Strah od povratka u "divlje devedesete"

Da li su se "divlje devedesete" vratile u život Rusije, pita se ovog jutra javnost zemlje, slušajući pojedinosti o ubistvu Andreja Kozlova (41) – drugog u hijerarhiji centralne banke, koji je u četvrtak uveče skončao u lokvi krvi, izrešetan kuršumima dvojice plaćenih revolveraša.

Kozlov je u bankarstvu iz vremena poslednje dekade vlasti sovjeta uživao reputaciju nepodmitljivog verenika zakonitosti, pa je u tom svojstvu predvodio kampanju centrale protiv ruskih banaka prevaranata. Početkom devedesetih, one su osakatile milione ruskih građana, proneverivši životne ušteđevine.

Ovaj bankar koji je u centralnoj banci od 1991. izbio je u najviši ešelon te institucije 1995. i postao prvi zamenik 1997. U Banci Rusije, ovaj entuzijasta je "predsedavao" zatvaranju 44 banke, optužene za nečisto poslovanje i pranje novca.

Osim ovog, Kozlov je zaslužan za uvođene obaveze uplate tzv. mandatnog depozita banaka, što bi trebalo da bude garancija za sigurnost njihovih prikupljanih štednih uloga prema građanima.

U poslednjih nekoliko meseci, prvi zamenik šefa centralne banke energično se zalagao za trajnu zabranu aktivnosti unutar bankarskog sektora svih onih koji su uhvaćeni u izbegavanju poreza.

Nabrojane mere smatraju se ključnim u naporu vlasti da povrate unutrašnje ali i inostrano poverenje u rusko bankarstvo, što je preduslov očekivanog širenja poslova sveta s Rusijom.

Razumljivo – ovog jutra, posle tek završenih komemoracija Kozlovu, pored drugih mesta i u vladi Fratkova, glavno postavljeno pitanje javnosti tiče se sudbine njegovih započetih reformi. Da li je ovo kraj reformi, ili će ovakav biti kraj i svakoga drugog, koji se njih bude latio posle Kozlova?

Ubistvo Kozlova, prve tako visokorangirane ličnosti od 2000. godine i dolaska na vlast Putina, jeste "izazov ruskim vlastima", izjavio je Anatolij Čubajs, utvrđujući nešto što je i bez toga jasno, s obzirom na podatak da u Rusiji godišnje iščezne više od 300 milijardi dolara, dabome, razuđenim kanalima opšte korumpiranosti zemlje.

Putin preti obračunom s tim sistemom, ali dosad nije mnogo učinjeno. Mašina funkcioniše uz pomoć davanja i uzimanja mita, a ko pokušava da ugrozi sistem, završava kao Kozlov.

"Organizovani kriminal i krupni kapital kreću ruku podruku i čine šta im je volja, a vlada je bespomoćna", komentarisao je ovaj događaj Viktor Iljuhin, šef komiteta Dume Rusije za bezbednost.

I dok izjave sličnog sadržaja slede jedna za drugom, u sećanje se vraća tzv. crni spisak dosad nerasvetljenih ubistava, sličnih ovom: Nikolaj Lihačov, Roselkolozbank – ubijen 1993; Vladislav Listjev, direktor TV kanala 1 – ubijen 1995; Ivan Kivelidi, predsednik Rosbiznisbanka – ubijen 1995; Pol Tatum, Amerikanac suvlasnik Radison-Slavjanskaja – ubijen 1996; Galina Starovojtova borac za ljudska prava – ubijena 1998; Mihajil Manjevič, rukovodilac privatizacije u Sankt Peterburgu – ubijen 1997; Vitalij Gamov, šef granične službe na Sahalinu – ubijen 2002; Valentin Cvetkov, gubernator magadana – ubijen 2002... itd.

U Rusiji, kojom vlada mafija, ubistva su instrument kadrovske politike. Ako je zemlja pod kontrolom "sive zone", pitanje je onda koga zapravo predstavljaju političari.