GNjILANE U VIRDžINIJI

Sve je krenulo od negiranja holokausta u Drugom svetskom ratu, zbog čega je u Evropi prošle godine bilo velikih polemika, pa i nekih suđenja. Zatim je Nemačka predložila zakon na nivou EU koji bi zabranio rasizam i ksenofobiju u svim zemljama Unije, što bi negiranje holokausta pretvorilo u krivično delo širom Evrope. Berlin je zatražio i kazne, do tri godine robije, za sve one koji dovode u pitanje ne samo holokaust, već i druge, na Zapadu kreirane i u Međunarodnom krivičnom sudu prihvaćene istine o novijim ratovima u Africi, na primer.

Reakcije na taj predlog Nemačke širom Evrope, pa i sveta, bile su žestoke, naročito u Britaniji gde je predlog doživljen kao atak na slobodu mišljenja. Britanska štampa ističe velike razlike između nacističkih zločina, savremenih sukoba u Africi i na Balkanu, s jedne, i nekih drugih oružanih sukoba, s druge strane.

U svakom slučaju, iako se smatra da pobednici pišu istoriju i organizuju suđenja, opet je u toku bitka za tumačenje istorije. Gde je u svemu tome Srbija, posebno danas u kontekstu kosmetskog problema? Da li su, dakle, SAD i EU u međuvremenu otvorile i obrazovni front radi davanja nezavisnosti Kosmetu? Koliko je Srbija u poslednjih desetak godina intelektualno kolonizovana i kako teče rat za umove Srba? Jer, na Zapadu su svesni da, kada je Kosmet u pitanju, vrlo je teško dobiti rat za srca Srba. Ali, kada se radi o ratu za umove Srba, a um bi trebalo da funkcioniše, jel′ te, racionalno, onda treba samo insistirati na realizmu, racionalizmu, pragmatizmu, real politici, gotovim rešenjima i propuštenim šansama. Da bi ta bitka za umove Srba imala i "artiljerijsku podršku" dobro dođe i prekrajanje istorije Balkana.

Tako nemački i austrijski udžbenici istorije, u delovima koji se bave uništenjem Jugoslavije devedesetih godina, tvrde da je jugoslovenske narode "oslobodila" međunarodna zajednica, dok Kristina fon Kol u jednom austrijskom udžbeniku istorije, koji je još uvek u upotrebi, klincima od 17 godina servira priče o "brutalnoj srbizaciji Kosova", o "policijskom teroru nad Albancima i nemogućnosti da Albanci potraže bilo kakvu pravnu zaštitu od državnih organa do 1999. godine". O svemu šta se Srbima dogodilo posle ulaska NATO snaga na Kosmet u tom udžbeniku istorije nema ni reči, što znači da se viđenje savremene istorije nastavlja tamo gde je ratna propaganda 1999. stala.

Prepravljanjem istorije na Balkanu bavi se ekipa od oko 180 istoričara i desetine intelektualaca iz zapadne Evrope i SAD, koji putuju i gostuju po univerzitetima ne bi li srpskoj istoriografiji pokazali put ka istini, a doživljaj savremene istorije u Srbiji prilagodili američko-nemačkom viđenju. Svi su oni, manje-više, podeljeni u 20 timova iz 40 država, najveći broj stručnjaka istoričara je iz SAD (46 naučnika), BiH (21) i Velike Britanije (16 naučnika). Tu je 38 Srba, koji Srbiji treba da prenesu poruku o njenom oslobađanju od strane NATO-a i MMF-a. Od poznatijih stranih imena tu su Volfgang Petrič, bivši predsedavajući pregovora u Rambujeu i bivši "kolonijalni guverner" BiH, i Štefan Trebst, nemački stručnjak za manjine.

Celi posao plaćaju dva instituta iz SAD : vašingtonski Institut za mir i Nacionalna fondacija za demokratiju, koji su na internet sajtu "Inicijative naučnika", kako je inače i nazvan taj intelektualni trust mozgova prepravljača istorije, navedeni kao njeni sponzori. Institut za mir SAD osnovao je Ronald Regan 1986. godine, njegovo naučno osoblje postavlja američki predsednik uz odobrenje Senata, po jedan član dolazi iz Ministarstva spoljnih poslova i Pentagona, a još jedan sa Univerziteta za nacionalnu odbranu. Taj institut već godinama poziva naučnike i novinare koje, naravno, odabere Vašington, na simpozijume koji se naizmenično održavaju u mestu Erli (Virdžinija) i u Gnjilanu na Kosmetu. Teme su "Državna izgradnja na Kosovu", ili "Izazovi obnove multietničkog društva". Izdaju se i publikacije kao što je "Kosovo, pogled u budućnost" Bajrama Redžepija.

Što se tiče Nacionalne fondacije za demokratiju, koja je osnovana 1983, u njoj kao stručnjaci za Balkan slove Vesli Klark i Ričard Holbruk.

Srbija još uvek nije kulturno pobeđena, a "Inicijativa naučnika" razvija specijalni program za prepravljanje istorije Balkana, namenjen srpskim školama. U tom programu vidi se da se odgovornost za jugoslovensku katastrofu pripisuje isključivo internim sukobima i pre svega Srbima. "Inicijativa naučnika" dozvoljava i neka kritična pitanja poput " da li je reakcija Slobodana Miloševića na postupke militantnih Albanaca bila legitimna?". No, ukoliko odgovori na takva pitanja ne ispadnu onako kako se očekuje, na potezu je opet politika, a ona i nema potrebe da reaguje na intelektualne spoznaje.

Dakle, "Inicijativa naučnika" putuje od Graca do Sarajeva, Novog Sada i Alberte u SAD. Treba se obračunati sa "nacionalističkim političarima, novinarima i akademicima koji su tragična zbivanja protekle decenije pogrešno prezentirali na način koji je povećao kulturni jaz između Srba i njihovih suseda". Dakle, treba Srbe osloboditi interpretacije nacionalnih političara i medija o događajima između 1986. i 2000. godine, jer se one odražavaju na masovnu kulturu.

Izgleda da još uvek nismo dovoljno kulturni?