Jurišić na slobodi čeka novo suđenje

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je juče prvostepenu presudu od 12 godina zatvora Iliji Jurišiću, optuženom zbog ratnog zločina nad kolonom JNA 1992. godine u Tuzli, kada je poginuo 51 vojnik, a još 50 ih je ranjeno. Veće kojem je predsedavao sudija Siniša Važić naložilo je da se Jurišiću održi novo suđenje pred novim sudskim većem.

Sudija Važić saopštio je da je drugostepeni sud uvažio žalbu branilaca na prvostepenu presudu. Istom odlukom Jurišiću je ukinut pritvor u kome je bio od 11. maja 2007. godine, kada je uhapšen na beogradskom aerodromu. Sudija je Jurišiću rekao da je sada slobodan, ali da mora da se odaziva sudskim pozivima. Optuženi je zahvalio sudiji Važiću kada mu je uručio rešenje o ukidanju pritvora, na šta mu je sudija rekao: „Ne treba da mi zahvaljujete, to je moj posao.”

Važić je u obrazloženju presude naveo da nedostaju razlozi koji bi potvrdili ili oborili navode optužbe i obrane i izrazio uverenje da će u ponovljenom postupku biti doneta „čista, zakonita i pravno perfektna presuda”.

„Ostalo je nejasno zašto se i po čijoj naredbi tuzlanski garnizon povlačio, a postoje i mnoge kontradiktornosti oko toga da li je optuženi znao za postojanje perfidnog plana napada na kolonu JNA”, precizirao je Važić, objasnivši da te činjenice treba da se utvrde u novom postupku.

Jurišićev branilac advokat Đorđe Dozet rekao je da je zadovoljan  time što je njegov branjenik na slobodi, ali da je očekivao oslobađajuću presudu.

„Napravljen je značajan korak i pobedilo je pravo nad silom”, kazao je branilac, komentarišući presudu.

Prema jučerašnjoj odluci suda, Ilija Jurišić je slobodan i može da ode u BiH. Na pitanje da li on mora da se odaziva pozivima suda, Dozet je odgovorio da sud Srbije ne može narediti njegovo privođenje iz BiH.

Objavljivanju presude prisustvovao je i Ambasador BiH Boriša Arnaut koji je novinarima rekao da je odluka suda o puštanju Jurišića na slobodu pozitivna.

Tokom pretresa koji je otvorio drugostepeni sud, saslušano je 14 svedoka. Putem video-linka iz Sarajeva svedočio je i nekadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić i bivši komandiri stanica policije u tom gradu.

Jurišić je pred sudom tvrdio da nije izdao naredbu o napadu na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, već da je preneo naređenje pretpostavljenog Meha Bajrića koje je glasilo: „Na vatru odgovori vatrom”.

Veće za ratne zločine bivšeg Okružnog suda je u septembru 2009. godine osudilo Jurišića na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe. Sud je u obrazloženju naveo da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA „Husinska buna” o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine najavilo je da će pokušati da na novom suđenju dokaže krivicu i odgovornost Ilije Jurišića prilikom povlačenja kolone vozila JNA iz Tuzle.

Prema rečima portparola Bruna Vekarića, tužilaštvo želi da dobije odgovor na pitanje ko je odgovoran za ubistvo više desetina vojnika u Tuzli.

Zbog slučaja Ilije Jurišića predsedavajući BiH Haris Silajdžić u avgustu je uputio pismo srpskom predsedniku Borisu Tadiću u kome je tvrdio da je Jurišić proglašen krivim zbog kršenja sporazuma koji nikada nije postignut.

Silajdžić se pozvao na presudu Ekstradicionog suda u Londonu u slučaju Ejupa Ganić, bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH, prema kojoj sporazum o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 1992. nikada nije postignut.

Bruno Vekarić tada je ocenio da se slučaj nepotrebno politizuje, da je Silajdžićevo pismo vid pritiska na sud i da je sporazum o mirnom povlačenju vojnika JNA iz BiH postignut na Ohridu aprila 1992, ali da o tome nema pisanih tragova.

D. Čarnić

----------------------------------------------

Hici ispaljeni sa srpskih položaja

Iskazima novih svedoka o artiljerijskim i snajperskim napadima na civile u Sarajevu, tužioci su juče pred Tribunalom u Hagu nastavili izvođenje dokaza protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Svedok optužbe Alen Gičević je izjavio da je dva puta bio ranjen: u proleće 1992. delom granate koja je pala u blizini njegovog stana, a u zimu 1995. hicem dok se vozio tramvajem u centru Sarajeva.

Gičević je svedočio da je bio uveren da je granata koja ga je ranila 1992. godine doletela iz pravca Trebevića gde su bili položaji Vojske RS. Rekao je i da su hici koji su ga pogodili tri godine kasnije bili ispaljeni sa Grbavice, odakle su često delovali srpski snajperisti.

Tokom unakrsnog ispitivanja Karadžić koji se brani sam tvrdio je da su hici koji su Gičevića pogodili u tramvaju mogli biti ispaljeni sa zgrada koje je kontrolisala Armija BiH, ali je svedok to negirao, rekavši da su tamo bile samo „osmatračnice”.

Ispitujući svedoka o ranjavanju u blizini stana, Karadžić je sugerisao da su u okolini bili „bunkeri i komande” Armije BiH, kao i položaji policijskih snaga. „Kakvi bunkeri u centru grada”, upitao je Gičević, dopuštajući mogućnost da su komandni položaji bili nedaleko.

Na Karadžićevu tvrdnju da je Gičevićev stan bio predaleko za pešadijsko oružje koje su Srbi imali na Grbavici, svedok je uzvratio da je njegova zgrada pogađana i protivavionskim mitraljezima i „čime sve ne”. „Još je zgrada puna rupa, možete i vi videti, ako ikada budete imali prilike”, rekao je Gičević optuženom.

Posle Gičevića, tužioci su pred sudije izveli svedoka Mirzu Sabljicu koji je od 1993. godine, kao balističar u sarajevskoj policiji, učestvovao u istrazi artiljerijskih i snajperskih incidenata u gradu, uključujući prvu eksploziju na pijaci Markale, februara 1994. godine, i napade na tramvaje.

Beta