"Skrnavljenje" proroka Muhameda
Tragom vesti
Papin poziv na produbljivanje dijaloga između religija i kultura, upućen tokom njegove posete Nemačkoj, pretvorio se, sticajem prilika, u svoju suprotnost i – provokaciju.
Muslimanski svet se ustalasao i poglavar rimokatoličke crkve suočava se sa ultimativnim zahtevima da povuče reči iz predavanja na univerzitetu u Regenzburgu koje su se ticale proroka Muhameda i javno se izvini vernicima.
Usledile su i pretnje uticajnih islamskih organizacija i udruženja, kao što je Muslimansko bratstvo iz Egipta, da će, ukoliko se to ne dogodi, muslimanske zemlje raskinuti odnose sa Vatikanom.
Citat iz srednjeg veka
Lavina je krenula i gnev se širi islamskim svetom i Vatikan se grozničavo trudi da učini što se još učiniti može i ublaži posledice čije se razmere u ovom času ne mogu predvideti.
Zvanični predstavnik Vatikana Frederiko Lombardi je u prvom reagovanju objasnio da Benedikt XVI nije imao nameru da povredi verska osećanja muslimana i da je njegova preokupacija upravo dijalog među različitim religijama i kulturama, pa tako i sa islamom, prema kojem ima naglašen respekt i veliko uvažavanje.
Visoki verski velikodostojnici iz Turske, koje predvodi Ali Bardakoglu, doveli su u pitanje papinu posetu ovoj zemlji, koja je planirana za kraj novembra.
Čime je to papa izazvao gnev koji ključa i nezadrživo se širi?
U predavanju koje je očigledno pripremano sa posebnom brigom i ambicijama, na univerzitetu u Regenzburgu (Bavarska), papa se bavio kardinalnim pitanjima vere dotičući se i odnosa religije i nasilja.
U tom kontekstu, i sa osnovnom tezom da religije nikad ne bi smele da opravdavaju nasilje ili pozivaju na njega, citirao je dijalog vođen u srednjem veku između vizantijskog cara Paleologosa vođen u vreme opsade Konstantinopolja sa jednim persijskim teologom.
Očigledno kritički nastrojen prema proroku, car je u jednom času konstatovao da se vera koju je Muhamed propovedao može širiti samo ognjem i mačem i da je ono što je doneo svetu loše i nehumano.
Istorijska poređenja
Sporni citat je papi trebalo da posluži kao ilustracija i podloga za teze koje je razvijao, dajući prednost u pridobijanju novih vernika rečima i ubeđivanju. Vera je plod duše, a ne tela i ko hoće nekoga da uvede u veru, ne sme posezati za pretnjama i nasiljem. To je u suprotnosti sa razumom i božjom prirodom. Njegovo "oružje" može biti samo reč i ubeđenje.
Papini kritičari su, međutim, zaključili da je on teško uvredio proroka i iskazao nerazumevanje prema prirodi i suštini islama.
Među prvima su reagovale moćne islamske zajednice u Nemačkoj i Francuskoj. Talas gneva je odmah zahvatio Tursku, Pakistan, Kuvajt, Maroko i Maleziju i nezadrživo se širi.
Generalni sekretar centralnog muslimanskog veća u nemačkoj Ajman Mazjek je optužio papu da pravi nedopustivu granicu između hrišćanstva i islama kad je reč o nasilju i konstatovao da je upravo istorija hrišćanstva "bila krvava" podsećajući na krstaške ratove i progon Jevreja i muslimana iz Španije.
Francuski muslimani su upozorili Vatikan da bi konačno u islamu trebalo da vidi "religiju a ne političku ideologiju". Predstavnici njihovih udruženja su saopštili da pet miliona francuskih muslimana želi upravo prijateljske odnose sa hrišćanima u zajedničkoj borbi protiv opasnosti koje pogađaju sve vernike: ekstremizma, radikalizma, netolerancije i nasilja.
Na paradoksalan način, papa Benedikt XVI se našao s one strane granične linije koju je sam oštro povukao, osuđujući svaki pokušaj skrnavljenja svetinja i kad se to čini pod vidom slobode stvaralaštva.
Bio je to njegov "prilog" i odgovor na zapaljive polemike koje su proletos zahvatile Evropu u takozvanom "ratu oko karikatura" na kojima je prikazan Muhamed.
To njegovo stanovište naišlo je upravo tokom nedavno završenog (u četvrtak) četvorodnevnog hodočašća po zavičaju na oštre kritike jednog dela nemačke političke i intelektualne javnosti, kao pokušaj konzervativnog pape da "ućutka kritičku reč" i "neprikosnovenu slobodu mišljenja".