Ostavismo domaćina bez medalje

Sa XVII svetskog prvenstva naši odbojkaši se vraćaju s medaljom – bronzom. Sam podatak da nam je to tek drugi trofej s takvog takmičenja dovoljno govori koliko vredi. Prva je, da podsetimo, osvojena 1998. u Tokiju i bila je srebrna (zlatna je pripala Italijanima). Na naredna dva šampionata, 2002. u Buenos Airesu i 2006. ponovo u Tokiju nije nam se dalo – oba puta smo bili četvrti.

Da bismo sada došli do medalje u Rimu morali smo da pobedimo dva protivnika. Prvo sebe, da ne mislimo i ne žalimo za porazom u polufinalu od Kube, protiv koje smo u petom setu imali 13:11, a potom i Italijane, domaćine svetskog prvenstva, koji su zbog toga imali razlog više da daju sve od sebe kako kod kuće, pred svojim gledaocima ne bi ostali praznih ruku.

I naši odbojkaši su uspeli. Ne da su pobedili „azure”, nego su ih i potpuno nadigrali oborivši ih na obe plećke s 3:1 (25:21, 25:20, 26:28, 25:19). To je zaista podvig. Zato su i razumljive suze kapitena Nikole Grbića, dugogodišnjeg vođe naše reprezentacije, na kraju utakmice. One su bile i radosnice, jer je osvojena dragocena medalja, a verovatno i žal što nije još jednom zaigrao u finalu svetskog prvenstva i možda stigao i do jedinog zlata koje mu nedostaje.

Na onom Svetskom prvenstvu 1998. zablistao je kao debitant Ivan Miljković. Italijani su ga tada sprečili da se okiti zlatom. Sada mi je na neki način vratio milo za drago. Bio je nezadrživ i podsetio je na svoje najbolje utakmice, one kada je gotovo sam pobeđivao protivničke timove, kada je prosto igrao simultanku.

Ovog puta je pobeda ubedljivija nego što se možda i smatralo da je moguće zato što smo pored ove dvojice velikana imali još nekoliko igrača koji su bili na visini zadatka. Naročito su se istakli srednjaci. Podraščanin je sakupio čak 15 poena, a Stanković 11! Za tu ulogu u timu – prosto neverovatno i to protiv takvog protivnika.

Mogli su Italijani i gore da prođu, ali su se izvukli u trećem setu. Sprečili su ih naši igrači da odmah naplate preokret koji su načinili, ali nam je potom ponestalo koncentracije i domaćin je na razliku dobio taj deo igre. Pribojavali smo se da se ne ponovi stara priča da mi igramo, a onda se Italijani izvuku, iskoriste naše greške i – pobede.

Ovoga puta nije bilo tako. A da će biti drugačije od uvreženog mišljenja pokazalo se još u prvom setu. Tada su Italijani silovito počeli zahvaljujući servisu Savanija i poveli čak sa 6:1. Ipak, naši igrači su pokazali da se na muci poznaju junaci. Na protivničkom terenu su smogli snage da načine preokret i taj deo igre bez posebne drame u finišu reše u svoju korist.

U drugom setu je bilo još ubedljivije, a posle trećeg seta, u kome su se Italijani provukli kroz iglene uši, ponovo je naš tim bio nadmoćan i poveo čak sa 17:9. Ipak, teško je nadomak cilja izdržati, pa umalo da bude od gotovog veresija – domaćin se primakao na 18:14. Ipak, spasa mu nije bilo. Naši odbojkaši su se prenuli i trijumfalno završili ovo Svetsko prvenstvo – s medaljom u džepu.

Dvorana: Lotomatika. Gledalaca: 12.000. Sudije: Hobor (Mađarska) i Sakaide (Japan).

ITALIJA: Mastranđelo 7, Mara, Parodi 18, Bari, Vermiljo 1, Lasko 4, Savani 7, Travica, Fei 13, Birareli 4, Sala 3, Zajcev 8. Selektor: Anastazi.

SRBIJA: Kovačević 8, Janić 1, Petković, Terzić, Stanković 11, Grbić 2, Nikić 8, Miljković 22, Starović, Petrović, Podraščanin 15, Rosić. Selektor: Kolaković.

