Granica na Uni

Prohladna jesenja subota, granični prelaz Kostajnica. Reka Una deli Hrvatsku od Srpske Kostajnice, odnosno od bosanske. Međunarodni granični prelaz, na prvi pogled ozbiljna lica policajaca i carinika, istina pod istim su krovom, nadstrešnicom. Prolaze ljudi u automobilima i još više kao pešaci. Iz Hrvatske Kostajnice u Srpsku. Na povratku pune torbe hleba, hrane, najobičnije stvari za svakodnevni život. U Srpskoj je sve jeftinije. Prolaze ljudi pored policajaca i samo im, onako u hodu, pokazuju lične, odnosno osobne karte. Ovi opet kao ozbiljno to osmotre. I svi se smeju. Nekoliko metara pored prelaza, na rečnoj adi, ostaci nekakve srednjovekovne tvrđave na kojoj se vije velika hrvatska zastava. Oko te ade već dugo se spore države Hrvatska i BiH, reka Una je promenila tok i Zagreb tvrdi da je ta mala ada sa tim ostacima stare tvrđave sada hrvatska teritorija. Ovi u Sarajevu kažu da to nije tako. I dve države se spore oko 150 kvadratnih metara. Malo veći stan.

Odmah iza graničnog prelaza u Srpskoj Kostajnici mala pijaca sa svim i svačim. Od mesa, banana i kafe do cementa i plastičnih burića. Kafane su onako jesenje, u polumraku sede gosti već u toplim gunjevima. Malo se priča, više se ćuti. Zapravo, do sada sam znao samo za hrvatsku „glasnu ćutnju” iz vremena pred kraj SFRJ, sada vidim ima toga i u BiH. Ne mogu da razumem da društvo od troje ljudi sedi tako u kafani i po 20 minuta i niko ne progovori ni reč. Šta se to dogodilo sa tim ljudima? Moj prijatelj slikar Mladen Karan, inače iz tog kraja, a živi u Firenci, upoznaje me sa Ljubom, mladim poručnikom vojske BiH. Ljubo se sprema za misiju u Avganistanu, kaže može dobro da se zaradi tamo. Mladen mu dobacuje da može i život i zdravlje tamo da se ostavi. Ljubo se osmehuje, ma pusti to, Mladene. Kaže da sada mora intenzivno da uči i engleski zbog te misije. A veli da osim srpskog još govori i dva strana jezika, hrvatski i bošnjački.

„Ma daj, Ljubo”, kažem ja.

„Zaista, dođite kod mene u kasarnu u Banjaluku. Moja jedinica je sastavljena od vojnika, podoficira i oficira Srba, Bošnjaka i Hrvata. Ujutro, na postrojavanju i smotri vojnika, svako komanduje na svom jeziku. Izađe oficir Hrvat i komanduje: satnija pozor. I svi stanemo mirno. Onda oficir Bošnjak komanduje satnija u čevrndiju, i svi se okrenemo na levo krug. Sledeće jutro oficir Srbin pozdravio nas je na smotri onim pomoz bog junaci. Svi mi Srbi naravno da smo odgovorili ,,bog ti pomogao”. I tako to ide u višenacionalnoj jedinici, ma mi smo nova JNA, sa više jezika. I u patrole idemo uvek u mešovitom nacionalnom sastavu, magacine i skladišta uvek čuvaju nacionalno mešovite straže. Onda jedni druge kao zezamo ko je kome ukrao tenk u prošlom ratu, a ko je švercovao cigarete i naftu. Jedan je od naših u prošlom ratu ukrao Hrvatima već postavljeni pontonski most, a nije bio Srbin već Slovenac u vojsci Republike Srpske...”

„Dobro, Ljubo, kako ide ta vaša obuka, kako vežbate?”

„Sve po šemama NATO-a, znaš ono cigara-formacija, dijamant i klin-formacija. Podelimo se na one alfa i beta timove i tako vežbamo. Na poligonu Manjača gađamo rumunskim višecevnim raketnim bacačima. A sve nas nadgledaju nekakvi NATO narednici koji bi se u prvoj našoj šumi izgubili.”

„Nemoj tako, Ljubo, pa svi oni imaju dži-pi-es, da se ne izgube. Nego, šta vas u oružanim snagama BiH uče, je li NATO vojno-politički savez, ili političko-vojni?”

„Koliko ja znam iz literature koja mi je dostupna, upravo je na primeru BiH u avgustu 1995. godine prvi put u istoriji alijanse došlo do određenih razlika između SAD i ostalih država članica NATO-a. Tadašnji komandant NATO-a američki general Džulvan je izjavio da NATO nije politički klub već vojna organizacija i da mora da funkcioniše kao vojna organizacija, da treba da prilagodi kapacitete i svoju vojnu tehnologiju, tako da i u budućnosti može da funkcioniše kao efikasna vojna organizacija. Koliko znam, a radim i magistarski rad o ulozi NATO-a u 21. veku, nemački general Klaus Najman, koji se u jesen 1999. godine povukao sa funkcije šefa vojnog komiteta NATO-a, je 3. novembra 1999. godine pred Odborom američkog Senata za vojna pitanja rekao da NATO mora da poboljša procedure između vojnog i političkog ogranka alijanse tako da NATO može bez ikakvog odlaganja i ograničenja da zakorači u bilo koji region na svetu. Vidite, moj magistarski rad ima jednu od teza kako je upravo rat između SRJ i NATO-a oko Kosova doprineo da komanda NATO-a uvidi da je zbog političkih ograničenja u tom sukobu bio narušen vojni sistem NATO-a za upravljanje krizama. I oni to više ne žele da opet dožive u nekom novom ratu.”

„Zanimljivo Ljubo, a ja već pomislio kako se NATO lepo transformisao iz vojnog u političko-vojni savez. Nego, vidim da ćeš daleko dogurati u karijeri ako budeš tako glasno razmišljao. Ugledaj se na ove u kafani. I odmah u čevrndiju prijatelju.”

Na graničnom prelazu nisu znali da li da mi carine staru konjsku potkovicu. Gledali su je kao da je od zlata.