Šta to beše praznik

U poznom periodu postojanja bivše ("velike") Jugoslavije državni praznici su doživljavani kao dani nerada. Dan Republike i Prvi maj su bili pre svega "slobodni dani", i malo ko je razmišljao o tome šta ovi praznici "u stvari znače". Politički funkcioneri su se tada obično sklanjali od javnosti, uživajući i sami u dvodnevnom, trodnevnom, ponekad i četvorodnevnom malom odmoru.

S novim državnim praznikom Sretenjem (u samostalnoj Srbiji) situacija je drukčija. Državni funkcioneri su prekjuče bili veoma aktivni: trudili su se da pokažu da je reč o državnom prazniku koji treba dostojno obeležiti, a običan (radni) svet je tog dana uglavnom – radio. Zapravo, radile su prodavnice, radionice, supermarketi, a i mnoga privatna preduzeća.

Ova promena u ponašanju političara i naroda, kad je o praznicima reč, može se objasniti time da je reč o jednodnevnom crvenom slovu, prazniku koji nije ni mogao biti pretvoren u "dane nerada". Ali i činjenicom da je sada u Srbiji mnogo privatnih preduzeća čiji vlasnici i ne mare za odmaranje.

Tako je prekjuče stvorena zanimljiva slika: državni funkcioneri su javno praznovali Sretenje, građani su to činili veoma skromno, što nas uverava u već poznatu činjenicu da neki datum može biti proglašen za državni praznik, ali da to ne znači da će ga kao takvog narod prihvatiti. To "narodno prihvatanje" praznika zna da traje dugo, o čemu svedoči iskustvo SRJ i SCG: države su trajale kratko, imale su i neke praznike, ali niko ih nije ozbiljno shvatao. Sretenje se i samo sad našlo na sličnom putu "samodokazivanja".

S tim što uslovi za prihvatanje novih praznika, kad je o Srbiji reč, sada nisu najpogodniji. Nove svetkovine se lako prihvataju u vremenima političkih preokreta i poleta, kad ovi datumi izražavaju krupne društvene promene, a mi smo od toga daleko. Srbija se još suočava s posledicama krize iz devedesetih godina, sa osporavanjem teritorija itd., a to je društveni milje ne baš povoljan za praznike i praznovanje.