S. R.

Zanemela „Lotomatika”

Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”

Rim, 10. oktobra – Nikola Kovačević jena visokom nivou odigrao Svetsko prvenstvo, ovo mu je prvi Mondijal, po osvajanju bronze je rekao:

– Meni i većini igrača ova medalja mnogo znači, najveći uspeh u karijeri. Prezadovoljan sam – nije nalazio Kovačević reči da opiše kakao se oseća:

O meču protiv Italijana je rekao sledeće:

– Italija nije igrala sa dovoljno želje, žara, da li su se umorili ili pali posle prvog poraza na Svetskom prvenstvu, stvarno ne znam. Mi smo igrali dobro, nismo mnogo grešili, rival je mnogo više grešio. Imali smo visoku prednost u nekim setovima, Italijani su stizali, ali naša pobeda nije dolazila u pitanje.

Na kraju, utisak o turniru…

– Nije bilo lako, puno gradova smo promenili, treninzi, ujutro, popodne .. Uspeli smo sve da izguramo, fizički i psihički.. Naravno, prezadovoljan sam. Čestitam igračima i stručnom štabu!

Miloš Nikić je na pravi način iskoristio šansu koju mu je u meču za treće mesto ukazao selektor Kolaković. Uzbuđeno je posle meča pričao:

– Potpuno zasluženo smo dobili, oprostili smo se od Svetskog prvenstva predivnom igrom, na kraju i pobedom.. Uspeh protiv Italijana, protiv domaćina. Bilo je jako lepo za igru, srećan sam što smo uzeli medalju – kaže Nikić da je bilo teško opraviti se od poraza u polufinalu od Kube:

– Ponosam sam na saigrače, na igru koju smo pružili.

Miloš Nikić je hrabro odigrao meč za bronzu, ušao je još u prvom setu umesto Bojana Janića:

– Čekao sam svoju šansu, iskoristio sam je u zadnjoj utakmici, jako sam srećan zbog toga.

Nikola Rosić je sa još njih sedmoricom debitovao na Svetskom prvenstvu. Međutim, u odnosu na prethodne godine kada je uvek bio zamena Samardžiću, sada je imao ulogu prvog libera ekipe:

– Ovo mi je prvo Svetsko prvenstvo i prva medalja. Nismo svesni koliko je bilo teško stići do ovde, koliko je bilo teških momenata i utakmica kada smo padali i dizali se. Mislim da smo na kraju zasluženo osvojili medalju, da smo je više želeli od Italijana. Bili smo strpljiviji nego protiv Kube, dobro smo odigrali i sada nam ostaje da proslavimo medalju. Čestitao bih svima koji su učestvovali u ovome – kaže Rosić koji ističe da su svi u timu bili svesni koliko ova medalja vredi za njih same kao i celu zemlju i srpsku odbojku.

Dragan Stanković je bio visoki zid za napade Italijana. Pored sjajnih blokova, sigurno je ostao upamćen po snažnim napada kroz sredinu. O samom meču kaže:

– U polufinalu smo izgubili dobijenu utakmicu. Svi smo se nadali da ćemo posle Kube igrati finale, pa je bilo teško pripremiti se za meč i na visokom nivou odigrati protiv Italije koja je nezgodna ekipa. Igraju dobro kao tim, a na svom terenu su sigurno još bolji. Pružili smo maksimum, svi smo želeli medalju, a kako je utakmica počinjala videlo se da smo puni motiva. Na kraju smo uspeli da dođemo do pobede i sad je vreme da slavimo – kratko će Stanković.

Proslavljeni as, nekadašnji reprezentativac, odbojkaška legenda Vladimir Grbić, odmah je sa mesta stručnog komentatora sišao na parket „Palalotomatike“ da čestita bratu Nikoli i ostalim momcima:

– Hvala, momcima, hvala na velikom rezultatu... Osećao sam se kao da sam bio na terenu... Ma i jesam – izbijale su emocije. Nastavio je Vanja:

– Stajalo je to da je finale trebalo da igraju Srbija i Brazil kao i prošle godine finale Svetske lige. Žao mi je što se Ivan i Nikola nisu oprostili ako se opraštaju od reprezentacije sa najsjajnijim odličjem... Ono što je fascinantno je što su momci uspeli da se „vrate“. Znao sam da će početak utakmice biti izuzetno težak pre svega za nas, jer je trebalo vratiti agresivnost, samopouzdanje, koji su posle poraza od Kube bili ozbiljno poljuljani. Danas smo servirali bolje, primali servis bolje, puno više se branili kao i blokirali. Kada osvojite medalju na jednom ovako veliko takmičenju bez obzira kakvog je sjaja, to je veliki uspeh!

I. Jagličić