Moja profesija je Dragan Sakan

Neposredno pred promociju svoje nove knjige, „New Idea Woman” u nedelju je, iznenada, preminuo njen autor, mag marketinga na ovim prostorima. Iz Sakanove knjige koju je objavio New Moment Magazine, Savet za novo mišljenje, prenosimo nekoliko upečatljivih autobiografskih odlomaka i fotografije čiji je autor Nenad Marjanović

Veštica

Profesija zvana avertising je uvek LEPA ŽENA (Pritty Woman), izuzev kad to nije.

Dama sa Zapada, globalna pretty Woman, o kojoj smo sanjali sve vreme, najavila je dolazak. I napokon prešla Berlinski zid.

Posvetili smo joj mnogo mašte, misli, ideja.

Nama se činila fascinantnom, zanosnom. Pobuđivala je divljenje.

Na naše zaprepašćenje nije izgledala kao što smo je zamišljali.

Imala je čudne zahteve. Tražila je niže intelektualne operacije, adaptacije, sinhronizacije...

Bila je potcenjivački arogantna. Htela je da skupo proda cigarete, viski, žvakaće gume, a da jeftino kupi kompanije, ljude, dušu...

Umesto tanga, počeo je striptiz!

Tradicionalna Pretty Woman okružila se novim lokalnim tranzicionim junacima. Govorili su čudne reči: skriveni rabati, kick back (Ima li mene tute?“), trash for cash...

Dolazila je u ruke netalentovanih i postajala dosadna, brbljiva, isprazna i agresivna.

Bila je u naručju loših političara, i poput atomske energije, umesto upotrebljena, postala je zloupotrebljena.

Izazivala je patnje, stradanja, nanosila bol milionima ljudi.

Pretty Woman je postala kraljica niskih strasti. Veštica. Ne veruj Pretty Woman koja laže!

Misleći da je i dalje lepa, neki saradnici su počeli da se otimaju o nju, komadaju je i razvlače.

Balkan je na taj način dobijao nove marketinške agencije.

A ja sam izgubio Pretty Woman i najveću i najviše nagrađivanu agenciju na Balkanu i u Novoj Evropi, bez želje da je odbranim i zadržim.

NEW IDEA WOMAN

Napustio sam i Pretty Woman i advertising..

Preselio sam se u renesansni gradić Piran u Sloveniji na obali jadranskog mora i poklonio mu slogan: Dream place for dream creators! – Mesto snova za kreatore snova!

Osećao sam da civilizacija ne može da preživi u laži, prevari, trgovini, propagandi, što je velika ekonomska kriza posle deset godina to i nagovestila.

Počeo sam da zamišljam Novi milenijum kao Novu renesansu. Otvorio sam Evropsku školu za ove ideje Ideas Campus – školu za ideje iz svih oblasti ljudskog duha, u koju su sa oduševljenjem dolazili ljudi iz celog sveta.

Zahvaljujući njima, ponovo sam zaplesao TANGO.

Počeo sam da pišem stranice nove knjige i stvaram New Moment New Ideas Company.

Opet sam se upecao na neuhvatljivu i zadivljujuću prirodu Pretty Woman .

Kao Pigmalion probao sam da Pretty Woman udahnem misao, dušu, lepotu, etiku...

Moja New Idea Woman ima mnogo lica – ona je i teatar i muzika, dizajn i umetnost, i advertising... I intuitivna je i racionalna. I precizna i haotična. I multimedijalna i interaktivna.

Priča se da su počeli da je zovu Nova Renesansa. 

Okrugli kvadrat

U samoj prirodi kreativnosti nalazi se okrugli kvadrat, dve nespojive stvari:

- kreativnost je uvek lična, autorski pristup

- kreativnost ima značenje, odnosni poruku, ideju, misao.

Harmonizacijom tih odnosa bavio sam se i u poslu i u životu.

U odnosima sa saradnicima dešavale su se različite interakcije.

Kad je dominirao autorski pristup, ponekad je dolazilo do „ubijanja“ poruke, ideja, misli. Dolazilo je i do fenomena crazytivity - četvrtasti točak je nova autorska ideja, ali ne funkcioniše.

Kada je dominirala samo misao, nestajala je umetnička čarolija i dobijala se „smežurana salata“.

Tako je bilo i u životu. Jedinstvo suprotnosti.

Harmonizovao sam levu i desnu polovinu mozga, ideje i novac, osećajnost i racionalnost, art i advertising. I pobednik i gubitnik...

Kultura nemogućeg

Kultura nemogućeg mi se dešavala i na filmu i u životu.

Najbolja ilustracija slogana „Kultura nemogućeg“ primer je kad sam kao kreativni direktor radio promociju jugoslovenskog filma (Srbija i Crna Gora) na Filmskom festivalu u Kanu, 1995. godine.

