Trostruki žmarac

Eksplodiraće nešto negde uskoro, čuvajte se, klonite se masovnih okupljanja, ne pričajte se neznancima o vašem kretanju, upozoreni su milioni Evropljana i njihovih gostiju. Mere predostrožnosti pojačane su naročito u Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj, koje su obaveštajne mreže označile kao glavne mete planiranih terorističkih akcija Al Kaide.

Strepnje su porasle posle preporuke Stejt departmenta Amerikancima da povećaju oprez prilikom boravka na Starom kontinentu. Slične savete sunarodnicima dale su vlasti Švedske i Japana.

Nelagodnost prožima, svakako, i građane „nanišanjenih” prestonica, Pariza, Londona i Berlina, kao i turiste iz raznih krajeva sveta. Simboli evropskog spokoja kao da su, najednom, postali poligoni zastrašivanja, tereni gde se isprobavaju metodi prohujalog hladnog rata (naperenih oružja za masovno uništavanje) i „novog rata” – između regularnih i neregularnih oružanih snaga – raspaljenog posle terorističkih atentata na Njujork i Vašington pre devet godina.

Kad je Evropa uznemirena, i kad se zbog toga makar posredno uzbudi Amerika, retko ko može da ostane smiren, sugeriše iskustvo. Opet se, tako, oseća „efekat lepršanja leptira”, da se u sve povezanijem svetu „lokalni zamah krilcima može da izazove „titranje” na najudaljenijim tačkama globusa”.

Već su se uvezali najrazličitiji izazovi. Od zabrane nošenja burki u pojedinim evropskim zemljama, do ratovanja međunarodne koalicije u Avganistanu i njenog raketiranja uporišta Al Kaide u Pakistanu. To trojstvo, Bin Ladenovi diverzanti najčešće navode kao povod za „osvetničko” ustremljivanje ka Starom kontinentu, na kome uporedo raste uticaj političkih snaga koje bi da obuzdaju „poplavu” imigranata, mahom pridošlica iz islamskih područja.

Aktuelno zastrašivanje izazvalo je trostruki žmarac, proizlazi iz uvida u raznovrsna javna reagovanja, prevashodno atlantskih saveznika. Podstaknute su, normalno, strepnje za individualnu, nacionalnu i internacionalnu bezbednost, ali i za stanje građanskih sloboda, sve propraćeno nedovoljno preciznim, pa i kontraproduktivnim, službenim upozorenjima.

Bezbednosne službe se slažu da je opasnost od novih terorističkih udara dostigla tačku na kojoj je jedina neizvesnost kada će se realizovati. Aktivisti za zaštitu ljudskih prava ukazuju, međutim, da bezbednost ne sme da dalje ide na uštrb sloboda. Analitičari opominju i da „apstraktnost” birokratskih saopštenja onemogućava da ih ljudi poštuju u konkretnim okolnostima.

Nikome, naravno, ne pada na pamet da potceni opasnosti. Nerealno su, kažu kritičari, procenjene mogućnosti za, pogotovu usklađeno, suprotstavljanje rizicima. U suštini, od upozorenja koja, kao američka, ne preciziraju ni mesto, a kamoli vreme diverzije, vajdu imaju samo oni koji su ih sročili, konstatuje komentatorka „Vašington posta”. Autori su se „pokrili” za obe varijante: ako se atentat desi, kazaće da su upozorili, a ako izostane – tim bolje (s tim što bi mogli sebi da pripišu blagotvorno preventivno dejstvo).

U drugom napisu istog dnevnika podseća se i na sklonost vlasti u Vašingtonu da sebi grade prednost pred izbore (sada – početkom sledećeg meseca za veći deo parlamenta) povećavajući antiterorističku budnost, kao vid zbijanja nacionalnih redova. Što je u memoarima potvrdio bivši šef domovinske bezbednosti kao praksu administracije Džordža Buša mlađeg.

A preporuke Amerikancima na oprez pospešuju utisak da je Evropa nebezbedna kao Pakistan, Jemen i drugi nedovoljno stabilni prostori, zapaža londonski „Indipendent”, koji konstatuje i da bi Ameriku, već gotovo celu deceniju pod povišenim stepenom antiterorističke budnosti, rasrdilo kad bi Evropa na sličan upozoravala svoje građane na drugoj obali Atlantika. Napominje i – da su pretnje Evropi aktuelizovane kao „odgovor na rastuće američke vazdušne udare po Pakistanu”, koji važi i za saveznika Vašingtona i za utočište (u pograničnim oblastima sa Avganistanom) lidera Al Kaide. Nejasna upozorenja doprinose, dodaje se, pospešivanju atmosfere straha, što je cilj – terorista.

Građani su ugroženi i pretnjama terorista i sužavanjem svojih sloboda, ocenjuje i bečki „Prese”. Uz ostalo, i zato što se u ime bezbednosti pretežno usredsređenoj na tehnološke mere, često vređa dostojanstvo ličnosti, podvrgnute „virtuelnom striptizu” pod aparatima za „skroziranje tela”, nadovezuje se italijanski pravni ekspert Stefano Rodota u „Republici”.

Traganje za najpodesnijom merom između bezbednosti i sloboda, na kolektivnom i ličnom planu, jedna je od najdugotrajnijih i najinspirativnijih životnih avantura. Kad god dogura do zacrtanog završetka, kao na kraju prošlog veka, nađe se na novom početku. Kao da je kalendar…

Momčilo Pantelić