Muzej bez naroda

Prošlo je sedam godina od kada je Narodni muzej u Beogradu zatvorio stalnu postavku, a osam od kada je organizovana donatorska večera na inicijativu Zorana Đinđića za kompletnu rekonstrukciju ovog zdanja. Kao najčešći rok kompletnog završetka zgrade spominjala se 2010, a potom i 2012. godina. Ukupna suma za rekonstrukciju Narodnog muzeja iznosila je između 25 i 29 miliona evra.

Komplikovani slučaj rekonstrukcije Narodnog muzeja počinje izborom glavnog i odgovornog arhitekte profesora dr Milana Rakočevića (2004) čiji projekat dobija nagradu Privredne komore Srbije. Problem preseljenja umetničkih dela iz zgrade muzeja Narodni muzej pokušava da reši ugovorom sa preduzećem Kunstrans koje prema svetskim standardima zbog toga gradi depo u Krnjači. Mesečni zakup iznosio je 35.000 evra. Umetnine nikada nisu prebačene u taj depo.

Ministarstvo kulture Srbije je krajem 2008. godine pokrenulo ekspertizu ovog depoa, koji je uzgred, prethodno ministarstvo odobrilo, a finansijski aspekt i lokaciju pored benzinske pumpe procenjuje  kao „štetne za državu”.

Ekspertski tim Ministarstva kulture proglašava projekat arhitekte Milana Rakočevića neracionalnim i 12. avgusta 2010. raspisuje novi konkurs za projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. Grupa intelektualaca nedavno upućuje i apel javnosti za „hitno obustavljanje novog konkursa za projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja i vraćanje na već prihvaćeni” (Rakočevićev, prim. aut.).

Višegodišnje odugovlačenje rekonstrukcije jedne od najvažnijih nacionalnih institucija ima dalekosežne posledice. Na primer, dve generacije diplomiranih istoričara umetnosti nisu bile u mogućnosti da van udžbenika vide vrednosti koje čuva Narodni muzej, a sve to u okolnostima kada je odlazak u inostrane muzeje bio gotovo nemoguć.

Ko će snositi odgovornost za osam godina odugovlačenja, stavljanja slučaja na stranu, odobravanja pa poništavanja projekata? Konstantno srpsko lamentiranje nad značajem nacionalne kulture pada u vodu pred slučajem Narodnog muzeja.

Ponovni pomak s mrtve tačke učinjen je prekjuče kada je žiri Ministarstva kulture saopštio da je pet projekata ušlo u uži izbor. Finalni rezultat biće poznat 29. novembra. Ostaje malo nejasno zašto su projekti ostali nedostupni javnosti, kada se Ministarstvo kulture u slučaju Narodnog muzeja često poziva na javnost u radu.

Od Ministarstva kulture se očekuje i da reši problem preseljenja dela koja se, delom, još nalaze spakovana u Narodnom muzeju.

Očekuje se i poštovanje rokova početka radova (početak 2011), kao i završetak 2012. Očekuje se da nova zgrada Narodnog muzeja posle temeljne rekonstrukcije pored funkcionalnosti zaliči na umetničko delo kao što je slučaj sa ostalim muzejima u svetu.