Trebalo je da promovišemo jugoslovenski film, koji zvanično nije bio prisutan na Festivalu. Trebalo je da promovišemo film države koja je bila pod sankcijama UN.

Na prvi pogled - nemoguća misija.

Na drugi, lateralni pogled utvrdili smo da na Festivalu učestvuje 576 autora iz Jugoslavije koji su radili filmove za producente drugih država.

Bio je to podatak za kreativno-subverzivnu kampanju sa konceptom i sloganom „Kultura nemogućeg - 576 jugoslovenskih filmskih stvaralaca na Kanskom festivalu“.

Kreativni tim sa kojim sam stvarao najbolje ideje - Art Director filma i režiser Boris Miljković, Art Director i dizajner Slavimir Stojanović, Art Director za event Svetislav Todorović, Idea Thinker Ivana Petrović i pisac Bogdan Tirnanić - kreirao je veliki broj komunikacionih promotivnih materijala: događaj, performans, TV sport, prospekt, plakat, instalaciju...

Dok su naslovne strane francuskih novina pisale o tome kako Srbi u Bosni vešaju francusku vojnike za noge, stranice posvećene kulturi u istim novinama, pisale su o srpskim filmskim radnicima kao favoritima Festivala.

Na kraju, bez uzročno-posledične veze dogodila se „Kultura mogućeg“.

Emir Kusturica je dobio Grand prix za „Podzemlje“ (Underground).

Režiser Goran Paskaljević dobio je nagradu kritike, a 576 filmskih radnika Jugoslavije (SCG) bili su apsolutni pobednici festivala na kojem Jugoslavija zvanično nije učestvovala.

Kultura nemogućeg mi se dešavala i u životu - svakodnevno.

Živeo sam 35 godina od ideja na Balkanu, u vremenu kada ni idejama ni Balkanu ništa nije polazilo za rukom.

Kraj

Zahvaljujući mojim omiljenim glumcima, „Okrugli kvadrat“ i „Kultura nemogućeg“, ja sam svoj prvobitni san, prvu rečenicu koju sam pročitao o kreativnoj industriji (Želeo sam u životu da postanem pisac, dizajner, AD Man...) pretvorio u realnost.

Režirao sam ovih trideset pet godina, kroz trideset poglavlja knjige, jedan san.

Ostalo mi je još da napravim špicu.

Zaklopim stranice knjige.

Zahvalim se, još jednom svima.

I obučem belo odelo.

Vidimo se u nekom drugom filmu.

Hvala.

Dupli kraj(/slika2)

A onda se pojavila New Blondie.

Pozvala me na Neverending Party.  

Počeo sam da režiram New Idea Woman.

Svima nama je potrebna Nova renesansa.

Jedinstvo suprotnosti

Balkan je i Eros i Tanatos. Destrukcija i konstrukcija. Život i Smrt. Crveno i Crno.

U Jugoslaviji je početkom devedesetih 20. veka počeo mrak. Rat, patnje, stradanja...

Srbiji su uvedene sankcije. Bio nam je zamrznut ugovor sa partnerom iz Londona,

Poslednja kampanja koju smo uradili bila je za crne bombone „negro“.

„Nije sve tako crno kao što izgleda. Još je crnje.“ – napisali smo.

Za udruženje menadžera Beograda napisao sam slogan:

„Preduzeća umiru – život nestaje.“

U Beogradu su svi moji zaposleni ostali bez posla i plate. Ostao nam je samo jedan non-profit klijent – Međunarodni crveni krst, za koji smo kreirali kampanju „Ne pucajte u nas“. Nagrađeni smo Srebrnom medaljom na festivalu u Njujorku i Specijalnom nagradom Ujedinjenih nacija za mir. Želeo sam da primim nagradu, posebno u tom gradu. Jednim od poslednjih slobodnih letova stigao sam u pariѕ. Zbog uvedenih sankcija nisam uspeo da odem u Njujork, ali sam uspeo da kupim cipele. Preko puta hotela u kojem sam odseo nalazio se butik čuvenog modnog kreatora. Za tu sezonu umetnik je izložio novu crnu kolekciju, a izlog je ukrasio crvenim cipelama koje su bile deo instalacije. I nisu bile za prodaju. Ako sam izgubio državu nisam izgubio duh. Uspeo sam da probam crvene cipele – moj broj, a onda i da ih kupim. Iako je cena bila nerazumno visoka, prednosti koje će mi kasnije pružiti bile su još veće.

Umesto da se bavim političkim marketingom, tj. Propagandom rata i nacionalizama, što je bio jedini način dsa agencija preživi, opredelio sam se za Eros i slogan: „Stvarajte ideje, ne rat“ – „Make ideas, not war“.

Pomoću crvenih cipela, kao simbola Erosa, nastavio sam da ostvarujem svoj prvi san.