Od muzike živi ko puno radi

– Nekada je bilo dovoljno da snimim muziku za „Užičku republiku”, pa da dve godine sedim i uživam. Sada je cena za delo znatno opala i, recimo, od honorara za komponovanje za pozorište mogu da kupim četiri automobilske gume, i to je to – kaže istaknuti kompozitor Zoran Hristić, opisujući stanje u kojem se trenutno nalazi Srbija i ljudi koji žive od svog stvaralaštva. Kampanja koju je nedavno pokrenuo SOKOJ, organizacija koja naplaćuje autorska prava, aktuelizovala je problem koji postoji od kada je nastao koncept autorskog prava, koji ove godine slavi 300 godina postojanja.

SOKOJ godinama pokušava da utera dug od Radio-televizije Srbije, kojoj je i Privredni sud prvostepeno naložio da plati 137 miliona dinara na ime duga za korišćena autorska dela iz 2007. godine. Među milionskim dužnicima najveći je SBB Kragujevac, 18 miliona dinara, Udruženje „Egzit” (55 miliona) i mnogi drugi.

Prema rečima Aleksandra Kovačevića, direktora SOKOJ-a, naplata od svih korisnika i dalje prilično loše funkcioniše.

– Korišćenje muzike u kafićima, frizerskim salonima, splavovima, mora da bude naplaćeno. U zavisnosti od veličine lokala, utvrđuje se cena, koja može da bude između 1.000 i 1.500 dinara za manji kafić – kaže Kovačević.

Pored činjenice da među mnogim korisnicima (SOKOJ ima 18.000 korisnika a, prema starijim podacima, oko 4.000 potpisanih ugovora) nema puno voljnih platiša, Kovačević napominje da potpisivanjem ugovora sa SOKOJ-em vlasnik nekog lokala dobija, pored domaćih autora, i čitav repertoar svetske muzike.

– SOKOJ sada ostvaruje zaradu oko četiri miliona evra godišnje. Imamo i ogromne troškove, jer kada mi je potrebna radna snaga, nema kvalifikovanih. Za ovu vrstu posla kod nas nema škole. Recimo, ako advokat dođe u SOKOJ da radi, njemu je potrebno dve, tri godine da nauči posao – govori Kovačević.

Marija Cvijanović iz pi-ar službe SOKOJ-a, napominje da korisnici treba da imaju na umu da, iako nemaju potpisan ugovor sa organizacijom za zaštitu autorskih prava, i dalje imaju obavezu da plaćaju naknadu.

– Vlasnici lokala i dalje misle da je muzika opšte dobro, koju mogu da koriste kako žele. Trenutno imamo terenske zastupnike u većini gradova i oni obilaze korisnike i podsećaju ih na dugove. Tek kada im sud blokira račun, mnogi odlučuju da izmire obaveze – objašnjava Cvijanovićeva.

Inače, SOKOJ deluje u saradnji sa srodnim organizacijama širom sveta. GEME, nemačka verzija SOKOJ-a, godišnje ostvari zaradu od milijardu evra, dok na troškove zaštite autorskih dela izdvaja oko 200 miliona evra.

Što se samih umetnika tiče, izgleda da je jedini način da, dok čekaju eventualni priliv novca od SOKOJ-a, rade. Prema rečima kompozitora Zorana Hristića, postoji  još jedna stvar koja utiče na kućni budžet umetnika – zemlja u kojoj sada stvaraju vremenom se znatno smanjila.

– Ja sam od svojih dela imao prihode koji su stizali iz čitave Jugoslavije. Vodio sam se kao slobodni umetnik do 1982. godine i mogao sam vrlo lepo da živim. Siguran sam da je današnjim mladim stvaraocima mnogo teže. Ja sam penzioner, a dobio sam i nacionalnu penziju, tako da bi trebalo pitati mlađe kako se snalaze – govori Hristić.

Momčilo Bajagić Bajaga, koji je bio angažovan u reklamnoj kampanji SOKOJ-a za podizanje svesti o zaštiti autorskih prava, kaže da je situacija sada malo bolja nego ranije.

– Od muzike može da se živi jedino ako se puno radi. Mi sviramo u celom regionu, ja pišem muziku za sebe i za druge, radim i primenjenu muziku za film. Jednostavno, mora mnogo da se radi – izričit je Bajagić.

Kada je reč o nelegalnim skidanju muzike sa Interneta Aleksandar Kovačević kaže da je to veoma ozbiljan problem, sa kojim teško izlaze na kraj i zemlje koje vode znatno jaču borbu protiv piraterije.

Stanko Stamenković

------------------------------------------------

Piratska partija Srbije

U galeriji „Ozon” nedavno je predstavljena Piratska partija Srbije, koja se zalaže za reformu patentnog sistema i shvatanja intelektualne svojine. Gošća na predstavljanju srpske piratske stranke bila je Amelija Anersdoter, poslanica Piratske partije Švedske u Evropskom parlamentu. Ona je izjavila da je zakonska regulativa Evropske unije u domenu autorskih i patentnih prava napravljena tako da „bude u službi velikih kompanija koje teže dominantnom tržišnom položaju i monopolu na znanje”.

Da postoje i autori koji podržavaju ideju slobodne razmene intelektualne svojine, pokazuje primer čuvenog režisera Žan-Lika Godara. Mediji su nedavno preneli da je Godar donirao 1.000 evra Džejmsu Klimentu iz Avinjona, koji je osuđen na novčanu kaznu od 20.000 evra zbog internet-piraterije. Kliment je proglašen krivim u parnici protiv „Sacema”, francuske verzije SOKOJ-a, zbog skidanja 13.788 fajlova muzike i filmova sa Interneta, koje je policija našla u njegovom kompjuteru.

Godar je objasnio zašto je odlučio da pomogne Klimentu rekavši da je protiv Hadopi zakona (francuski zakon o autorskim pravima na Internetu), te da po njegovom mišljenju ne postoji intelektualno vlasništvo.

-----------------------------------------------

“Pepersi” tužili “Kalifornikaciju“

Jedan od prvih primera obračuna sa piraterijom dogodio se između benda „Metalika” i vlasnika sajta „Nepster”, koji je 2000. godine na Internet uveo novinu besplatne razmene muzike. Lars Urlih, bubnjar čuvenog benda, pokrenuo je kampanju kako bi zaštitio „Metalikino” delo, a svakako i svoj pozamašni bankovni račun. „Nepster” je ugašen, ali je ostao zapamćen kao pionir u mrežnoj razmeni kulturnih dobara. Njihove kolege iz benda „Red hot čili pepers” takođe vrlo aktivno učestvuju u odbrani svojih prava. Pevač benda Entoni Kidis je snimio i spot u kojem kaže da je jako tužan zbog toga što ljudi skidaju pesme „Pepersa” sa Interneta, a tužio je i tvorce televizijske serije „Kalifornikacija”, jer koriste ime hit-pesme „Pepersa”. Među borcima za autorska prava je i američki pevač Tom Vejts. Ovaj kultni autor, prepoznatljiv po svom grubom vokalu, jednom prilikom tužio je tvorce reklame u kojoj se pojavljuje glumac koji govori promuklim glasom. Vejts je na sudu tvrdio da je njegov glas „prekopiran”. Tvorci reklame su morali da mu plate odštetu.

Postoje i umetnici koji poklanjaju svoja dela, kao što je to slučaj sa domaćom grupom „Beogradski sindikat”, koja je svoj novi album postavila za besplatno skidanje na svom sajtu.