demagoškoj politici i održavaju znatne rashode, a neće da povećaju poreze niti umeju da bolje naplate postojeće, dok se veliki deficiti gomilaju i zaduženje zemlje brzo raste. Najbolji izraz takve politike je odlučna izjava potpredsednika vlade Dinkića da porezi neće biti povećavani do izbora 2012. godine.
Novi zakon će, stoga, pokušati na više načina da veže ruke vladi i skupštinskoj većini, odnosno da im oduzme pravo da slobodno donesu budžet kakav žele.
Prvo, u zakon je uneta matematička formula koja će, na osnovu deficita u prethodnoj godini i procenjene stope ekonomskog rasta, propisati koliki ukupan državni deficit sme da bude. Time se postavlja granica daljim deficitima i zaduživanju. Ali vlada je uspela da se u cenkanju sa MMF-om izbori za postepeno snižavanje deficita, tako da do izbora neće morati bitno da menja trošadžijsku politiku.
Drugo, propisan je limit državnog duga Srbije, i to na 45 odsto društvenog proizvoda zemlje. To je dosta niska granica budući da je sada već oko 37-38 odsto. Pošto će znatnih deficita biti i sledećih godina, postoji realna šansa da Srbija dostigne limit za nekoliko godina.
Glavna nada vlade je prodaja Telekoma, pošto bi prihod mogao smanjiti postojeći dug za oko pet procentnih poena. Ali realistična simulacija ukazuje da će se i tada dug 2014-2015. kretati oko 42-43 odsto društvenog proizvoda, što ostavlja malu rezervu za budućnost.
Ali šta će biti ukoliko Telekom ne bude prodat usled manjka interesovanja investitora ili niske ponuđene cene koju vlada ne bi mogla da prihvati? Tada se limit odmah prekoračuje. Pored toga, postoje i drugi rizici koji mogu ugroziti ovaj limit. Najopasniji je kursni, pošto je najveći deo duga u devizama, pa bi realno smanjenje vrednosti dinara odmah brzo uvećalo procenat i možda prebacilo dozvoljenih 45 odsto.
Treće, predviđa se jedno novo telo, fiskalni savet, čiji bi posao uglavnom bio stručno-analitički. Nema sumnje da je na tome insistirao MMF, polazeći od potrebe da se pomogne Ministarstvu finansija u stručnom smislu i da se obezbedi nezavisna ocena stanja i kretanja državnih finansija. Jer državna blagajna je previše važna stvar da bi se u potpunosti prepustila činovnicima i političarima.
Nije izvesno, međutim, da će fiskalni savet odgovoriti očekivanjima. Lako je moguće da će ga vladajuća većina popuniti svojim pouzdanim i ne mnogo sposobnim ljudima i da će stoga korist biti minimalna. Iskustva sa sličnim telima u Srbiji nisu ohrabrujuća, pa smo dobili puno novih državnih institucija čiji je glavni zadatak obezbeđenje lepe plate partijskim aktivistima i lojalnim činovnicima.
Natezanje između vlade i MMF-a oko sadržaja donelo je kompromis, kojim su obe strane dosta zadovoljne. Vlada stoga što je obezbedila da ih pomenuta fiskalna pravila ne stežu do kraja mandata: dozvoljen im je priličan budžetski deficit, a limit javnog duga je dovoljno visoko za tekuće potrebe.
MMF naravno shvata da je dao popust ovoj vladi, ali je, kao institucija koja razmišlja na duži rok, zadovoljan pravilima koja će važiti u budućnosti. Ako ne odmah, onda za koju godinu.
Loše će proći sledeća vlada jer su se dva sadašnja aktera nagodila na njen račun, budući da će se puna restriktivnost zakona pokazati tek za nekoliko godina.
Sve u svemu, Srbija će se vrlo brzo suočiti sa limitom javnog duga od 45 odsto. Ideja MMF-a je da to bude snažan podsticaj za radikalne rezove u narednom periodu, ali je veliko pitanje da li će vlade krenuti tim putem ili putem izvrdavanja.
Potpisnik ovih redova žali povodom donošenja ovog zakona ne zbog uobičajenog leleka što se prihvata „diktat” mrskog MMF-a već zbog toga što je Srbija dovedena u takvu situaciju da je zaista nužno i dobro da se neko spolja brine o našoj blagajni kada to sama vlada ne čini na valjan način.