I za Italijane smo bili najbolji

Pre više od četiri decenije, reprezentacija bivše Jugoslavije predvođena legendarnim fudbalerom Draganom Džajićem, odigrala je u roku od dva dana najčuvenije utakmice s Italijanima, u finalu Evropskog prvenstva 1968. godine. U prvom meču na Olimpijskom stadionu u Rimu (8. jun) nije bilo pobednika (1:1). Naša selekcija je povela golom Džajića u 39. minutu, ali je domaćinu izjednačenje doneo Domengini desetak minuta pre kraja regularnog toka utakmice. U produžecima nije bilo golova, a centralna ličnost tog finala je bio švajcarski sudija Dinst, koji je drastično oštetio Jugoslaviju. U ponovljenom susretu, dva dana docnije na istom mestu, šampioni su postali Italijani, pobedivši s 2:0, golovima Rive i Anastazija. Džajić je proglašen za najboljeg igrača šampionata i s dva pogotka je bio najbolji strelac.

–Bilo je to vreme pune afirmacije jugoslovenskog fudbala. I u današnje vreme kada se povede razgovor o tim utakmicama, čak i u Italiji priznaju da smo bili bolji i da smo zaslužili da budemo prvaci Evrope. U prvoj finalnoj utakmici smo teško oštećeni i pobeda nam je praktično oduzeta. Zaista smo bili najbolji, a prethodno smo u polufinalu savladali tada aktuelne prvake sveta Engleze, a pre toga smo deklasirali Francuze na „Marakani” u Beogradu – evocirao je specijalno za „Politiku” uspomene na najblistavije trenutke u igračkoj karijeri Dragan Džajić, najbolji i najpopularniji jugoslovenski fudbaler svih vremena.

U polufinalnom meču u Firenci, Jugoslavija je minimalnim rezultatom pobedila Englesku, a Džajić je pobedonosni gol na izuzetno efektan način postigao u 86. minutu. Taj nezaboravni gol, kada se na maestralan način oslobodio kapitena Gordog Albiona Bobija Mora i potom sjajnim lob udarcem savladao čuvenog golmana Gordona Benksa, ušao je u fudbalsku antologiju.

– Taj gol za pobedu protiv Engleza u Firenci mi je najdraži u karijeri – priznao je Džajić.

Prethodno, u kvalifikacijama, Jugoslavija je eliminisala Francusku. U prvom meču u Marselju je bilo nerešeno (1:1), a u revanšu pred 70.000 gledalaca na stadionu Crvene zvezde „plavi” su deklasirali „trikolore” s 5:1, a Džajić je bio briljantan. Postigao je jedan gol i tri puta bio asistent. Engleski novinari su ga docnije prozvali „jugoslovenskim gospodarom driblinga i centaršuteva”.

Kada je pre nekoliko godina poznati italijanski fudbalski stručnjak Marčelo Lipi, koji je Italiju doveo na svetski vrh u Nemačkoj 2006, održao predavanje „Marakani” i kada su ovdašnji treneri, ali i čelnici FS Srbije, prilazili da se pozdrave s njim, on je sve u čudu glasno upitao: „Pa, zašto ovde nema Dragana Džajića”. Kasnije istoga dana, Džajić i Lipi su se sastali i ručali u jednom beogradskom restoranu, uz neizbežne fudbalske priče, pa i one iz 1968.

– Italijani su svetska fudbalska sila. Uostalom, bili su četiri puta prvaci sveta i to mora da se poštuje – kazao je Džajić.

Sutrašnja kvalifikaciona utakmica u Đenovi: Italija – Srbija, u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012, nema ni približnu težinu kao antologijski mečevi protiv „azura” u kojima je Džajić predvodio jugoslovenski tim pre 42. godine. Posle katastrofalnog izdanja i teškog poraza od Estonije u Beogradu s 3:1, srpski reprezentativci biće na još težem iskušenju u Đenovi, a eventualni novi neuspeh u Italiji mogao bi da rasprši sve naše nade o plasmanu na šampionat Starog kontinenta u Poljskoj i Ukrajini i to već na sredini kvalifikacionog ciklusa. Nažalost, sada na terenu nemamo više vođe kakav je bio Dragan Džajić, nekada najbolje levo krilo svetskog fudbala.

L. Delić